ПОГЛЕДАЈ У НЕБО

Loading


ПОГЛЕДАЈ У НЕБО

Погледај небо,
другарице
из школских дана;
звезде падају.
И замисли жељу.
Ако је права,
оствариће се.
Ако је силно пожелиш,
понеће те собом.

Једне вечери,
давне седамдесетдруге,
кад је Јастребац,
од снега стењао,
ја сам видео падалицу
и пожелео те за ноћ.

Али, у истом тренутку
и ти си, топећи се од среће,
замислила своју будућност,
без мене
и одлетела си са матуре
и мојих снова.
Настави са читањем “ПОГЛЕДАЈ У НЕБО”

СУДБИНА

Loading


СУДБИНА

Понекад,
залута сунце,
у брзе воде моје
и весели се са мном.

Оживим тад
и рањени во мојих мисли,
покуља у траке светлости.

Понекад,
девојка отвори срце,
пред очима мојим,
па луд од страсти полне,
ко кип сатима стојим
и врело тело хладим знојем.
Настави са читањем “СУДБИНА”

НАЈДРАЖА

Loading

НАЈДРАЖА

Гледам тополе,
усправне на ветру,
како јуре у небо…
Гледам лишће
жуто, како лети,
откинуто са грана…
Гледам и знам,
да је нашој љубави крај.

Најдража…

Знам, јер тополе плачу,
киша пада ситна,
а сећања главу муче,
својим глупостима глупим,
својим чарима скупим
и лепотама далеким…

Најдража…

Као на длану,
сад видим све
испред и иза себе,
траву увелу,
лишће поцрнело,
видим цео наш живот…
Као на кантару,
мерим дане среће,
а мозак крај назире
и о прохујалом врти филм.
Настави са читањем “НАЈДРАЖА”

ВОЛЕО САМ…

Loading


ВОЛЕО САМ…

Волео сам једну E….,
једно пролеће и лето,
волео је тако страсно,
али више у машти,
него на јави.
Волео сам је ја,
и она мене волела,
али је своју љубав,
да сакрије вешто знала.

Волео сам je,
ох, тако силно волео!
И сад је волим
и ако она хоће,
да је заборавим.
И сад је волим,
иако туђе руке,
милују ртове нетакнуте,
које сам ја
чувао само за себе…

Настави са читањем “ВОЛЕО САМ…”

НОСТАЛГИЈА

Loading

НОСТАЛГИЈА

Са запада долази ноћ,
доноси је лахор нежну.
Корачам. Звезде се пале.
А некад, у сличним ноћима,
тишина је крила нас.
Сећаш се?

Корачам.
Река жубори певањем.
Је ли то наша балада,
или ми се чини?

Корачам.
Врбе ми лишћем
милују лице и мрсе косу.
Гле песак, камење и слова.
Твоје и моје име у срцу.
Шеснаест година смо имали тад.
Сећаш се?
Настави са читањем “НОСТАЛГИЈА”

КРАЈ

Loading

 

КРАЈ

Сад кад је крај на видику,
преостају ми само сећања
на прохујалу идилу.
А ја нећу да је то тако,
ја сам против!

Зар су сви покушаји
били узалудни,
све жртве безвредне,
сва заклињања лажна.

Сећам се, ко јучерашње шетње,
целог нашег познанства,
читаве наше историје.
Није то ништа необично,
обична кап у мору сличних
рађања љубави.
Настави са читањем “КРАЈ”

А ЛА ЈЕСЕЊИН

Loading


А ЛА ЈЕСЕЊИН


Ту, до мене, седи.
Главу горе, уживај.
Ништа тебе не сме да наједи.
Ти свирачу само свирај.

Свирај песме од давнина,
а ти душо не тугуј.
Била си знам са многима,
ноћас се моме пијанству радуј.

Загрли ме, љуби ме, то је занос.
Нема бола кад се љубав жели.
Нема ничег. Хајде, вуци ме за нос.
Ја и томе знам да се веселим.
Настави са читањем “А ЛА ЈЕСЕЊИН”

TИ ТО НЕ СЛУТИШ – Љубодраг Обрадовић

Loading

TИ ТО НЕ СЛУТИШ

Топлина ми срце заталаса
док љубичица си смела,
у бекству од буке.
са рукама у џепу
туђег капута.

И волим ову јесен,
лишће што пада на моје жеље
и твој ход док гледаш небо.

А ти никад нећеш осетити,
жар погледа,
из мрачних ходника живота.

Али мени је лепо,
док хладноћа руши ласте,
заспале у живој коси.
Настави са читањем “TИ ТО НЕ СЛУТИШ – Љубодраг Обрадовић”

УМЕСТО… – Љубодраг Обрадовић

Loading

УМЕСТО…

Уместо речи,
музика…
Уместо миловања,
понор…
Стојим на углу,
лебдим на ветру.

Колико је сањана блискост?
Колико је жељена нежност?
Колико је маштана будућност?

На свету, играју зли,
занос је,
блед одраз
промашеног.
Настави са читањем “УМЕСТО… – Љубодраг Обрадовић”

ПРАЗНИНА – Љубодраг Обрадовић

Loading


ПРАЗНИНА

Осећам чудну празнину,
док крај мене, у парку,
на клупу седаш.
Вoлeћу те кад не будеш овде,
сад те само гледам.

Сад те само гледам,
а мисли пролазе кроз главу.
Вoлeћу те некад,
сад самоћу желим праву.

А заљубљени парови,
крај нас полако пролазе
и радо плаћају казне,
што траву парка газе…
Настави са читањем “ПРАЗНИНА – Љубодраг Обрадовић”