НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ – МЛАДИ ДОЛАЗЕ!!!

Loading

 

29 маја 2012. године у Белој сали КЦК у организацији Културног центра Крушевац одржана је промоција нове књиге поезије Николе Стојановића *НЕ РЕЦИ НИКОМ*.  Поезију младог аутора поред осталих говорио је и Милија Вуковић, познати крушевачки глумац. Погледајте како је то било


Никола Стојановић
Настави са читањем “НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ – МЛАДИ ДОЛАЗЕ!!!”

СВЕТ

Loading


СВЕТ

Како је леп овај свет,
доле парк, солитер горе…
Овде травка, тамо цвет…
Авион пара небо, а брод море.

Једног дана, тачно у пет,
запитао се ја сам,
ко је саздао мој свет?
И од тад маштом скитам.

Тајна постанка и сад,
куршлус ми у мозгу прави…
Како је тај зидар,
успео свет да направи?

А одговор је ту,
у ваздуху виси…
Љубављу у срцу,
свој свет зидамо ми сви!

ДЕЧЈЕ ОЧИ У ОГЛЕДАЛУ СЕЛА – Живота Трифуновић 2012.

Loading

“Читајући књигу Дечје очи у огледалу села Животе Трифуновића прошла сам кроз двориште мог детињства, ослушкујући жамор весле деце, лајање паса, кукурикање петлова. Осетила сам драж изласка сунца, мирис тек покошене траве и лепоту хлада што храст својом крошњом ствара.

Пожелела сам да своју децу, која сада по поплочаном дворишту ходе, одведем у то царство што душу оплемењује.”

 

Ове речи Сање Петровић, књижевнице из Новог Сада, која је уредница књиге Животе Трифуновића *Дечје очи у огледалу села* прочитане на промоцији књиге у *ДЕЧЈЕМ ЦЕНТРУ КЦК* у Пионирском парку најбоље ослкавају овај песнички првенац писца из Кобиља који својом поезијом за децу буди описана осећања. Овом промоцијом на прави начин најављено је и богато *Лето Културе* које ће Културни центар Крушевац и ове године организавати у овом зеленом царству. О књизи су говорили Момир Драгићевић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић, а стихове су поред аутора казивали и Мића Живановић и млади полазници школе глуме КЦК. У програму који је осмислила и водила Рајна Алексић-Маринковић, а технички водио Бранко Симић наступили су и талентовани плесачи плесачке групе *ФРУБИ ДЕНС КЦК*… Погледајте!


Живота Трифуновић

РОДНА ГОДИНА

Кад је родна година
милина је права.
Сваки ратар на селу
тада мирно спава.

Амбари су пуни
за хлеб и погаче.
Месиће нам баке
и укусне колаче.

Шљивици су родили
то је дар од Бога.
Ракије ће бити
и весеља многа.

И за вина нема
великих проблема.
Мој деда је почео
бачве да припрема.

© Живота Трифуновић

МАГИЈА РОЂЕЊА Животе Трифуновића – Момир Драгићевић
Настави са читањем “ДЕЧЈЕ ОЧИ У ОГЛЕДАЛУ СЕЛА – Живота Трифуновић 2012.”

ЗАМАХ ЛЕПТИРОВИХ КРИЛА – Саша Милетић 2012.

Loading

“Ништа више неће бити као што је било пре … објављивања ове књиге … Увек дође дан кад носталгија човека покрене на стваралаштво за одбрану свог сањаног света … Саша Милетић je од данас на том путу … Град Крушевац, који је изнедрио многе уметнике светског гласа, може се једнако поносити континуитетом врхунских остварења и у поезији, том најтананијем и најпрефињенијем стваралаштву душе”…

Пред препуном Белом салом КЦК, 18.04.2012. године одржана је промоција прве књиге Саше Милетића *ЗАМАХ ЛЕПТИРОВИХ КРИЛА*. Књигу је објавио Културни центар Крушевац, а увод из овог текста, у ову заиста успешну промоцију, изговорио је директор Културног центра Крушевац Љубодраг Обрадовић…


Слађана и Саша Милетић

ЖЕНА ИЗ ПОЉА

Крадем те од вилине ноћи
Где се месец у теснацу копрца
А ти плодна ко црница
Роди ми осмех и откуцаје срца

У пољу се будимо
Где се шева росом умива
Заплетени к’о немирна река
Кад се у другу реку улива

Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара

А ти немирна као ватра жива
Буктиш сва усплахирена
К’о булке на жару испуцале
Храниш ме гладним устима

Шћућурени у пласту сена
Нађосмо наше вечно станиште
Да не трагамо за кошеном травом
Да нам рајско поље буде уточиште

© Саша Милетић


Саша Милетић говори своју песму за добродошлицу


Љубодраг Обрадовић говори на самом почетку промоције

НЕМА ВИШЕ… А БИЋЕ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ…
 
…”Ја сам одувек мислио даје прави песник свако ко напише бар једну песму која читаоца може испунити топлином и однети га у неки сањани свет. И да на ту чињеницу не утиче ни да ли jе песма одштампана или извучена из неке скривене фијоке старог креденца, кад се писац осмели да јој допусти да покуша да покрене трептаје других душа које за тим трептајима жуде. И Саша Милетићје своје песме дуго крио за себе и најближу, али кад је песма права она се не да сакрити, она свом писцу не да мира, све док га не подстакне, да макар замахом лептирових крила, полети право у светлост, храбро упркос чињеници да та светлост понекад може да та крила и опржи.

Ја лично, поносан сам што је Установа Културни центар Крушевац понекад за многе који траже свој пут, управо тај светионик у ноћи који малчице помаже да се прогледа, а да се крила баш на првом лету не опрже. Ја лично поносам сам што је и Саша Милетић у нама препознао тај светионик и дозволио да његова поезија отпочне свој узлет управо одавде из установе која додељује награду Слове Љубве као подстрек ствараоцима који се не штеде у племенитој мисији ширења путева културе у тамне вилајете којих ће увек бити…

И сигуран сам да ће Саша Милетић једног дана, својом поезијом, која ће Вас још вечерас освојити, бити у прилици да се подичи и наградом Слово Љубве, а и многим другима наградама, пре свега Вашим аплаузима и трептајима душа оних које његова поезија понесе у свој чаробни свет. Саши желим још много оваквих књига а Вама да вечерас уживате”…


Настави са читањем “ЗАМАХ ЛЕПТИРОВИХ КРИЛА – Саша Милетић 2012.”

Има ли наде да човек буде жив док живи 4. 5.2012. KCK

Loading

ПЕСМЕ – Зора Митровић – Галерија Милића од Мачве, Крушевац, 04.05.2012.
Има ли наде да човек буде жив док живи???

Овај чаробни стих , питање свих питања, је стих Зоре Митровић из њене прве књиге поезије са једноставним називом *Песме* у издању Апострофа из Беграда сврстаном од стране издавача у библиотеку са тако симболичним називом *ШУМ ВРЕМЕНА*.

Књига је уствари и поред своје једноставности у наслову, дизајну и композицији тако оргинална, да ја, признајем оригиналнију нисам видео и читао. Ова књига је у ставри једна песма од 48 делова, јер и живот је један једини и Зора је то тако јасно схватила и јасно поручила свима који дођу до ове књиге… И питање је, је ли тај живот стварни и да ли га управо живимо, или је то све виртуелни свет неког свемогућег ока које нас гледа са корица књиге и плете нас у мрежу Зориним стиховима. Та мрежа можда је паучина, коју ћемо лако покидати ако схватимо суштину, а можда и није, можда нас је рибар у њој већ уловио и сад нас спрема за роштиљ…

Зора Митровић

ИМА ЛИ НАДЕ ДА ЧОВЕК БУДЕ ЖИВ ДОК ЖИВИ?

Ко упали светлост?
Моје очи, навикнуте на таму,
затворише се попут латица руже.
Моја бол, сакривена у наборима свиле,
 остаде нага.
И сви је кидаше својим погледима
пуним непознанице.
Онако покидана, она се утростручи,
али и доби неку чудну снагу у исти мах.
 Опет неко угаси светлост.
 И све крену изнова.
Бол, кидање, слабост, па снага.
Па суноврат, па лет.
Док, једног трена, полумртав човек
не почне да хода улицама страве.
А оне пуне њему сличних.
 Има ли наде да човек буде жив док живи?

© Зора Митровић
 

Љубодраг Обрадовић

Збиља, Има ли наде да човек буде жив док живи???

Недавно, на промоцији прве књиге Саше Милетића *ЗАМАХ ЛЕПТИРОВИХ КРИЛА* коју је објавио Културни центар Крушевац, изрекао сам мисао *да је прави песник свако ко напише бар једну песму која читаоца може испунити топлином и однети га у неки сањани свет. И да на ту чињеницу не утиче ни да ли jе песма одштампана или извучена из неке скривене фијоке старог креденца, кад се писац осмели да јој допусти да покуша да покрене трептаје других душа које за тим трептајима жуде…*

Данас морам кориговати то што сам тада изустио и рећи *прави песник је свако ко напише бар један стих који читаоца дирне право у срце и ту остави неизбрисив траг* .

Има ли наде да човек буде жив док живи???

Овај чаробни стих , питање свих питања, је стих Зоре Митровић из њене прве књиге поезије са једноставним називом *Песме* у издању Апострофа из Беграда сврстаном од стране издавача у библиотеку са тако симболичним називом *ШУМ ВРЕМЕНА*.

После Србе Игњатовића који је написао рецензију за ову књигу,  заиста је храброст било шта изговорити о књизи и ауторки, али ето ја сам храбар и казаћу Вам моје мишљење, јер сам сигуран да су ово такви стихови и да нас замисле над смислом живота, и да нас узнесу у рајске висине својим једноставним одговорима. У то ћете се и сами вечерас уверити слушајући стихове који ће Вас баш замислити, а истовремено испунити неком топлином коју у себи носе.

Књига је уствари и поред своје једноставности у наслову, дизајну и композицији тако оргинална, да ја, признајем оригиналнију нисам видео и читао. Ова књига је у ставри једна песма од 48 делова, јер и живот је један једини и Зора је то тако јасно схватила и јасно поручила свима који дођу до ове књиге… И питање је, је ли тај живот стварни и да ли га управо живимо, или је то све виртуелни свет неког свемогућег ока које нас гледа са корица књиге и плете нас у мрежу Зориним стиховима. Та мрежа можда је паучина, коју ћемо лако покидати ако схватимо суштину, а можда и није, можда нас је рибар у њој већ уловио и сад нас спрема за роштиљ…

А *Само једна  кап била би довољна усамљеном цвету.
Једна једина.*

Настави са читањем “Има ли наде да човек буде жив док живи 4. 5.2012. KCK”

КО ЈЕ У СТВАРИ СПАСОЈЕ Ж.? – ДВЕ КЊИГЕ 5. 5.2011. KCK

Loading

 

Представљање књига Спасоја Ж. Миловановића *Земља чуда или немој по четврти пут Петре* и *То сам хтео да кажем*Галерија Милића од Мачве 05.05.2011.

Ко је у ствари Спасоје Ж.?

Једном ће озбиљни књижевни критичари (модерни израз за њих је аналитичари културних дешавања) покушати да истраже одговор на ово питање и исецираће цео познати и непознати живот Спасоја Ж. Миловановића у најситније детаље. Ништа ту неће остати скривено! Па хајде да им и ја бар малчице задам правце за то истраживање. Јер кад неког познајеш и дружиш се са њим 20 година, пола његовог живота, склон си да олако помислиш како о њему све знаш. А да ли је баш тако? Али понешто се и зна и то обично мало више од оног што стоји у јавној биографији…

Спасоје је рођен у Крушевцу 1 фебруара 1971. године, а пореклом је везан за Церову… Супруга му је из Треботина… Живе у Крушевцу и имају два сина… Спасоје је свестрана личност и у животу га прате разне преокупације, интересовања и занимања…


Спасоје Ж. Миловановић – промоција две књиге

ГОЛО ЗРНО

Реци ми барем
како се зовеш?
Само то.
Не мораш ништа више.

 Зар ме се бојиш?
Мене се никад нико није бојао.

Увек сам ја био тај
који се осврће
кад чује кораке иза себе…
Очи су ти црвене од плача.
Не буди несрећна.
Све ћу ти дати. Реци…

Твоје је само да заповедиш,
да извољеваш.

Ја сам навикао да слушам…
Хоћеш свилу? Злато? Коње?
Коње, да јуриш за ветром!
Сунце! Хоћеш сунце да ти дам?
Само за тебе да сија.
Да ти растера мрак…

Молим те, реци било шта…
Како да знам да си стварна?
Толико си лепа!
Коса ти је радост…
Не бој се.
Само да те дотакнем…

Једанпут сам додирнуо царске хаљине.
Тако си мека…

Ево, и ја плачем…
Молим те, погледај ме…

Зар нећеш ни да ме погледаш?

Чекао сам испред врата да ме позовеш…
Чуо сам гласове…
Небитно…
Погледај шта сам ти донео…
Голо зрневље да засадиш…

Из сваког зрна
неки цвет да израсте:
Шебој као твоја коса,
Каранфил као твоја уста,
кад мирисом говориш.
Зумбул као твоје очи,
плаветнилом да нестане небо…
Башта из које ћеш изаћи…

И што сејеш – не сејеш
тело које ће бити, него голо зрно,
било пшенично или друго како,
а Бог му даје тело како хоће,
и сваком семену своје тело…

Па све из почетка…

© Спасоје Ж. Миловановић


Оливера Миловановић, супруга Спасоја Ж. Миловановића


Љубодраг Обрадовић говори о Спасоју Ж.
Настави са читањем “КО ЈЕ У СТВАРИ СПАСОЈЕ Ж.? – ДВЕ КЊИГЕ 5. 5.2011. KCK”

ОЉА ИВАЊИЦКИ у Галерији Милића од Мачве 2012.

Loading

У галерији Милића од Мачве је 10 априла 2012. године одржана изложба слика Оље Ивањицки под именом САЗВЕЖЂЕ ОЉЕ ИВАЊИЦКИ. Изложбу су организовали Културни центар Крушевац и Фонд Оље Ивањицки из Београда уз помоћ установе Ната Вељковић из Крушевца. Погледајте како је било на отварању изложбе…


Аутор изложбе Душанка Суботић-Хомен

Ову изложбу посвећујем мојој драгој и поштованој пријатељици Ољи Ивањицки, која нас је све повезивала и окупљала као што је и назив ове изложбе, у Сазвежђе пријатеља и љубитеља уметности. На овај начин испуњавам и њену жељу за трајањем! Оља је говорила: „Ја не идем за успехом већ за трајањем, не само док сам ту већ и кад не будем ту“. 


Сарадња увек доприноси реализацији великих пројеката: Љубодраг Обрадовић –
директор КЦК и Весна Живковић – директорка Нате Вељковић


Настави са читањем “ОЉА ИВАЊИЦКИ у Галерији Милића од Мачве 2012.”

ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ – 2012

Loading

16. априла 2012. године у Пионирском парку, у организацији Културног центра Крушевац и Дечје установе Ната Вељковић, одржане су *ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ*. Најмлађи су се такмичили за најлепше и најаче јаје, а најбољи су добили пригодне награде које су обезбедили КЦК, Ната Вељковић и сајт www.poezijascg.com , а састојале су се од књига и играчака. Награде су уручили Рајна Алексић –  Маринковић – уредница КЦК и Маја Олић -уредница КЦК за званични жири, а Весна Живковић – директор Нате Вељковић и Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра Крушевац за жири публике.

За све посетиоце, а било их је заиста доста, приређен је пригодни Васкршњи програм, који су осмислила Рајна Алексић – Маринковић, уредница КЦК. У програму су наступили чланови Дечјег црквеног хора Свети кнез Лазар – Цркве Лазарице и други најмлађи учесници – полазници школа и секција КЦК, а васкршњу беседу је изговорио протојереј Љубиша Милошевић из Цркве Свети Ђорђе из Крушевца…


Дечји црквени хор Свети кнез Лазар – Цркве Лазарице


Настави са читањем “ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ – 2012”

КОНЦЕРТ ТАМБУРАШКОГ ОРКЕСТРА 2012.

Loading

У суботу 31.03.2012. године у Клубу КЦК, поводом 20 година Културног центра Крушевац, одржан је концерт Градског тамбурашког оркестра. Концерту је присустовала и делегација града Хаскова из Бугарске која у Крушевцу борави као гост Културног центра Крушевац поводом 20-е Златне Кациге…


Тамбурашки оркестар
Настави са читањем “КОНЦЕРТ ТАМБУРАШКОГ ОРКЕСТРА 2012.”

35 ГОДИНА РАДА БОРЕ БЛАГОЈЕВИЋА 2012.

Loading

 

Борисав Бора Благојевић je у Крушевцу 11.04.2012. године у Клубу КЦК у 20:00, обележиo 35 година свог плодног песничког рада. О његовом стваралаштву говорили су његови пријатељи песници: из Ћуприје Слободан Јовановић и Милка Ижогин; из Параћина Слободан Ивановић и Крушевца Љубодраг Обрадовић. За музику су се постарали Бранко Симић и Мића Живановић. Стихове су говорили Никола Стојановић, Саша Милетић, Светлана Ђурђевић и Јелена Ђорђевић, која је и водила ово одлично поетско-музичко вече. Па изволите, погледајте како је лепо било слушати поезију Боре Благојевића, једног од најбољих живих песника Србије …


Бора Благојевић у сендвичу између Јелене Ђорђевић и Светлане Ђурђевић.
Ех, да је 35 година сваки дан!

Како се пишу уснуле песме

Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговима
У амбаре и кошеве сјатиле се птице сојке
Крај лисице чучи пилеж у тору се близне овце
Месец оштрим српом српи лепе жене и девојке

Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштре
Ћаво се на оџак криви устремио па таласа
Небо још не раздањава маглу бритвом да засечеш
Виле косе не чешљају сем тишине нигде гласа

У штали ми краве музне све у јасле поседале
Из рогова тече млеко да котлајке све прелије
Теле сису и не тражи кратку штрангу замашћује
У коломаз црни тонем све ми јесте и што није

На троношцу деда седи лулу пуши браду брије
Жезлом струшком ватру џара разбуктава старе бриге
Шљивова му грана за врат изџикљала од раније
Из варница пишти багрем и пење се на вериге

Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачи
Плетићкама задње клубе на разбоју плете нити
Утулила светлост лампе боранију љуска жуту
У вариво воду сипа кад једемо да смо сити

Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупи
И разапет у две бразде од вечери до сванућа
И у јарам поломљени бичују га старе газде
На три ћошка подупире на четвртом пукла кућа

Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузе
Обрамицом јури змије даждевњаке да затрује
У купице да пресипе белим платном да покрије
Умива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује

U прашини брат се тражи од шишарке бунар прави
Око ногу котур бачве, из панице на главу му пепо сиви
А колико лета има. Дал’ је млађи ил старији
Ни ја не знам. Нико не зна. Ама нико. Ни Бог живи

Још се није ни родила а сестра ми од рођења
Тражи цуцлу само плаче и са момком разговара
у блато јој пала проја од сириња и сурутке
Њега нешто и не чујем све јој нешто одговара

У војску ме испраћала љубила ме до раскршћа
И у ревер посадила да шарени неко цвеће
Ал’ не памтим не сећам се, без ракије шљивовице
Под пазухом дал’ још чува оно рано прам пролеће

На бојишту бомбе бацам. У ров скачем. Гинем мртав
Крв ми липти на све стране из шајтова капље чокот
Написана на мом челу дал’ ће песма да остане
Како кучка пред свануће све низ длаку лиже окот

Коц из плота глогов шиљим а опет се крстом браним
Крај иконе мио мирис, тамјаном се светац кади
У десној ми руци колач славски а у левој гори свећа
Зобим уста, очи гладне, док се песма не заслади

Само моје драге нема остала је голих груди
Да ме тражи надодиром у распуклом стању свести
Овијена око пупка под чаршавом разасута
Пола риба пола жена у кревету да се мрести

И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио
Грдила ме и молила да баталим што се не сме
Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним
Можда неће разумети да се тако пишу песме

© Бора Благојевић


Настави са читањем “35 ГОДИНА РАДА БОРЕ БЛАГОЈЕВИЋА 2012.”