Песме за … – ДОПУСТИТЕ

Loading


ДОПУСТИТЕ

Допустите, Ви бисте у град,
госпођица да будете зар не?
Смета вам тишина и равнодушност села!
Ох, несрећнице моја, да није то сад
какав хит, или договор ваш,
са прохтевима тела?

Допустите, Ви бисте на асфалт,
сметају вам зими блато,
а лети прашина на сокацима!
Ох, лепото моја, није злато све што сија
и није све што се прича, истина.

Допустите, ја сам нитков,
задњи мангуп села и чека ме зла коб!
Али допустите, за поредак нов да шапнем,
град је велика збрка, град је ров!
Настави са читањем “Песме за … – ДОПУСТИТЕ”

Песме за … – ПОГЛЕДАЈ У НЕБО – Љубодраг Обрадовић

Loading


ПОГЛЕДАЈ У НЕБО

Погледај небо,
другарице
из школских дана;
звезде падају.
И замисли жељу.
Ако је права,
оствариће се.
Ако је силно пожелиш,
понеће те собом.

Једне вечери,
давне седамдесетдруге,
кад је Јастребац,
од снега стењао,
ја сам видео падалицу
и пожелео те за ноћ.
Настави са читањем “Песме за … – ПОГЛЕДАЈ У НЕБО – Љубодраг Обрадовић”