МОЈА ПОЕЗИЈА

UVEK SAM

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi se rada ne stide.
Ljudi svojim putem žmure.
Bledi na zapadu nada.
Настави са читањем “UVEK SAM”

ВЕРУЈ

Веруј у боље дане
и кад сунца нема,
кад магле
долинама шетају.

Веруј и кад те погледима прже,
мислећи да те греју.
Веруј да нове наде изгревају
и топлина из снова ниче.

ZASTANI

Zastani,
u velikim koracima,
krila izrasla opusti
i gledaj.
Usponi i stramputice,
pad, pa zvona.
Sreća po strani,
ključ u probušenom džepu.
Ne trči.
Настави са читањем “ZASTANI”