Мејл: pesnik@poezijascg.com

Мој мејл...

Ви сте на сајту

Аутор Ljubodrag Obradović
Погодака: 538
У Клубу КЦК је 06.12.2013. године одржана промоција пете књиге поезије Љубодрага Обрадовића КРУГОВИ. Промоцијом ове књиге Обрадовић је на симболичан начин обележио престанак обавезе да за своју егзистенцују одлази сваки дан на посао за који се добија плата и одлучио да од сада своју мисују у стварању лепшег, праведнијег, срећнијег и СЛОБОДНОГ СВЕТА покуша да даје поезијом од срца. На самом почетку промоције, Мр Мирослав Смиљковић - директор КЦК је одржао пригодну беседу, а затим Љуби уручио поклон колектива поводом одласка у пензију. На промоцији су учешће узели Љубине колеге и пријатељи из КЦК и Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ.

Стихове из књиге КРУГОВИ говорили су: Јелена Вељковић, Љиљана Панић, Слађана Обрадовић, Маја Олић, Лидија Ужаревић, Јелена Ђорђевић, Светлана Ђурђевић, Ксенија Алексић, Зора Митровић, Сандра Миладиновић, Ана Бербаков, Мића Живановић, Саша Милетић, Никола Стојановић, ДраганТодосијевић,  Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Горан Минић, Далибор Ђокић и специјални гости: Виолета Капларевић - КПЗ и Оливера Миловановић. О књизи је говорила Јелена Протић-Петронијевић - уредница књижевног програма у КЦК, а Ненад Блажић је говорио о познанаству и сарадњи са Љубом. За музички тренутак су се постарали: Мића Живановић, Бранко Симић, Милан Милетић Милке, Раде Џинић и Сандра Миладиновић.  Програм у чијој се релизацији ангажовао цео колектив КЦК, водиле су Лидија Ужаревић и Јелена Ђорђевић...


Љубодраг Обрадовић
 
Погледајте видео промоције на линковима:






КРУГОВИ...

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?

Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.

Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.

Бар у сну себи да откријем
свету тајну и схватим копчу,
да живот мој се не разбије
и да не намакну ми омчу.

У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!

А сећање светлост избледи...
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!

©Љубодраг Обрадовић 


Клуб КЦК је био испуњен до последњег места


мр Мирослав Смиљковић, Милутин Левић и Владимир Тасић


Водитељке програма Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић


Бранко Симић


Љубодраг Обрадовић






Уручивање поклона колектива КЦК


Ана Бербаков




Светлана Ђурђевић






Јелена Протић-Петронијевић

Јелена Протић-Петронијевић - ПЕСМА О СВАКОМ ЧОВЕКУ

После свих професора, писаца, интелектуалаца, пријатеља који су се нашли на крају ове књиге и који су понешто рекли и написали раније о Љубиној поезији, ту сам и ја као рецензент. О Љубиној поезији су писали и говорили Јелисавета Савић, Миљојко Милојевић, Вељко Стамболија, Вида Ненадић, Предраг Јашовић, Елеонора Лутхандер, Љубиша Ђидић, Небојша Лапчевић, Владимир Тасић, Бора Благојевић, Спасоје Ж.Миловановић.

Аутор ове књиге врло радо говори поезију и веома је посвећен стиховима иако живи у времену које није наклоњено таквим вредностима Могло би се рећи да је аутор, по струци дипломирани економиста, из света економије пребегао у свет културе и уметности, посебно - поезије. Љубодраг Обрадовић је из те наклоности, не обазирући се на време које не препознаје лирска осећања, припремио и књигу која је пред нама, књигу одабраних песама под насловом КРУГОВИ. Симболика круга, точка, цикличног покретања живота, понављања и враћања на почетак, савршенство круга -опчињава и овог песника и води га ка одгонетању тајне постојања. Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет – тако почиње ова песма, а завршава се Кругови се крате и прете... сви који лете, једном слете ! Песма је са посветом, пријатељу песнику као и још неколико посвећених сликарима, успешних песама-синестезија (повезивање слике, звука у писаној речи) које дочаравају сликарска платна и иду ка томе да сачувају заувек пролазности трен, како пише песник. Песма СЛИКАРСКА износи смисао уметности, хватање тренутка, пролазности, сусрет са космосом и сопственом судбином.

Песник гледа право у очи пролазности, свакодневном пропадању свега и јасно то исписује у песми ЈАСНОЋА ... и све ми је јасно. /Посебно да ништа, /променити не могу. У песми ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ посвећеној Милићу од Мачве песник казује да дело живи после аутора и у томе је бескрајна вредност уметности.

Заљубљен у поезију, Љубодраг Обрадовић, помаже нам да лакше препознамо јесењиновско опредељење јер ЖИВОТ ЈЕ ИГРА.То је наслов песме са посветом С.Јесењину. У духу овог разбарушеног песника -бунтовника, вечито младог и опијеног животом и љубављу, Љуба исписује једну савремену траги-комичну слику човека коме преостаје да ужива у тренутку који му се пружа... А ти свирачу само свирај. /Свирај песме од давнина. /У животу све је игра. /Ја ћу даље, пијан /од живота, ко од вина.

За разлику од Јесењина, Љуба нема црног човека који га чека са полуцилиндром у наслоњачи крај постеље... Љубина поезија испуњена јесењиновским мотивима носи и патину овог времена, бреме савременог човека, неке слике које су нам блиске и препознатљиве. Јесењин има познату Песму керуши, а Љуба има Песму о псу у којој препознајемо многе псе луталице које виђамо на обалама реке, на периферији, у центру града, тужне, изгубљене, ничије, препуштене злој судбини и људској несигурној савести. Има Љуба и песму Једна мачка. Једна мачка, црна, /наспрам неба, / гризе месец. / Црна мачка је оквир за љубавну песму.

Песма Црна рупа састоји се од четири стиха и четири звездице... А три тачке говоре највише. Из... За... У... *** Живот прође! Свако нека попуњава према својим асоцијацијама.

Рам и Тра, ла, ла... су песме ритмички експерименти, искачу из Кругова и привлаче пажњу по оригиналности, откачености, како би се рекло у жаргону.

Тако и у песми ПРОЛАЗИМО читамо зрело прихватање пролазности. Ту су приказане околности тренутног живљења у којима је тешко признати да сви чекају да се нешто деси у једном граду, у неком граду, учмалој средини трулежног стања духа, уз слабу покретљивост нових идеја и њиховог остварења... У песми ВРТЕШКА, у сличној атмосфери суочавања са сивом стварношћу, последња строфа би могла бити и једина, толико се у њу слило згуснутих осећања. Ноћас тек схватих /да вредни сам мрав, / који се сваки дан труди /да свој иметак обогати, /а још не зна, /да је и сам на листу /који бескрај врти./

Љубавне песме нашле су се у другом делу књиге, предвођене БОГИЊОМ. Ова песма је метафора, доживљај жене, неиспуњено обећање, одблесци прочитане литературе, недосањани снови, све што се хтело и замишљало у љубави... Има ту и делића атмосфере од Арсена Дедића, Пере Зупца, Превера ... и ко зна којих све прочитаних песника, али... Ко познаје руске, мађарске романсе, као и наше староградске песме које звуче изнад свега романтично, препознаће у насловима дух тог времена и трагове чежње и ишчекивања (песме ЗАСТАНИ, ВЕСНА, НЕПОЗНАТОЈ, ДУГА, ГРЕШКОМ САМ ТЕ СРЕО...). ИЗ ЈЕДНОГ АУТОБУСА У ДРУГИ песник пише љубавну песму својој драгој, али његова највећа и недостижна љубав је сама ПОЕЗИЈА и њој са НОСТАЛГИЈОМ посвећује песму на крају књиге. Да ли је поезија замена за живот? Или нека заштита, прибежиште, Лавиринт који у нама сија...? Поезија је ваздух, који недостаје, који сам живот даје.

Ето, упркос времену наклоњеном пре свега материјалним вредностима и лажном сјају површних утисака, један песник позива у окриље поезије, упозорава и обећава... Читаоцу преостаје да сам открије шта то он све обећава исписујући КРУГОВЕ... Јер, заправо све време пише једну песму о сваком човеку.
Јелена Протић-Петронијевић






Раде Џинић


Јелена Вељковић


Љиљана Панић


Маја Олић


Лидија Ужаревић








Ненад Блажић




Милан Милетић Милке






Ксенија Алексић


Зора Митровић




Сандра Миладиновић




Мића Живановић


Саша Милетић


Никола Стојановић




Драган Тодосијевић


Дејан Ристић


Мирко Стојадиновић




Сандра Миладиновић




Виолета Капларевић говори песму

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена,
илузија.
У њој истине нема,
само снови
за живот неки нови,
нестварни.
Лавиринт који
у нама сија.

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет
где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба.

Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само
у стварности љубе
и не знају
за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!
 
Поезија је ваздух,
који недостаје,
који сам живот даје.
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива.

Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња...

Поезија, ех, снови,
илузија, опсена...
Поезија, ех,
живот бољи, срећа...
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати
и све наде у јаву
стихом допрема.

Поезија...
ТИ и ЈА!!!

© Љубодраг Обрадовић


Оливера Миловановић


Горан Минић


Далибор Ђокић


Удружење Крушка је уручило Љуби захвалницу за успешну сарадњу










КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице је изразио ЗАХВАЛНОСТ
Љуби на успешној сарадњи

















































































































Категорија: