ЗАПИС

Loading


ЗАПИС

Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А Он, стоји и пркоси!

Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер Он, стоји и пркоси!

Настави са читањем “ЗАПИС”

СВЕТ

Loading

СВЕТ

Како је леп овај свет,
доле парк, солитер горе…
Овде травка, тамо цвет…
Авион пара небо, а брод море.

Једног дана, тачно у пет,
запитао се ја сам,
ко је саздао мој свет?
И од тад маштом скитам.

Тајна постанка и сад,
куршлус ми у мозгу прави…
Како је тај зидар,
успео свет да направи?

А одговор је ту,
у ваздуху виси…
Љубављу у срцу,
свој свет зидамо ми сви!

© Љубодраг Обрадовић
01.10.2011. године

ТВОЈЕ СУЗЕ

Loading


ТВОЈЕ СУЗЕ

Твоје сузе, срећу ми руше,
твој осмех много ми значи.
После кишних година, огреје сунце,
а ти мени и ведриш и облачиш.

Сретнем те стално, улицом кад шетам.
Поносно и гордо скренеш поглед,
Љубодраг Обрадовић Као да ти ја спокој ометам,
као да ти у срце уносим лед.

А ја у ствари, управо то и хоћу,
тај осећај слатког исчекивања.
И лепо ми је понекад ноћу,
док славуј пева, а душа сања.

И видим те на белој кобили,
шуме промичу поред паса жутих.
Твоја несвесност за насладом цвили,
а ти се свесно на њу љутиш.

Увек за оним чега нема,
јасно језеро ником не годи.
Боља је маца што у теби дрема,
од сваког идеала који ме сад води.

Стварно, јапанко, гејшо моја,
твој презир ме уз тебе лепи…
И не смета ми ни црвена боја,
док се надам пространој степи.
Настави са читањем “ТВОЈЕ СУЗЕ”

ТИШИНА ЈЕ НОЋАС ЗАНОС

Loading


ТИШИНА ЈЕ НОЋАС ЗАНОС

Мириси багремова пале ноћас све наде.
Младић се један заљубио страсно
и док се сета из срца неосетно краде,
корача улицом и пева гласно.

Други је одвео малу у прву шетњу.
Покошено сено и жабе што крекећу.
Осетио је душу летњу
у свом длану и задрхтао “успећу”.

Одмотало се једно вече,
закаснио љубавник грешан
и сад док му се иза леђа смеше,
он и не схвата да и јесте смешан.

Мир моје пусте собе,
урличе химне, патњу, ништавило.
Оно што хоћу, глупе су оде,
сво проклетство на моја леђа се свило.
Настави са читањем “ТИШИНА ЈЕ НОЋАС ЗАНОС”

ПИТАЊА

Loading


ПИТАЊА

Која је то нит,
која влада људима,
Хитлере тера у рат,
да ли је носим у грудима?

Која је то судбина,
што влада светом,
као вихор кида пријатељства
и сеје завист, злобу, мржњу?

Који то усуд,
рађа јаке и слабе,
добре и лоше,
богате и сиромашне.
плус и минус?
Настави са читањем “ПИТАЊА”

НЕ ГЛЕДАЈ…

Loading

 

НЕ ГЛЕДАЈ…

Не гледај око себе,
сви имају своја посла.
 Паука који мрежу плете,
мува скупо ће да кошта.

Не гледај друге,
својим путем крени.
Отпевао си своје,
Сад туге
за појас задени.

Не закерај,
нема више идеала.
Све има почетак и крај,
знаш, ниси будала.

Настави са читањем “НЕ ГЛЕДАЈ…”

ПОКРЕНИ СВЕТ

Loading


ПОКРЕНИ СВЕТ

Покрени свет,
можеш ти то.
И згажени цвет,
плени мирисом.

Причају ти приче,
а све бива горе.
Једни на друге сад личе,
док обмане говоре.

Певају ти баладе,
сутра ће боље бити.
Оно што данас раде,
неда се сакрити.
Настави са читањем “ПОКРЕНИ СВЕТ”