Ин поезија
ПРАЗНИНА
Осећам чудну празнину,
док крај мене, у парку,
на клупу седаш.
Вoлeћу те кад не будеш овде,
сад те само гледам.
Сад те само гледам,
а мисли пролазе кроз главу.
Вoлeћу те некад,
сад самоћу желим праву.
А заљубљени парови,
крај нас полако пролазе
и радо плаћају казне,
што траву парка газе…
Настави са читањем “ПРАЗНИНА – Љубодраг Обрадовић”
МАГЛО И ОСАМО
Магло и осамо,
туго и тамо,
шта је мир душе,
наспрам
оштрих ивица слободе,
шта је жар чежње,
наспрам одбијања твог?
Песмо одласка,
зоро повратка.
Има ли изгледа
за промашене,
има ли наде
за изгубљене,
има ли шансе
за супростављене ветру?
Настави са читањем “МАГЛО И ОСАМО”
ШТА БИ ХТЕЛА ЈОШ – Љубодраг Обрадовић – Прочитано 457
Постављено – 18. Јануарѕ 2006. г. @ 21:22:41 ЦЕТ – Љуба
Ехо говора одзвања,
машта твојим путањама
милује моју душу,
живим у бригама,
окружен патњама
и шта, шта би хтела још?
Моју крв ?
Расуо сам одавно !
Моје тело ?
Узела си !
Моју машту ?
Попила си !
И шта, шта би хтела још ?
Да ти лижем стопе ?
Лизао сам !
Да те носим на длану ?
У срцу сам те носио !
Да будем веран ?
Јесам !
Па шта, шта би хтела још ?
Настави са читањем “ШТА БИ ХТЕЛА ЈОШ”
МИСАО О ТЕБИ
На јелама овим,
зеленим ко гуја,
лик твој ловим.
Мислећи на тему
прохујалих олуја.
Промешам прошлост
и зрнца збиље,
па знојим се и бесним,
јер сам само мрав
на тромеђи речних струја.
Ја се знојим,
а борови певају,
славуји ноћ раздањују,
цвеће мирисом опија,
а песак се котрља
и цури пешчани сат.
НЕДОСТИЖНИ МИРИС
У беличастој измаглици,
испраћа и сачекује,
шапутања и бескраје,
бескрајно тужан.
На даскама продавнице,
мерка судбину.
Прошлост се не понавља ни у сну,
шапуће магли.
Зује већ пчеле,
на цвећу тренутка.
Он, у белом мантилу,
гледа очешљану косу
и лице у непознато, што жури.
Ово је избор неких мојих песама за Вас! Изабрао сам моје песме које говорим ја, а ту су и моје песме које су комоновали, певају и говоре моји пријатељи. Као прву и последњу Вам представљам нову композиција ЈА ВАМА ПЕВАМ коју сам написао ја, Љубодраг Обрадовић, а компоновао је и пева Миле Ђурић.
Уживајте!
Пратња на гитари Младен Обрадовић Млађа
ЗВУК ВИОЛИНЕ
Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
СЕЋАЊЕ
Ти сад шеташ,
обалом зелене реке,
провлачећи косу
испод врбових грана.
Ти се сад никог не сећаш,
понајмање мене,
клонулог под теретом,
прохујалих дана.
Ти сад трчиш,
стазама цветним
и смејеш се гласно
незнанцу што те следи.
Ти сад, из позе љутите,
зовеш, тобож несрећна,
оног што ће да лаже красно
и тепа ти *леди*.
Ти си сад дама
и ласкања пале,
нарочито ноћу,
у шетњи кад си сама,
кроз напукле идеале
и избледелу јасноћу.
Ти, ето,
сад другога волиш,
а и он чезне за тобом.
Занос? Страст ? Шта ли?
Ти се сад веселиш,
плачући сузама среће,
од којих свака,
можда несвесно,
мене жали,
а да ти то
и не осећаш.
Настави са читањем “СЕЋАЊЕ”
НАПОЉУ КИША ЛИЈЕ…
Напољу киша лије
плава ко моја сета.
У души киша лије,
а нада лебди у ваздуху.
Ја не знам чиме то
кидаш моје мисли
и не знам
који враг ме уз тебе лепи,
али сад,
док киша лије
и пуцкета шаторско крило
на дотрајалом камиону,
мислим на тебе и себе
и комбинације.
CRNO ILI CRVENO
Jovanu Dašiću
Novo je doba,
sve se tako brzo menja!
Zašto i ti poleteo ne bi?
Taj rulet, crno ili crveno,
okreće se i u tebi.
Srce svoje, zato oseti.
Tu iskru za životom novim, zapali!
Nek brod sa robotima, odleti
u svoj virtuelni svet mali.
Pogledaj u dušu,
šta to, ti, stvarno želiš?
Da li večno lutanje u magli,
ili da te ljubav razveseli?
Ošišaj se zato na nulu
i zažmuri…
Život ti iz dana u dan
neosetno curi.
Obrij glavu,
snove potisni.
Ureži krst na čelo
i slobodno vrisni!
Nek urlik zaledi vasionu,
nek pukne zora.
Ti nisi još na tom brodu,
ali ukrcati se moraš.
Obuj čizme crne,
obuci kožno odelo
i kad ti srce utrne,
gas stisni smelo.
Harley Davidson Cosmic Starship
nek se propne,
provalije nek izblede.
Sudbinu krote oni,
koji svoje srce slede.
Okreni se oko sebe:
Sa snovima pustim
život ti u tačku izmiče.
Zato smelo u budućnost kreni…
Spokoj kad žudiš,
drugo te i ne dotiče.
Neka ti devojka ruke oko pasa obavije,
dodir dojki nek’ ti strast probudi.
Da sa njom ljubav otkriješ,
odjezdi u kosmos, daleko od ljudi.
Da se osetiš veličanstveno,
u pustinji nađeš svoje zrno…
Crno ili crveno,
crveno ili crno?…
© Ljubodrag Obradović
Ljubodrag Obradović predstavio svoju najnoviju zbirku pesama
CRNO ILI CRVENO, PITANJE JE SAD
Ljubodrag Obradović dobija Vidovdansku pohvalu grada Kruševca
