ЛУТАЛИ СМО ДУГО

Loading


ЛУТАЛИ СМО ДУГО

Лутали смо дуго,
перонима среће.
И држали се за руке,
а гледали друго,
можда црње цвеће.
И слатке нам биле муке.

Љубав на силу,
хтели смо за нас,
али гром нас отера даље.
Ја спазих вилу,
ти твога пса,
па сад, нико се не каје.

Збогом, најдража љубавнице.
Збогом, а рај смо открили.
Збогом, а певале нам птице…
Jош збогом и срећу смо убили.
Настави са читањем “ЛУТАЛИ СМО ДУГО”