СЛИКАРСКА

Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи.

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена,
илузија.
У њој истине нема,
само снови
за живот неки нови,
нестварни.
Лавиринт који
у нама сија.

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба.

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ

Песму ти љубавну душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас у песми само си моја.

Песму ти срце, сада поклањам,
а пољубаца никад не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

ГОСПА

Како се руга ова ноћ
и месечина од стакла.
Шумови уздаха узалудних,
како цветају у плаћеној соби.

 Рекла је та госпа да ће све дати;
косу, лице, тело. Чезнуо сам,
цепао панталоне на коленима.
Није ме ни дотакла.