Ин поезија
ПРАЗНИНА
Осећам чудну празнину,
док крај мене, у парку,
на клупу седаш.
Вoлeћу те кад не будеш овде,
сад те само гледам.
Сад те само гледам,
а мисли пролазе кроз главу.
Вoлeћу те некад,
сад самоћу желим праву.
А заљубљени парови,
крај нас полако пролазе
и радо плаћају казне,
што траву парка газе…
Настави са читањем “ПРАЗНИНА – Љубодраг Обрадовић”
МАГЛО И ОСАМО
Магло и осамо,
туго и тамо,
шта је мир душе,
наспрам
оштрих ивица слободе,
шта је жар чежње,
наспрам одбијања твог?
Песмо одласка,
зоро повратка.
Има ли изгледа
за промашене,
има ли наде
за изгубљене,
има ли шансе
за супростављене ветру?
Настави са читањем “МАГЛО И ОСАМО”
ШТА БИ ХТЕЛА ЈОШ – Љубодраг Обрадовић – Прочитано 457
Постављено – 18. Јануарѕ 2006. г. @ 21:22:41 ЦЕТ – Љуба
Ехо говора одзвања,
машта твојим путањама
милује моју душу,
живим у бригама,
окружен патњама
и шта, шта би хтела још?
Моју крв ?
Расуо сам одавно !
Моје тело ?
Узела си !
Моју машту ?
Попила си !
И шта, шта би хтела још ?
Да ти лижем стопе ?
Лизао сам !
Да те носим на длану ?
У срцу сам те носио !
Да будем веран ?
Јесам !
Па шта, шта би хтела још ?
Настави са читањем “ШТА БИ ХТЕЛА ЈОШ”
МИСАО О ТЕБИ
На јелама овим,
зеленим ко гуја,
лик твој ловим.
Мислећи на тему
прохујалих олуја.
Промешам прошлост
и зрнца збиље,
па знојим се и бесним,
јер сам само мрав
на тромеђи речних струја.
Ја се знојим,
а борови певају,
славуји ноћ раздањују,
цвеће мирисом опија,
а песак се котрља
и цури пешчани сат.
НЕДОСТИЖНИ МИРИС
У беличастој измаглици,
испраћа и сачекује,
шапутања и бескраје,
бескрајно тужан.
На даскама продавнице,
мерка судбину.
Прошлост се не понавља ни у сну,
шапуће магли.
Зује већ пчеле,
на цвећу тренутка.
Он, у белом мантилу,
гледа очешљану косу
и лице у непознато, што жури.
ЈА ВАМА ПЕВАМ
Ја вама певам,
ја за вас живим.
О вама сневам,
вама се дивим.
Ја за вас играм,
вама се смешим.
Ту сам због вас,
вас да утешим.
Заборавите бригу,
заборавите тугу.
Ако вас живот вара,
пронађите срећу другу.
Заборавите муке,
заборавите сав јад.
Укрстите сад руке,
нико вечно није млад.
Играјте са мном,
овај чудни плес.
Певајте са мном,
ја сам ваш успех.
Ја вама певам,
ја за вас играм.
О вама сневам,
вама све ћу да дам.
Настави са читањем “ЈА ВАМА ПЕВАМ – Љубодраг Обрадовић /текст/ & Миле Ђурић/компоновао и пева/”
{mp3remote}https://www.poezijascg.com/audio/LjubaCestitka.mp3{/mp3remote}
ЧЕСТИТКА
Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.
На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.
Настави са читањем “ЧЕСТИТКА”
МОРЕ
Волела је лето и море.
Срео сам је на морском жалу.
Били смо ту ноћ до зоре.
Нестала је на првоме валу.
На лицу осмех, у очима снови.
Знала је шта живот носи,
умела да се зеза и воли
и да животом, животу пркоси.
Били смо сами ту ноћ,
као да смо минус и плус.
И сад кад дуне лахор,
сета у мозгу направи куршлус.
УЗ или НИЗ МОРАВУ?
Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.
Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.
Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.
Настави са читањем “УЗ или НИЗ МОРАВУ”
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш
Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде
Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца