ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић – Нове књиге

Loading

ЗАПИС

Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!

Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Настави са читањем “ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић – Нове књиге”

ИЗАЗОВ

Loading

ИЗАЗОВ

Љубичица у зору,
заденута у коси,
плавој у тачкама сунца,
а ја мирисе скупљам.
Девојчица кроз гору,
а гране јасика около,
па ветар шушка,
док јој стопе следим. Повијен,
сенке борова тражим
и прикрадам се бос.
Девојка жури,
приметила ме ваљда,
па се нада.
Славуји…
Настави са читањем “ИЗАЗОВ”

Песме за… – ИМАЛА ЈЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА

Loading

ИМАЛА ЈЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА


Имала је шеснаест година,
вoлeла игру,
била безбрижна
и летела са цвета на цвет.

Имала је шеснаест година,
у коси звезде,
у очима сјај месеца.
Вoлeла је живот и сав свет.
Настави са читањем “Песме за… – ИМАЛА ЈЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА”

ПТИЦА БЕЗ КРИЛА

Loading

Аутор слике: Миливоје Минић


ПТИЦА БЕЗ КРИЛА

Златно-жути листови,
помешани са зеленим,
ветар неосетно пири…
По неки лист увео,
окрене се трипут у ваздуху,
па се придружи онима,
који су ту од јуче…
И у друштву се умири.

Птица једна мала,
на сунцу јесењем
пред јесен ону праву,
некако тужно покреће крилца,
питајући се да ли ће је неко
у пролеће видети здраву.

Та, хладна зима долази,
када царују снег,
мраз и северац…
И сви беже, траже
свој кутак, топли дом,
а она не зна свог лета правац!

Помислих:
*О, птицо мала,
како си слична мени…
Немаш више своју љубав,
немаш више свој дом.*
Настави са читањем “ПТИЦА БЕЗ КРИЛА”

Песме за… – НЕ ПЛАЧИ

Loading

НЕ ПЛАЧИ

Не плачи, изломљена сламко,
сузе светлост односе.
Мрави те гоне у сну?

Не плачи! Спавати не можеш,
док ја лутам, док месецу шапћем,
а он после прича звездама,
баладу мог кајања.

Не плачи, грешна плането,
нећеш се разбити о мене.
Већ те има он, сунце.
Већ кружиш око њега,
а кружна путања
губи километре.
Настави са читањем “Песме за… – НЕ ПЛАЧИ”

Песме за… – ЗЕЛЕНО

Loading

ЗЕЛЕНО

Јабука је донела плодове,
зелене плодове.
Ко најнежнији лахор,
милују ме речи,
које не изговараш.
Бледо и зелено,
на западу
дрема сунце.

Настави са читањем “Песме за… – ЗЕЛЕНО”

Песме за… – СЕТНА ПЕСМА

Loading

СЕТНА ПЕСМА

Завлачио сам погледе
у твоје дубоке очи.
Тражио сјај, сјаја није било.
Тражио искре,
на друге си их потрошила.
Тражио поглед,
а налазио два смеђа ока,
која су гледала кроз мене.

Завлачио сам мисли,
у твоја осећања.
Тражио интересовање,
тражио бар презир,
а налазио празнине,
које су попунили други. Настави са читањем “Песме за… – СЕТНА ПЕСМА”

Песме за … – ЗАШТО?

Loading

 

ЗАШТО?

Зашто се будим мислећи на тебе,
кад је пролеће и другу виђам?
Зашто ноћи проводим ко месец,
кад се теби та светлост не свиђа?

Зашто пишем песму
и желим да је прочиташ?
Зашто кад си ти млада
и по машти не скиташ.

Настави са читањем “Песме за … – ЗАШТО?”

Песме за … – ПРОЛЕЋЕ

Loading

ПРОЛЕЋЕ

Пролеће је извезло песму,
још једном заварава свет.
Птице су запалиле ноћ,
још једном спавати се не сме.

Још једном вала проћи све мирисе
и патити на трен за драгом.
Бар једном сагледати прошлост,
па у живот поћи са новом снагом.

Настави са читањем “Песме за … – ПРОЛЕЋЕ”

Песме за … – ИГРАЧИЦА

Loading

ИГРАЧИЦА

Плеше, ломи се. Партнера зној облива.
Луди ритам уздахе посматрача мами.
Осмехне се овлаш. Баш јој прија
рука која јој око паса облеће у тами.

Савршено и глатко клизи по сали,
у погледу јој као пламен севају искре,
 а зуби њени мали, ко драгуљи блистају
кад се црвена светлост упали.

Настави са читањем “Песме за … – ИГРАЧИЦА”