ЧЕСТИТКА

Loading

{mp3remote}https://www.poezijascg.com/audio/LjubaCestitka.mp3{/mp3remote}

ЧЕСТИТКА

Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.

На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.

Настави са читањем “ЧЕСТИТКА”

Промоција романа који је добио НИНОВУ НАГРАДУ – ТЕСЛА, ПОРТРЕТ МЕЂУ МАСКАМА – ВладимирПиштало

Loading

У уторак, 09.06. 2009. године, на почетку Манифестације Видовдан 09 у Културном центру Крушевац, у *Белој сали КЦК*, је одржана промоција романа који је добио овогодишњу НИНОВУ НАГРАДУ – ТЕСЛА, ПОРТРЕТ МЕЂУ МАСКАМА. Учествовали су: ВладимирПиштало, аутор, Ненад Шапоња, директор издавачке куће Агора у којој објављен роман, Јелена Протић-Петронијевић, уредник прогама; за видео презентацију задужена је Јелена Ивановић, за музички тренутак Павле Панин, оперски певач, и, Ивана Тодосијевић, клавирска пратња. Одломке из романа читали су Лидија Ужаревић и Александар Грашић.


Јелена Протић-Петронијевић, Владимир Пиштало и Ненад Шапоња

МОРЕ

Loading


МОРЕ

Волела је лето и море.
Срео сам је на морском жалу.
Били смо ту ноћ до зоре.
Нестала је на првоме валу.

На лицу осмех, у очима снови.
Знала је шта живот носи,
умела да се зеза и воли
и да животом, животу пркоси.

Били смо сами ту ноћ,
као да смо минус и плус.
И сад кад дуне лахор,
сета у мозгу направи куршлус.

Настави са читањем “МОРЕ”

УЗ или НИЗ МОРАВУ

Loading

 

УЗ или НИЗ МОРАВУ?

Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.

Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.

Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.
Настави са читањем “УЗ или НИЗ МОРАВУ”

БАЛЕРИНА и МОРАВА

Loading

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Настави са читањем “БАЛЕРИНА и МОРАВА”

ПРЕСЛУШАЈТЕ МОЈУ ПОЕЗИЈУ

Loading


Ово је избор неких мојих песама за Вас! Изабрао сам моје песме које говорим ја, а ту су и моје песме које су комоновали, певају и говоре моји пријатељи. Као прву и последњу Вам представљам нову композиција ЈА ВАМА ПЕВАМ коју сам  написао ја, Љубодраг Обрадовић, а компоновао је и пева Миле Ђурић.

ПРЕСЛУШАЈТЕ МОЈУ ПОЕЗИЈУ

Уживајте!

Настави са читањем “ПРЕСЛУШАЈТЕ МОЈУ ПОЕЗИЈУ”

ЗВУК ВИОЛИНЕ

Loading

Пратња на гитари Младен Обрадовић Млађа

ЗВУК ВИОЛИНЕ

Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.


Разигра се носталгија,
филм се рaзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе
 и слатке речи доносе.

Волео сам увек супротности:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија…
Сад вино прија,
ко смешна
 и сурова стварност.
Настави са читањем “ЗВУК ВИОЛИНЕ”

СЕЋАЊЕ

Loading


СЕЋАЊЕ

Ти сад шеташ,
обалом зелене реке,
провлачећи косу
испод врбових грана.
Ти се сад никог не сећаш,
понајмање мене,
клонулог под теретом,
прохујалих дана.

Ти сад трчиш,
стазама цветним
и смејеш се гласно
незнанцу што те следи.
Ти сад, из позе љутите,
зовеш, тобож несрећна,
оног што ће да лаже красно
и тепа ти *леди*.

Ти си сад дама
и ласкања пале,
нарочито ноћу,
у шетњи кад си сама,
кроз напукле идеале
и избледелу јасноћу.

Ти, ето,
сад другога волиш,
а и он чезне за тобом.
Занос? Страст ? Шта ли?
Ти се сад веселиш,
плачући сузама среће,
од којих свака,
можда несвесно,
мене жали,
а да ти то
и не осећаш.
Настави са читањем “СЕЋАЊЕ”

3 ПЕСНИКА 15.07.2011.

Loading

U predivnom ambijentu *Pionirskog parka* u Kruševcu, 15.07.2011. godine,održano je veče poezije i muzike *TRI PESNIKA*…  i tri voditelja. Pesnici su bili Slobodan Ivanović (književni klub *PETRUS* iz Paraćina) i Svetlana Djurdjević i Mića Živanović (PoezijaSCG iz Kruševca) , a njihovi domaćini – voditelji: Jelena Djordjević, Ljubodrag Obradović i Lidija Užarević iz Kulturnog centra Kruševac, koji je organizovao i realizovao ovo veče za pamćenje… Bilo je i gostiju: Vesna Petrović (književni klub *Slovo* iz Lapova) , Dragiša Pavlović Rasinski, Nikola Stojanović, Jelena Trifinović, Momčilo Nakić, Mladen Obradović, Jelena Bašić…. A publika, koje je takodje bilo u impresivnom broju, aplauzom je potvrdila da vredi priredjivati ovakve ležerni večeri sa poezjom, muzikom i humorom…


Slobodan Ivanović i Jelena Djordjević

—Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.—



Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević

—Neko je bez glasa nestao
Neko je već ugašenim zenicama
Plutao po razbludnom plavetnilu neba
Nečiji dah je zauvek ostao priklješten
Tamnim raljama hladne bezlične neizvesnosti



Mića Živanović i Lidija Užarević

—Нек се вино точи пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало,
ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.—



ĆUTANJE PESME



Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rek’o, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.

Настави са читањем “3 ПЕСНИКА 15.07.2011.”

МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ – КОПАОНИК 2013.

Loading

MOLITVE NA JEZERU – KOPAONIK 2013 Datum: – 04. October 2013. g. @ 23:12:11 CEST

 
Љубoдраг Обрадовић и Живорад Милановић Маки


СЛИКАР
СКА


Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад нећеш наћи.

Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искриш чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жудиш.

Да сложиш дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесеш.
Светом да луташ и да га спасеш,
од будућности зле, без адресе.

Не куни доносиоца вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ћеш поново у сну срести,
иако ти снег већ косом веје.

Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме
однесе месец, звезде док опија.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.

Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Ту истину тек ћеш да осетиш,
кад судбина безизлаз ти исплете.

© Љубодраг Обрадовић

Сликару Живораду Милановићу Макију

Настави са читањем “МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ – КОПАОНИК 2013.”