foto1
foto1
foto1
foto1
foto1


ВЕЧНОСТ У БЕСКРАЈУ
Милићу од Мачве
Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!

Сад небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а за Косово се стара
и колоне прогнаних у мислима гнезди,
дух генија коме рај врата отвара!

Најбоље сања и никад да се умори,
ко звезде далеке жеље му трепере.
Силнике никад осмехом не соколи,
све док Србија кожу на шиљак бере!

Еј Милићу, од Мачве поносне,
душа ти у Крушевцу нађе смирај.
Сад слике што их  занос донесе,
у нас луче неизбрисиви сјај!

Тихи огањ сад разумом клија,
светли видик  у раму прошлости.
Вечност ће истином да опија,
сваког ко те у срцу угости!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи.
Нас овде и бескрај горе, греје твоје дело!
Вечни живот је – вечност што из слика зрачи!

© Љубодраг Обрадовић

Jom Webplayer - Search

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player