КРУГОВИ – Промоција књиге поезије Љубодрага Обрадовића

Loading

У Клубу КЦК је 06.12.2013. године одржана промоција пете књиге поезије Љубодрага Обрадовића КРУГОВИ. Промоцијом ове књиге Обрадовић је на симболичан начин обележио престанак обавезе да за своју егзистенцују одлази сваки дан на посао за који се добија плата и одлучио да од сада своју мисују у стварању лепшег, праведнијег, срећнијег и СЛОБОДНОГ СВЕТА покуша да даје поезијом од срца. На самом почетку промоције, Мр Мирослав Смиљковић – директор КЦК је одржао пригодну беседу, а затим Љуби уручио поклон колектива поводом одласка у пензију. На промоцији су учешће узели Љубине колеге и пријатељи из КЦК и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Стихове из књиге КРУГОВИ говорили су: Јелена Вељковић, Љиљана Панић, Слађана Обрадовић, Маја Олић, Лидија Ужаревић, Јелена Ђорђевић, Светлана Ђурђевић, Ксенија Алексић, Зора Митровић, Сандра Миладиновић, Ана Бербаков, Мића Живановић, Саша Милетић, Никола Стојановић, ДраганТодосијевић,  Дејан Ристић, Мирко Стојадиновић, Горан Минић, Далибор Ђокић и специјални гости: Виолета Капларевић – КПЗ и Оливера Миловановић. О књизи је говорила Јелена Протић-Петронијевић – уредница књижевног програма у КЦК, а Ненад Блажић је говорио о познанаству и сарадњи са Љубом. За музички тренутак су се постарали: Мића Живановић, Бранко Симић, Милан Милетић Милке, Раде Џинић и Сандра Миладиновић.  Програм у чијој се релизацији ангажовао цео колектив КЦК, водиле су Лидија Ужаревић и Јелена Ђорђевић…


Љубодраг Обрадовић

 

{youtube}https://youtu.be/wYjpnWbwhiY{/youtube}

 
КРУГОВИ…

Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?
Настави са читањем “КРУГОВИ – Промоција књиге поезије Љубодрага Обрадовића”

ЛИПА

Loading


ЛИПА


Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Настави са читањем “ЛИПА”