ОТИШАО ЈЕ ДРУГ МРКА

Loading

Милутин Мркоњић – увек добродошао у Крушевцу

Предраг Васиљевић – Отишао је Друг Мрка, а да никога није издао 22:49 27.11.2021 (Освежено: 23:05 27.11.2021) Милутин Мркоњић – ИЗВОР: Sputnik Србија, 27.11.2021.

Као новинар сам са политичарима увек био на Ви и трудио се да одржим професионалну дистанцу колико год да сам се са њима дружио. Али, Милутина Мркоњића, са којим се баш ни у чему нисам слагао кад је у питању политика, укључујући теме од Другог светског рата, па до данас, морам признати да сам доживљавао као пријатеља.

Мрка је последњи политички тешкаш, старог кова. Образовани мангуп са расним манирима београдског асфалта из „круга двојке“. Букач и боем. Бивши спортиста, кошаркаш Радничког, боксер и вечити фајтер. Са свима на ти – од председника државе до конобара и таксисте.

Лојална лафчина и кафанска битанга са београдског Црвеног крста, у најлепшем значењу те речи. Говорио је да од некретнина има кариране астале у „Трандафиловићу“, „Соколцу“ и осталим вољеним кафанама.

Иако је прошао све структуре у државној хијерархији, никад није био функционер – фотељаш, увек само инжењер – грађевинац, чак и кад је био министар средином прве деценије овог века.

„Сине, да није ових силних тендера које је донела ова твоја демократија, ја бих давно све аутопутеве кроз државу изградио“, викао је често кроз осмех министар Мрка подсећајући ме како су Слоба Милошевић и он „силовито“ обнављали Србију после бомбардовања 1999.
После тог Петог октобра, никад није рекао ружну реч о Слоби и Мири Марковић, чак и кад се то подразумевало и политички награђивало. Витешки је понављао да су му то пријатељи, чак и кад његове најближе колеге социјалисти нису смеле ни имена више да им помену.

Али, истина, важила је легенда коју ми је и сам Мрка потврдио, да је у време најјаче Милошевићеве владавине код њега, свог шефа, у председништво долазио без најаве, а у кабинет без куцања.

Био је препланули министар са лакост мајицом и у време владавине Демократске странке, и није се одрекао пријатељства са Борисом Тадићем ни кад је он изгубио власт.

Био је јавно у одличним односима са тадашњим радикалима Томиславом Николићем и Александром Вучићем, кад су они били у опозицији и политички прогоњени од демократске власти.

Некако је Мрка, једноставно, био другачији. Волео је здраву и мушку политичку битку, али није тукао испод стола, с леђа, подмукло, кад је ривал већ на земљи и кад је поражен.

Био је социјалиста до краја, па чак и комуниста. Истицао је да воли Русију, а изнад свега Београд и Србију.

Отишао је данас, кад се многи његови вишедеценијски инфраструктурни снови и планови постепено остварују.

Отишао је као џентлмен, као фер плеј играч са бруталног и немилосрдног политичког попришта.

Отишао је као господин, иако је инсистирао да буде само друг.

Друг Мрка.

Милутин Мркоњић у Крушевцу

Иначе, Милутин Мркоњић је често био у Крушевцу, у радним посетама и сваки пут је помагао  да се град изгради и унапреди.

Општински одбор Социјалистичка партије Србије у Крушевцу, отпочеће 18.12.2007. године у 16.00 часова, у просторијама странке у Обилићевој 30 у Крушевцу, са прикупљањем подписа за свог председничког кандидата Милутина Мркоњића.

Милутин Мркоњић за говорницом у Крушевцу

Како је Ивица Дачић данас у изјави за Танјуг истакао, Социјалистичку партију Србије, на предстојећим председничким изборима, представљаће Милутин Мркоњић, потпредседник СПС-а. Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је данас да ће кампања председничког кандидата те странке Милутина Мркоњића бити усмерене тако да покаже како је он човек који спаја Србију и који и у најтежим тренуцима зна да помогне земљи. Дачић је Танјугу у парламенту рекао да кампања кандидата СПС за председничке изборе неће бити скупа али ће имати јасну политичку поруку.



Милутин Мркоњић са члановима СПС-а

Говорећи о средствима која ће из буџета бити издвојена за финансирање кампања председничких кандидата, Дачић је навео да су та средства довољна за кампању градоначелника једног осредњег града.


 *izvor RTS*

Ко је овај човек?


Милутин Мркоњић
(Србија – Мркоњић град)

Почетак – рођен је 23. маја 1942. године у Београду. Ко су му родитељи и из какве је породице није забележено у јавности доступним подацима.

Детињство – како и где је одрастао тренутно најзапосленији грађевинац – није познато. Сумња се, с правом, да је највише вoleо да зида куле у песку.

Националност – Србин

Верска опредељеност – нема података у биографији која је знатно обогаћена последњих месеци.

Образовање – дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду 1971. године.

Каријера – по завршетку факултета запослио се у Бироу за студије и пројектовање железница. Као почетник радио је на санацијама клизишта и путева, а од 1974. је руководилац Сектора за пројектовање у овом бироу. Године 1977. улази у Центар за истраживање и пројектовање. Убрзо се Центар ујединио са Саобраћајним институтом. Постаје његов директор, што је и данас.

Популарни неимар Мрка, како му тепају, познат је јавности као изумитељ Брзих пруга Србије (тада је у инат неверним Томама изјављивао: Ми не сањамо, ми радимо), “Београда на Сави 2000”, односно “Еурополиса”, Кинеске четврти, прве метро станице “Код Вука”. Улагање силног новца у “ову нефункционалну рупу”, како злобници кажу, образложио је: “Београд не сме трамвајем, већ мора метроом у 21. век”. Мање позната Мркина дела су отварање радова на тунелу на Карабурми и реновирање некадашње македонске виле у Ужичкој улици на Дедињу, од које је направио “кул” место за окупљање и дружење политичара, амбасадора, новинарки с РТС-а, али и банкара и виђенијих бизнисмена. Грађевина поседује и базен и два улаза, један за виђеније госте, а други за послугу. Сталним прегалаштвом за које је добио и награду АВНОЈ-а (1986) препоручио се за челну функцију у Дирекцији за обнову земље, основаној 67 дана пре краја НАТО агресије.

Његовом заслугом обновљен је већи део објеката срушених у прошлогодишњем бомбардовању. А почело је овако: “Председник Милошевић позвао ме је 4. априла са саопштењем да треба да прионемо на посао обнове, уопште није било дилеме да ли ћу то прихватити”. Онда је кренуо “лов на паре” посредством телевизије. “Не знам шта чекају БК, “Делта” и остали. Ево, госпођа Борка је поново уплатила милионче”, говорио је после рекламе за Дирекцију која гласи: “Људи су се одувек делили на градитеље и рушитеље”. Какав је одазив не знамо, али има оних који би се заклели да директори приватних предузећа обично промене канал. Како, на велику срећу г. Мркоњића и “мале и рањене Србије” која се, како рече председник Милошевић, обнавља брзином лета пројектила који су је разарали, ипак има патриота, једна од фаза обнове (“све у три смене”) полако се приводи крају.

Мрки добија ордење и плакете, а скромно каже: “Још једном се показало да су наши инжењери и неимари способни да раде по највишим светским стандардима и то у року који задивљује највеће стручњаке широм света. Радило се и на плус 42 и на минус два, по снегу и киши, без иједне речи недоумице или дилеме”. Признао је да је и њега импресионирао неуморни рад грађевинара и њихов патриотизам, а они су узвратили: “Моћи ћемо да стартујемо и без пара, а за премије је ту Мрка, нема грешке”.

Страначки ангажман – да ли је био члан СК нема података. Тренутно је члан СПС-а.

Занимљивости – упућени кажу да је лаф, да не жали новца да части оне који му се свиђају. Новинари блиских му медија (“Борбе” и РТС-а) сматрају да је менаџер модерног кова, стручан, амбициозан, продоран и без длаке на језику. Исти тврде да Мрка нема проблема с величинама и ауторитетима и илуструју то његовом храброшћу да на састанке код председника СРЈ долази обучен као грађевински предузимач и, док се други зноје у оделима трудећи се да буду мањи од маковог зрна, горопадно маше плановима председнику испред носа. Упућени кажу да није луд за пријемима које приређује политичка елита, не робује устаљеним навикама, на местима која подразумевају фрак појављује у фармеркама, те да је Милошевићу чак рекао: “Мени је место на терену, ја сам грађевинац”. Пријатељи додају да је спреман да сваком скреше у брк, да је”баџа”, духовит и да његове вицеве не вole само приватници (кад им после затражи новац). Да му новац лично не значи много илуструје податак од пре три године кад су му лопови из стана однели око 150.000 марака и “нешто мало злата”. Није позвао полицију, а камоли се жалио јавности. Можда су му неки замерили што паре чува у стану а не у банци, али вероватно не знају да је то због носталгичних разлога јер је некад, “са сиротињском мајком” имао веома блиске односе.

Својевремено Мрка је играо кошарку за Раднички и Студент. Када је престао да игра постао је спортски радник и управљао неколицином кошаркашких клубова.
У хороскопу је близанац, својствено им је одсуство организације, што се за г. Мркоњића не би могло рећи. Речи су им важније од бројки. Кад неко брине о његовом моралном и физичком здрављу близанац то доживљава као напад на слободу и разбесни се. Можда Мрка поседује ову карактеристику јер често својој супрузи замера да га “дави” јер – превише брине о њему.

Зорица Вулић

Извор *Глас Јавности*

На други Божић, 08.01.2008. године, у Крушевцу у Великој сали Дома синдиката, одржана је промоција председничког кандидата СПС-а Милутина Мркоњића, пред великим бројем чланова и симпатизера Социјалистичке Партије Србије. На промоцији су говорили: Владимир Тасић-председник ОО СПС-а Крушевац, Славица Ђукић – Дејановић-подпредседник СПС-а, Јован Кркобабић-председник странке пензионера, Жарко Обрадовић-заменик председника СПС-а, Ивица Дачић-председник СПС-а и наравно Милутин Мркоњић – председнички кандидат СПС-а. На промоцији је најављен велики преокрет на политичкој позорници Србије, јер СПС као једини и аутетични представник левице у Србији великим радом и савезом са  пензионерима, синдикатима, студентима, радницима и сељацима мора повратити своје место креатора и активног учесника власти у Србији. Ово је само почетак велике демократске борбе за враћање достојанства радним људима и грађанима Србије, која тек предстоји.

УЗ НАШЕГ ДРУГА; МИЛУТИНА МРКОЊИЋА ДО ПОБЕДЕ !!! ДЕЛА ГОВОРЕ!!!


Милутин Мркоњић у Крушевцу
 

МИРИС БОЖУРА – Љубодраг Обрадовић, 2 песме и прикази

Loading



*МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури више не цветају,
сета душом пири.
Отишли су, да не сметају,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду данас гоне.

Слобода се данас чини далека,
док им ломе кoлeвку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

© Љубодраг Обрадовић

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.

На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.

И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!

И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето у даљини данас вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!

Низ Косово Поље бију дамари…
Уз Метохију, ко душом, клизи носталгија.
Кад се истрајно сања, сан се оствари!
Косово ће божурима опет да метохија!.

© Љубодраг Обрадовић

 *Књига је добила наслов по песми МИРИС БОЖУРА коју сам написао специјално за отварање галерије *МИЛИЋА од МАЧВЕ* – КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ (уместо говора) и тада је (14.10.2008. године) први пут прочитана. Ради илустрације, погледајте неколико слика са отварања галерије и прочитајте неколико реченица које сам тада изговорио, као и рецензије за ову књигу које су написали : Вида Ненедић, Мр Предраг Јашовић и Елеонора Лутхандер.

Прва промоција књиге МИРИС БОЖУРА била је у Белој сали КЦК у Крушевцу,  04.03.2011. године, пред бројном публиком. Прочитајте и погледајте како је то било!
 

Хероји НОБ-а у књижевним делима – Далеко је сунце Добрице Ћосића

Loading


Љубодраг Обрадовић

У својим старим папирима пронашо сам овај писмени задатак из српског језика из 1970. године. Прочитајте, можда Вам се допадне!

Хероји НОБ-а у књижевним делима – Далеко је сунце Добрице Ћосића

Ноћ је зимска, дуга, хладна и тиха. Месец као авет виси на огромном, сивом небу, које се у даљини спаја са белим слеђеним снегом.

Тишина је обавила целу моравску долину. Једино петлови из удаљених села ремете шапат партизанског одреда који се сместио на обали Мораве и чека уговорени знак за прелазак на другу страну реке. Све делује некако сабласно, аветињски; и борци и воденица и скела и стари усамљени брест на оближњем брежуљку… И тополе, па чак и сама Морава, која лењо лелуја испод поприлично дебелог леда.

Исчекивање виси у ваздуху. Борци нервозно трљају промрзле руке и врте главама. Нешто није у реду. Морава се ноћас мора прећи, а курира нема. Ноћ одмиче полако са месецом који, не интересујући се ни за шта, неосетни клизи ка новом дану.

– Не ваља ништа, не ваља ништа, дошаптавају се промрзли партизани, издвојени по мањим групама. Морава се мора прећи, а могућности су минималне. Скела је на супротној страни реке, чамци не постоје, а пливање је, због леда и хладноће, немогуће.

Али нешто се мора измислити, није ваљда та река, што хучи ту под ледом, јача од целог одреда. Нешто се мора урадити, неко решење мора да постоји. Курира нема. Време тече исто као и Морава, споро. Борци се јеже, сад већ и од напетости. Петлови у даљини, опомињу на опасност која у тим селима спава. Стварно, нешто се мора учинити и то што пре. Одмах! За сат времена ће бити касно.

И тад, кад се одлучивало о судбини одреда, кад се радило о бити или не бити одреда, појавио се Вук. Рекао је једноставно: Другови, ја знам решење.

Сви су занемели. Групе су се сјединиле у једну целину, разговор је престао, Морава се утишала. Сви су гледали само Вука и чекали шта ће он рећи.

Не, он није говорио. Он је корачао, гордо, према Морави. На обали је застао, погледао у Мораву, погледао своје другове, а затим у своје руке. Пошао је. У почетку је све ишло лако. Брзим замасима је грабио преко челичног ужета, које служи за кретање скеле према другој обали. У његовим рукама сад је цео одред. Од његове издржљивости и спретности сад све зависи…

Док тако виси над Моравом сећа се свега, целе своје прошлости, куће, своје породице, свог детињства. А снага почиње полако да га издаје, полако да отиче из набреклих мишића, попут воде испод њега. Прсти се лепе за челик. Он ништа не осећа. Ни бол, ни хладноћу, ни Мораву. Осећа само уплашено дисање, уплашене погледе целог одреда, који га бодри да истраје.

Настави са читањем “Хероји НОБ-а у књижевним делима – Далеко је сунце Добрице Ћосића”

SO I VETAR – Biljana Babanić u Kruševcu 2010.

Loading

U Klubu KCK u Kruševcu, 17.04.2010. godine u 20:00 sati, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, održana je promocija knjige Biljane Babanić SO I VETAR. Pored autorke na promociji su učestvovali i: Jelena Djordjević, Slobodan Ivanović, Ljubodrag Obradović, Tomislav Miletić, Ksenija Aleksić, Smiljana Minja Milojica, Rade Košanin, Mića Živanović… Promociju je maestralno vodila Jelena Djordjević, sinopsis je napisao Ljubodrag Obradović, a tehničku podršku i vodjstvo promociji pružili su Raca, Marko i Verkan. Pa izvolite, ako već niste bili na samoj promociji, uživajte u njenom prikazu !!! 


A na početku – cvet za damu!

Ja
Ja nisam svetlosti trag
Nisam providna pena

Ja
Ja nisam oblak
nisam sena
nisam tren

Ja
Ja sam pesma
i hoću da smem
da otvorim put ka večnosti
i da te sobom dotaknem!!!


Biljana Babanić na sceni Kluba KCK

Ruski folklorni ansambl u Kruševcu 2010.

Loading

13.04.2010. godine u Bioskopu Kruševac, održan je Koncert folklornog ansambla *ZLATNA KAPIJA* iz Moskve i KUD-a *Kaonički izvori* iz Kaonika. Organizatori koncerta su bili *Patriotski front* udruženja ratnih veterana srpskih zemalja od 1990 do 1999 godine – Gradski odbor Kruševac i Kulturni centar Kruševac. Koncertu u punoj sali bioskopa Kruševac, su prisustvovali ateše za kulturu Ruske ambasade Aleksandar Nikolaevič i gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović sa saradnicima.


Članovi folklornog ansambla *ZLATNA KAPIJA* iz Moskve i Muzičke škole *MITINO*
 
Pre samog koncerta u prostorijama Skupštine grada Kruševca gradonačelnik mr Desimir Pavlović je primio atašea za kulturu Ruske ambasade Aleksandra Nikolaeviča,  predstavnike *PATRIOTSKOG FRONTA*  Udruženja ratnih veterana Srpskih zemalja 1990-1999 iz Gradskog odbora Kruševac i to: Gorana Kuzmanovića – predsednika i Milovana Spasića – podpredsednika i predsednika udruženja  Srpsko-Ruskog prijateljstva Tomislava Simića.
 
Prijemu su prisustvovali i predsednica Skupštine grada – Vesna Vesković, njen zamenik – Siniša Maksimović, pomoćnik gradonačelnika za društvene delatnosti – Goran Radomirović i direktor Kulturnog centra Kruševac – Ljubodrag Obradović.


Prijem kod gradonačelnika Kruševca


Aleksandar Nikolaevič – ataše za kulturu Ruske Ambasade u Srbiji

Goran Kuzmanović – Predstavnik patriotskog fronta, Aleksandar Nikolaevič –
ataše za kulturu Ruske Ambasade u Srbiji i Tomislav Simić – predsednik
udruženja Srpsko-Ruskog prijateljstva
 

U Beloj sali KCK realizovan zajednički kulturno-umetnički program KUD-ova “Vuk Karadžić” iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice i “Radomir Jakovljević Jakša” iz Velike Lomnice

Loading

07.04.2010. godine u Beloj sali KCK, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, realizovan je zajednički kulturno-umetnički program KUD-ova *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice i *Radomir Jakovljević Jakša* iz Velike Lomnice. Pomenuti program je realizivan u okviru projekta –Predstavljanje kulturno-umetničkih društava grada Kruševca– koji realizuje Kulturni centar Kruševac u saradnji sa KPZ Kruševac.


Ej mlado momče – Trebotinče, Lomnica je Velika i uz to ima lepih devojaka


Folklor Šumadija – KUD *Vuk Karadžić*


Srbija na prvom mestu – KUD *Radomir Jakovljević Jakša*


Leskovac – KUD *Vuk Karadžić*

Gosti iz Bartolomea u KCK-u

Loading

08.04.2010. godine, u okviru saradnje Grada Kruševca sa opštinom Almenno San Bartolomeo, u Lombardiji, kraj Bergama predstavnici ove Italijanske opštine, na čijem je čelu bio podpredsednik Ass. Alessandro Frigeni, bili su gosti Kulturnog centra Kruševac. Prijemu je prisustvovao i direktor Turističke organizacije Kruševca Boban Jovanović i članovi udruženja srpsko-italijanskog prijateljstva TUTTI INSIEME, na čiju su inicijativu ovi susreti i počeli…Gosti su pogledali aktuelnu izložbu karikatura sa Zlatne Kacige, gde ih je Radoje Savić, glavni urednik KCK ukratko upoznao sa istorijatom Zlatne Kacige. Zatim su gosti u spontanom razgovoru sa direktorom i urednicima KCK izmenili poglede na razvoj kulture i zajedničke projekte koji su realni i mogući… Momir Dragićević je odrecitovao svoju pesmu DI DŽEJ DEDA, koju je Goradna Miladinović prevela na Italijanski jezik.. Pogledajte slike i uživajte!
 

Sa prijema kod direktora KCK Ljubodraga Obradovića
 

Zajednička slika gostiju iz Bartolomea i domaćina iz KCK

Kaciga spona medjunarodne saradnje 2010.

Loading

U okviru saradnje Grada Kruševca sa opštinom Almenno San Bartolomeo, u Lombardiji, kraj Bergama predstavnici ove Italijanske opštine, na čijem je čelu bio podpredsednik Ass. Alessandro Frigeni, bili su gosti KUD-a* Vuk Karadžić* u Domu kulture u Trebotinu i Etno kući u Žabaru. Sa gostima su bili i Dragutin Veljković, načelnik Rasinskog okruga, Nenad Trifunović, predsednik Regionalne privredne komore Kruševac, kao i predstavnici Kulturnog Centra Kruševac i Udruženja srpsko-italijanskog prijateljstva TUTTI INSIEME, na čiju su inicijativu ovi susreti i počeli… Tom prilikom u Domu kulture u Trebotinu za goste je priredjen kraći kulturno-umetnički program sa folklornim igrama iz Šumadije i Leskovca, a u etno kući u Žabaru gosti su imali priliku da vide i osete kako je izgledalo Srpsko selo početkom prošlog veka i kakva su tada jela i pića činila trpezu…


Ljuba i Peda čekaju goste – Načelnik Rasinskog okruga


Ass. Alessandro Frigeni Vicesindaco Ass. Urbanistica, Edilizia Privata

 

Nilo Ghisleni Consigliere delegato Cultura e Turismo


Marco Donadoni, Alessandro Frigeni, Ljubodrag Obradović,
Roberto Locatelli i Nilo Ghisleni

Настави са читањем “Kaciga spona medjunarodne saradnje 2010.”