ВЕРУЈ


Веруј у боље дане
и кад сунца нема,
кад магле
долинама шетају.

Веруј и кад те погледима прже,
мислећи да те греју.
Веруј да нове наде изгревају
и топлина из снова ниче.
Веруј и кад те бомбама гађају
да је то само привид,
да се баш тад нове идеје рађају
на којима ће долепршати мир.

Веруј и кад се веровати не може,
веруј у љубав, врлину и свест...
И кад те скидају до голе коже
веруј да је то добар гест.

Веруј свим патњама доћи ће крај.
Веруј то се моћни само играју
док отровним облацима гасе сунчев сјај
и зелено прашином прекривају.

Веруј у боље дане. И сањај.
Слобода је најслађи сан.
И она ће да осване,
кад веровањем победиш мрак.

© Љубодраг Обрадовић