LIKOVNO-PESNIČKA KOLONIJA – KRČEDIN 2009

Loading

01. avgusta 2009. godine u Krčedinu, u Domu porodice Jakšić, Cara Dušana 64, održano je treće veče LIKOVNE I PESNIČKE KOLONIJE *KRČEDIN 2009* čije je izumitelj Miodrag Mića Jakšić. Izvedeni program je kvalitetom i raznovrsnošću, oduševio brojnu publiku, a i same učesnike kolonije.

Posebno interesovanje kod publike je izazvala promocija časopisa *PUTEVI KULTERE* u izdanju Kulturnog centra Kruševac koje su publici predstavili  Jelana Protić-Petronijević – urednica časopisa, Ljubodrag Obradović – direktor KCK, Nebojša Lapčević – tehnički sekretar galerije Milića od Mačve i Spasoje Ž. Milovanović -urednik KPZ Kruševac

Zapažen nastup ove treće večeri imali su i članovi sajta POEZIJASCG: Sanja Petrović, Gordana Knežević, Ljubodrag Obradović, Spasoje Ž. Milovanović i naravno domaćin Miodrag Mića Jakšić. Pogledajte atmosveru sa susreta, pročitajte detalje o koliniji i uživajte!


Ceo program je vodio voditeljski par Miodrag Jakšić i poznata beogradska glumica


Jelena, Ljuba i Neboša – Promocija časopisa KCK *PUTEVI KULTURE*

Настави са читањем “LIKOVNO-PESNIČKA KOLONIJA – KRČEDIN 2009”

Mrkonjić posetio Lazarev Grad

Loading

24.07.2009. godine, Milutin Mrkonjić, Ministar za infrastrukturu Vlade Republike Srbije, je posetio Kruševac. Ministra su dočekali Vladimir Tasić – predsednik SPS-a Kruševac sa saradnicima, Desimir Pavlović – gradonočelnik i Radojica Milosavljević – zamenik gradonačelnika sa saradnicima i zajedno sa njim obišli gradilišta u Rasinskom okrugu: petlju kod sela Jasika na zaobilaznici oko Kruševca, put Kruševac – Aleksandrovac kod Begovca i ulucu Cara Lazara.

Prilikom posete Mrkonjić je saopštio vest da će se sredstvima Republike rešiti pitanje petlje na zaobilaznici kod Jasike. Inače, inicijativu za sanaciju tog kritičnog mesta dao je SPS Kruševac i Srdjan Milivojević, poslanik DS-a Kruševac


Vladimir Tasić, Milutin Mrkonjić, Desimir Pavlović
– obilazak  radova u ulici Cara Lazara…


pored kule u Lazarevom Gradu

RASPETO KOSOVO – VIDOVDAN 09

Loading

27. јуна 2009. године у 21.00 у Крушевачком Позоришту у организацији Културног центра Крушевац, у овиру *ВИДОВДАНА 09* , изведен је поетско-музички триптих *РАСПЕТО КОСОВО* за који је сценарио и режију урадио Миодраг Динуловић, уредник КЦК.

У предвечерје највећег националног празника, Видовдана, старатељ Милићеве поклон Галерије КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ, Културни центар Крушевац, организовао је овај поетско музички триптих као скромно уздарје за неизрециву лепоту којом нас је Mилић Станковић на почетку другог миленијума несебично даровао.

У програму су учествовали: академик Матија Бећковић, Ивана Жигон и дечји ансамбл Косовски божури, Небојша Дугалић, Љубодраг Обрадовић, Небојша Лапчевић, Дара Вучинић, Миомир Мики Јовановић,  Ненад Раденковић Јеро, Етно група БЕЛА ВИЛА, Удружење фрулаша Адам Миленковић и други…

Бројна публика је уживала у оригиналном лирском приступу теми *РАСПЕТО КОСОВО*, тако да су поједине сцене измамиле и по неку сузу, нарочити када је као специјални гост програма наступила Ивана Жигон са дечјим ансамблом *КОСОВСКИ БОЖУРИ*, па изволите, погледајте фотографије и сценарио триптиха и дочарајте себи како је све то изгледало.


Академик Матија Бећковић


Ивана Жигон


Небојша Дугалић


Поглед на сцену са балкона


Академик Матија Бећковић


Љубодраг Обрадовић чита песму

МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури више не цветају,
сета душом пири.
Отишли су, да не сметају,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду ноћас гоне.

Слобода се ноћас чини тако далека,
док им ломе колевку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Ни у сну више
 не миришу божури,
тама пада на снове.
Пред злом се
никад не жмури,
Косово у мирисе зове!

Љубодраг Обрадовић Настави са читањем “RASPETO KOSOVO – VIDOVDAN 09”

Bela Voda pobednik 36 smotre sela

Loading

13 juna 2009. godine u Velikoj Lomnici je održana 36 smotra sela Grada Kruševca. Po završetku revijalnog programa, na kome je učešće uzelo 18 Kulturno-umetničkih društava, proglašen je pobednik ovogodišnje smotre sela, a to je BELA VODA. Narednih dana objavićemo komletan spisak dobitnika nagrada i priznanja…


I po mraku… Najbolji smo, najbolji – Bela Voda…


Nataša Marković – predsednik skupštine grada,
otvara 36 smotru sela grada Kruševca


Dragan Todosijević – Ori mile, al duboko…


Ljuba Obradović – ORI – mnogo je parloga i ledina…

ORI…

Ori,
razvigori,
kolo,
lolo!

Život je jedan,
bezizgledan,
al povedi,
na oranje i u čežnju,
devojku što te veseli
i razigranog želi.

Sve su livade puste,
sve su njive parlozi,
za orača raj,
za seljaka kraj,
koji tako sigurno dolazi…
Pa povedi lolo, kolo!

U kolo se zanos hvata,
danas te malo ko shvata,
danas te lome
danas si prut,
sam i krt.
Šibaju te vetrovi
i bespuća,
a bio si u snopu pruća!

Ori,
ožeži
i zareži,
nek dušmanu
koža se naježi,
dok u strahu beži,
od prkosa seljaka,
koji svoj spas
u sejanju nalazi…

Ori,
nek zagrmi
tvoj glas!
Zadnji kuca čas,
da truba zasvira,
da zidove poruši
i donese malo mira
i spokoj duši.

Ori,
lolo
i povedi
devojku na oranje
i u kolo!

(C) Ljubodrag Obradović

Настави са читањем “Bela Voda pobednik 36 smotre sela”

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – 10 ГОДИНА ПОСЛЕ

Loading

 
У галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*, 24.03.2009. године у 20.05 часова, у организацији Културног центра Крушевац поводом обелажавања 10 година од агресије НАТО пакта на Србију, одржана је промоција књиге *ЛЕТ ПАЛОГ АНЂЕЛА*, са фотодокументарном изложбом слика *РАСИНСКИ ОКРУГ У НАТО АГРЕСИЈИ* и приказом филма Радио телевизије Крушевац из дана агресије.


Љубодраг Обрадовић je у галерији Милића од Мачве “КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ”, 24.03.2009. године у 20.05 часова на промоцији књиге “ЛЕТ ПАЛОГ АНЂЕЛА” изговорио:

 
Поштовани пријатељи, представници Града Крушевца, цркве, војске, полиције, политичких партија, синдиката, драги суграђани.
Част ми је да Вас поздравим у име Културног центра Крушевац и своје лично име и да Вам пренесем да ми је јако драго што смо данас овде у овом саставу и овом броју!

У животу понекад наиђу тешки тренуци, за које желимо да што пре нестану из нашег сећања, да их заувек заборавимо. Али неки догађаји обележе наше животе заувек, они су посебни и њих се морамо увек сећати – да се не би поновили.

Оружани напад на Србију, не њене духовне, културне и материјалне вредности, напад на људско достојанство и животе њених грађана, који се догодио на данашњи дан пре десет година, свакако је догађај којег се морамо сећати док смо живи. И више … Нашим покoleњима морамо оставити писани траг, да и они не забораве неправду која се обрушила на Србију, на све нас!

Документарна изложба фотографија *РАСИНСКИ ОКРУГ У НАТО АГРЕСИЈИ* аутора Драгише Милошевића и филм РТК, које данас гледамо, као и књига *ПОХОД ПАЛОГ АНЂЕЛА * у издању Културног центра Крушевац, из које ћемо чути пркосне песме и прозу, наш је допринос идеји *ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ*!

Нападом на Србију непријетељи су хтели да нам униште све! ЖИВОТЕ, ДОСТОЈАНСТВО, МОСТОВЕ, ФАБРИКЕ, ИНФОРМАЦИЈУ, ИСТИНУ! Нису успели. Бројни грађани Сбије су их у томе спречили дајући за слободу оно најважније што су имали: ЖИВОТ.

У то име позивам Вас да свим невино пострадалима током периода НАТО бомбардовања: војницима, полицајцима, недужној деци и грађанима минутом ћутања одамо почаст.       _1 минут _ .

НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!


БРЕЗА

Бреза на ветру лелуја.
Пупољци жуде да се отворе.
Србију сад шиба олуја,
Србију хоће да покоре.

Пада мрак на сањано,
чемер душе обузима…
Србију, ко брезу, не дамо,
сила света нас не занима.

А свака бомба која падне,
на крвљу натопљено тло,
само је знак да ће да пропадне,
кад те тад, светски поредак нов.

© Љубодраг Обрадовић
09.04.1999. године


Љубиша Бата Ђидић

 

ДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ

Нико у духовној Србији ни после десет година не може прихватити бомбе као средство људске комуникације. Поготово ако су падале на кровове наших домова у којима смо живели, на мостове којима смо као људи Андрићеве нације прелазили обале, на кровове болница у којима смо се лечили, на кровове зграда у којима смо радили.

Нико то не може прихватити ни у духовној Европи. Ни целом свету. То показује глобална истина без које не може живети истински људски род. Без обзира на природну тежњу победника да после мира савлада дух пораженог. Али то је у искуству историје немогуће.

Шта се променило после 10 година?

Филозофија силе- иста је. Сила Бога не моли.

Филозофија беде иста је – с њом се мора победити.

Да ли смо, без обзира на друга, анализирали себе и своје грехове у ”трећем светском рату против Србије”. Јесмо!

Везаних руку смо одлазили у Хаг, “само нама уже се претрже”. По правди и неправди. По Богу и људима. Да ли треба рећи да ни једно зло не бисмо били кадри да нисмо другим злом изазвани. Нажалост, то може рећи и она “друга страна”, јер нигде никад није било невиних ратова.

“Велики брат” који се покрива хуманизмом одмах га је економски наплатио, јер какав је то хуманизам ако није исплатив- тај милосрдни анђео не долази из оних простора одакле је Бели анђео.

Шта се догодило са душама оних који су у Крушевцу 1999. примали бомбе тог милосрдног анђела (зар стварно све није могло друкчије) на расинском мосту – оном старом, гвозденом и оном новом модерном, јасичком на западној, ђуниском на јужној, варваринском на Великој Морави или на трстеничком. На своје фабрике “14 октобар”, ”Трајал”, Топлану. На кућу Радована Радовановића, на зелене падине Расадника (зар стварно није могло другачије). У граду Медаље мира и Весника мира ОУН.

Где је данас духовно стање града у односу на 1999. Учесници овог поетског зборника старији су за десет година- нико није променио ниједан свој редак, нити је себе оповргао. Учесници млађи за десет година исто реагују на “унутрашње и спољашње” стање ствари. А променили смо се по годинама, по новој демократији, по томе како после десет година гледамо на свет – подељен на више светова и како он гледа на нас – подељен на више погледа.

Прошлост дуго траје, рекао је наш земљак Душан Матић. А историја је неумољива. Немилосрдна историја духа је неподмитљива. Она стиже кад тад.

Без обзира што је филозофија силе и даље иста.

Филозофија беде и даље иста. Али филозофија наде са неутаживом жеђи за победом људског, јесте онај тренутак којим се песнички Крушевац за завичајним пријатељима обратио десет година после. Макар да је говорио исто.

Љубиша Бата Ђидић

 


У публици је био и Владимир Тасић, председник општинског одбора СПС-а Крушевац
и Синиша Максимовић заменик председника скупштине града Крушевца

 

ЛЕТ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА НАД ГРАДОМ ПОД НИСКИМ КРОВОВИМА

 

Грађани Крушевца памте блиски сусрет са.,, Милосрдним Анђелом.

Ниски кровови нашег града његов бришући лет, памте. И мостови, памте све. Бомбе су падале, иако смо се обраћали готово свим европским владама, Уједињеним Нацијама, да ступе у одбрану мира.

У име разума зауставите безумље рата! Зуставите у име културне историје човечанства. А бомбе су падале… Апеле смо слали у име миротворног Крушевца, домаћина јубиларне Генералне скупштине међународне асоцијације градова Весника мира.

Из града одликованог са два најзначајнија миротворна признања која додељују У.Н. градовима и народима, који имају своје истинске трагове за историју мира. Бомбе су ипак падале… Апеловали смо у име града, који близу четрдесет година ради на имплементацији принципа и циљева повеље УН и декларација Светске Организације и здружених европских држава. Иако смо бомбардовани, данас после десет година исто чинимо, као и 1990. године када смо заједно са Берлином и Антверпеном због оданости миру и сами постали град Весник Мира. У знак вере у идеале и у циљеве Повеље УН модерној градској четврти дали име Уједињене Нације.

Рушевине у нашем граду, из тог времена, као неми сведоци оставили су нам у аманет да се према свим људима и народима опходимо културно пријатељски и с највишим стандардом поштовања према другим људима, другим заједницама, религијама.Ми нигде по свету нисмо водили освајачке ратове , а у нашем граду је 1389. српски народ положио завет да је спреман да брани мир само на својој земљи. Али, Нато бомбардери су на својим крилима донели смрт за наше цивиле, фабрике, мостове, ТВ станице, житна поља…

Седамдесет осам дана рата је описано у књизи „Расински Округ у НАТО агресији, 24.март-9.јун 1999.“ Коју сам објавио заједно са Чедомиром Бурсаћем и Драгишом Милошевићем. У једну једину књигу је стала сва статистика, мапе, болне чињенице, објекти на удару агресора: Градска топлана, 14. октобар, јасички мост,бивољски мост, мост код Ђуниса, варварински, трстенички, приватне куће, Трајал корпорација… У истој ратној години Багдала објављује Пркосну књигу!

За прилог историји Крушевца у том периоду, довољан је простор ове две књиге.

За објашњавање „прелома наше душе“ потребан је простор много шири од света. Да упамти све.

Владимир Тасић

 

Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – 10 ГОДИНА ПОСЛЕ”

BILTEN 2003-2008 – U. Srpskih pisaca Švajcarske

Loading

Недавно је у Швајцарској обележена петогодишњица постојања УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ и том приликом је промовисан:

БИЛТЕН 2003 – 2008

УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ. 

Погледајте изводе из Билтена…

УВОД

УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ШВАЈЦАРСКЕ основано је усвајањем СТАТУТА на оснивачкој скупштини удружења одржаној 14.03.2003. године у Дибендорфу – Цирих.

Настави са читањем “BILTEN 2003-2008 – U. Srpskih pisaca Švajcarske”

100 godina škole u Meševu

Loading

Крајем новембра 2008. године, у Мешеву је обележена стогодишњица четвороразедне школе у Мешеву. Тим поводом изведен је пригодни културно-уметнички програм, специјално припремљен за ову прилику. Погледајте детаље из програма и прочитајте запис о школи:


Школа Мешево

Путујући од Крушевца ка Александровцу, на једанаестом километру крај плодних поља која прате реку Пепељушу, наилазимо на осмогодишњу школу „Жабаре“ у Жабару. Школа је изграђена на месту старе школске зграде средствима од општинског самодоприноса али и издвајањима мештана дванаест околних села. Изгледом се издваја и донекле разликује од осталих школа крушевачке општине. Бела, висока зграда са запада окружена храстовом и грабовом шумом поглед усмерава ка истоку. Као да поглед упућује школама у Мешеву, Лукавцу, Церови и Пепељевцу, својим подручним одељењима.


Колектив основне школе Жабаре


Нада Ђурић – директор школе Жабаре

Основна школа у Жабару је колектив од 48 радника, тринаест чистих и седам комбинованих одељења, са 297 ђака. Школа брине и за будуће генерације основаца које ће сести у школске клупе. У свим подручним одељењима, као и у матичној школи, организован је рад предшколских група установе „Ната Вељковић“ са којом школе имају одличну сарадњу. Расути у 12 околних села, учении прва знања стичу у својим четвороразредним школама. Школовање настављају у матичној школи где их очекује млад, стручан и амбициозан кадар. 31 радника је високообразовано што говори да школа поклања значајну пажњу свим облицима стручног усавршавања и осавремењавања наставе. Води се доста рачуна да сва научна достигнућа и педагошка искуства утичу да настава буде квалитетнија. Резултат свега тога је добар успех бивших ученика на свим нивоима. Међу бившим ученицима стасали су: професори универзитета, доктори медицине, стоматолози, инжењери, правници, економисти а један број се налази на одговорним функцијама.
Школа у Мешеву – сад
Асфалтирани пут вијуга ободом плодног поља, настављајући се са оним већим који се протеже дуж реке Пепељуше западније. Паралелно са путем према северу путује Пепељуша у загрљај Западној Морави. Поток и пут грле плодне њиве између себе опасане брежуљцима који стреме ка небу и планинама Јастребац и Копаоник. Настадоше ту два насеља: Мешево и Дољане. Житељи ових насеља имају вазда исте потребе, жеље, бриге и наде. Једном речју – два дела једног тела. 1837.год., према Конскрипционом протоколу главног козначејства Крушевачке нахије, Мешево је имало 22 домаћинства а Дољане 11. Данас у ова два села постоје 317 домаћинства са 1100 станова. Расути по брежуљцима, омеђени невидљивим међама а повезани истим бригама и надањима, скромни житељи овог села живе свој живот. Мудри, с вером у лепши живот и боље дане, нижу успехе и падове проткане по којом сетом и чежњом али увек уздигнуте главе коју краси осмех. Лепши дани су ту, надохват руке, ако не за њих онда за будуће нараштаје. Многи су срећу потражили у другим градовима па чак и другим земљама и континентима.
Са почетка века, један житељ ова два насеља осетио је нови дух и стремљење Србије тог доба. Био је угледни домаћин без високог образовања али са много мудрости и визионарства у себи. Звао се Милан С. Лукић из Дољана. Дуго година је био председник мешевачке општине и посланик. Његовом иницијативом, 2.јануара 1908.год. први пут су у нове скамије сели ученици Мешева и Дољана, али и околних села. Иван Д. Илић је још један добротвор који је део свог имања у Мешеву поклонио за школски простор и дечју игру. 1908.године било је уписано 58 ђака од I до IV разреда. Сви ученици су били дечаци. Први учитељ им је био Стојан С. Лапчевић из Велике Врбнице. Све заједно подучавао их је из следећих предмета: наука хришћанства, српски језик, рачун, лепо писање, цртање, певање и гимнастика. Наредних неколико година школу су похађали само дечаци. Касније, из године у годину, повећао се и број ученика женског пола. На крају године полагали су завршне испите пред комисијом у присуству Школског одбора.


100 година школе у Мешеву


Муђу гостима су били и Синиша Максимовић – потпреседник скупштине
града Крушевца, Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра
Крушевац и председник школског одбора, Милета Човић
одборник скупштине града Крушевца и многи други…

Настави са читањем “100 godina škole u Meševu”

Smotra sela 2009 – Dom kulture u Trebotinu

Loading

07.02.2009. године, у Дому Културе у Треботину, отпочела је 36 смотра села Града Крушевца. Пред препуном салом публици се представио КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице са разиграним програмом *ОРИ МИЛЕ, АЛ ДУБОКО*

Програм су пратили и Наташа Марковић – председник скупштине Града Крушевца, Суниша Максимовић – заменик председника скупштине Града Крушевца, Предраг Ћирић – секретар скупштине града Крушевца, Милослав Ђукић, директор ЈКП Топлана Крушевац, Светлана Ђурђевић управник КПЗ Крушевац и бројни сарадници.


Игре из Лесковца


Први ред

 

Стручни жири такмичења *СМОТРА СЕЛА 2009 – ГРАД КРУШЕВАЦ* је радио у саставу: Снежана Ђурђевић – екологија, Александар Мијушковић – образовање, Дејан Јовановић – култура, Нада Пејчиновић – инфраструктура и комунално уређење, Александар Димић – пољопривреда (са лева у десно).

 

Невена Зајић – Најава програма


Препуна сала Дома културе у Треботину


Искуство и младост


Песници Љуба Обрадовић и Гана Тодосијевић Настави са читањем “Smotra sela 2009 – Dom kulture u Trebotinu”

GODIŠNJA PRIREDBA – KUD Vuk Karadžić 2008

Loading

27.12.2008. godine u Domu kulture u Trebotinu, u organizaciji KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, održana je godišnja priredba na kojoj je pored domaćina nastupio i KUD *Miodrag Vučković* iz Zdravinja sa predstavom Dragiše Djurdjevića *BOG DA PROSTI SPASOJA* .

Na priredbi su uručene i godišnje nagrade KUD-a *Vuk Kardžić* za rad u kulturi, koje su ove godine dobili Ljubodrag Obradović, Olivera Djokić i Dejan Šljivić.


Zar svet nije razigrano kolo?


Ljuba prima godišnju nagradu za rad u KUD-u *Vuk Kardžić*

Настави са читањем “GODIŠNJA PRIREDBA – KUD Vuk Karadžić 2008”

I poljoprivredni sajam u Kruševcu

Loading

Prvi poljoprivredni sajam KRUŠEVAC 08, svečano je otvoren u Kruševcu 06.09.2008. godine. Sajam je otvorio Predrag Matijević, predsednik Fonda za razvoj poljoprivrede grada Kruševca.

Posle otvaranja nastupio je KUD *Vuk Karadžić* iz Trebotina Žabara i Male Vrbnice koji je izveo prigodan kulturno umetnički program u trajanju od oko 40 minuta u kome je dominirao izvaredan folkor, dobra narodna pesma i predivna poezija sa sajta POEZIJASCG.


Otvaranje sajma


Predrag Matijević otvara sajam

Dana 07.09.2007. godine na Stočnoj pijaci u Kruševcu, održana je Osma okružna stočarska izložba Kruševac 2008, na kojoj su posetioci mogli da vide dostignuća u stočarskoj i ostaloj poljoprivrednoj proizvodnji Rasinskog okruga.

Kako je istakao, otvarujući izložbu i uručujući nagrade, predsednik Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Kruševac Predrag Matejić, Stočarska izložba je bila izuzetno uspešna što potvrdjuje učešće velikog broja grla krupne stoke, ovaca, koza, kao i velikog broja štandova za izložbu poljoprivrednih proizvoda i po drugi put izložba Poljomehanizacije.

Izložbi je prisustvovao i Predsednik opštine Kruševac Dragan Azdejković, koji je istakao da je poljoprivreda u Kruševačkom kraju izuzetno razvijena, što pokazuje izezetan kvalitet izloženih domaćih životinja i broj štandova sa izloženim poljoprivrednim proizvodima.


Predrag Ćirić je govorio stihove Miljojka Milojevića

 MOJU ŠUMU SEKU

Danas moju divnu šumu seku.
Šumu seče moj prijatelj i drug,
Kao da mi ruke do ramena seku,
Al prodao sam šumu da odužim dug.

Urlici testere do boga se čuju.
Brujanje se širi niz brda, niz reku…
Prodao sam šumu da isplatim struju
A sad kad je seku – mene živog seku…

Pada tužna moja šuma stara…
Moj je otac celog veka čuvo
Seko samo kržljavo i suvo,
A sada zbog mene postaće šikara…

Dok umire moje vitko hrašće,
S tugom gledam motornu testeru.
Do večeri ceo zabran pašće,
Veverice hitre gde će da se veru?

Kad je zraci rujni ujutru ozare
Neće ovde biti plavih ljubičica,
A sa cera i sa trešnje stare
Ni poja slavuja, niti drugih tica…

Doveče kad sine ona plava zvezda
Neće ovde biti ni ježa ni zeca…
Obasjaće samo oborena gnezda
Al i moju dušu kako nemo jeca.


(C) Miljojko Milojević


Bratislav Spasojević je kazivao svoje stihove ŽEGA,
a Ljubodrag Obradović je pročitao svoju pesmu PROLAZ

PROLAZ

Prolaz za ljude čestite,
napravite molim!
Moćne danas svi štite,
a niko ih ne voli.

Kako savest ispeglati,
kad je sreća već prohujla?
Kako, kad se život krati,
kradom, ko pčela prozujala.

Prolaz za zamah sveta,
sve je što sada želim.
To što moćnima smeta,
mene danas samo veseli.

Svoja nade svako ima,
budućnost uvek dođe.
Ko hleb gladnima otima,
ne može nikad da prođe.

Moja su očekivanja talog,
svet i dalje novac vrti.
Nada, zaklopljen je katalog,
u kom šuti se nešto prti.

Prolaz za ljude čestite,
napravite! I takvi postoje.
Njih danas bogovi štite,
njih će i moćni da se boje.

(C) Ljubodrag Obradović


Uigrani nastup folklorne sekcije KUD-a *Vuk Karadžić*


Folklor je pratio Dalibor Djurdjević


Raznovrsni nastup folklorne sekcije KUD-a *Vuk Karadžić*


Folklorna sekcija KUD-a *Vuk Karadžić*


Najmladji članovi folklorne sekcije KUD-a *Vuk Kardžić*


Dragan Miljković – *Blago tebi i meni devojko*


Ljuba i Djuka na sajmu


Saradnja KPZ i KUD-a *Vuk Karadžić* – Dušica i Ljuba


Momčilo Obradović (u sredini) razgleda eksponate na sajmu


Publika pažljivo prati nastup KUD-a *Vuk Karadžić*
iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice


Mediji prate otvaranje festivala i priredjeni program
 

Na sajmu je promovisana i knjiga POEZIJASCG – PRVI PUT 


Najbolje npovrće raste u Trebotinu i Žabaru: Suzana Ilić na štandu
Slobodana Stojanovića, Miloša Čolića i Dragana Miljkovića