КАКО НАПИСАТИ ПЕСМУ


Написаћу песму. Како?
Слова су побегла од мене.
Побећи ћу и ја од себе,
у музику и мирис.

Измислићу скитњу
и занос проласка градом.
Месец ће светлети крадом,
а ја ћу уз стабла столетна,
уз липе и оскоруше,
слушати како се руше,
очекивања и светови.

Јутро свануће росно.
Проћи ћу руком кроз косу,
живот ће проћи друмом,
ја ћу својим умом у баре..
.
Ловци у заседи вребају шотке...
Гласник се пробија кроз шибље...
Волећу тај трен свитања
и нећу, сит скитања,
повратак на старо.

Пријаће ми самоћа.
Пронаћи ћу извор у гори
и исконску угасићу жеђ.
 
Уз песму славуја
понеће ме струја,
коју не схватам...
Понеће ме изгледима
и маштањима у души,
која гуше и руше,
све мостове
и све снове.

И како написати песму?
Како спаковати
скитњу и занос,
месец светао,
мирисе и росна јутра?

Како написати песму
кад се мириси губе,
а глава је мутна?
И зашто писати данас,
кад је лакше писати сутра?

© Љубодраг Обрадовић