POŽELIM DA GA SKLOPIM – Arijana Hinić

Loading

POŽELIM DA GA SKLOPIM

Poželim da ga sklopim
ne bih li tako
uspjela da vratim onaj dan,
da ti ne dozvolim da pogriješiš,
da te ohrabrim da se ne sputaš.

Da vratim sunce na umorno nebo
 i postavim ptičije horove
na obližnje grmlje,
pa da uz zvuke himne
imaš snage da me zaustaviš,
da me ne izgubiš.

Da u tvom naručju slušam njen huk,
tužnu sevdalinku
o ljubavnicima iz vremena
kad se Grozdanin kikot još čuo.

Da koračam polako lisnim sagovima
i da u kori platana urežem tvoje ime
s pečatom vlastitog srca.
Da vratim vrijeme, grješnika starog,
da me opet svjetlost budi
vrišteći na me kroz murvinu krošnju.

Da ti priznam koliko te volim
i da ću zauvijek ostati tvoja,
samo tvoja,
ma koliko me otimali drugi.

Poželim da ga sklopim
i vratim onaj dan
u kojem sam nestala s tvojih ulica,
iz tvojih planova.

Dan nakon kojeg sam se skrivala
u besmislu postojanja
bez tvoje nježnosti.
Poželim da ga sklopim
ne bih li tako uspjela
da vratim onaj dan
u kome sam ti potpuno pripala,
da me svojom zoveš
i da smo jedno do kraja vremena.

Poželim da ga sklopim,
ali te onda ne bih vidjela
onakvog kakvog te želim,
vedrog, nasmijanog, sretnog,
okupanog tvojim kišama
i mirisima purpurnih đula.

Ne bih vidjela ruke
koje mi pružaš sa željom
da prepletenih prstiju trajemo k’o stijenje.
Ne bih vidjela ni suze tvoje
što se s vodama stopiše,
ni ruševine na duši tvojoj.

Poželim da ga sklopim,
ali neću, da ne ugasim iskru,
ni sjenu u njemu,
da ne ugasim tebe.

(C) Arijana Hinić

Kruševac, 06.12.2016.

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Loading

 

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу
 
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали! 
Нек балон одмах полети
у неки виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.

Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!

Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том балону,
али укрцати се мораш.

Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.

Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.

Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.

Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.

Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно…
Црно или црвено,
црвено или црно?…

© Љубодраг Обрадовић