Песме за … – КРАЈ

Loading

 

КРАЈ

Сад кад је крај на видику,
преостају ми само сећања
на прохујалу идилу.
А ја нећу да је то тако,
ја сам против!

Зар су сви покушаји
били узалудни,
све жртве безвредне,
сва заклињања лажна.

Сећам се, ко јучерашње шетње,
целог нашег познанства,
читаве наше историје.
Није то ништа необично,
обична кап у мору сличних
рађања љубави.

Ја сам био усамљен,
а ти упаљена.
Имала си тек 18 година,
тек си закорачила у свет,
а идеје су ти лупале главу
и лептири бесконачности
тровали мисли.
Тражила си ново,
желела авантура
и налетела на мене.

Ја нисам био избирљив!
Стварно, ти ниси била лепотица тад,
обично мало и уз то ружно паче.
Био сам сам и прихватио те,
верујући у твоја осећања.

А сад?

Сад су пролетеле године,
илузије испариле
и ти си схватила живот.
Пролепшала си се
и постала свесна да
можеш бирати.

А ја сам остао исти!
Баш исти дечко,
који је црвенео,
увек кад те угледа
и кад му се насмешиш,
који је бледео кад ти
неко име спомене.
Ја сам остао исти,
а ти си се изменила.
Ја нисам ништа заборавио,
а ти си прошлост прокоцкала
и сад на будућност мислиш.

Знам ја,
да је твоја одлука непобитна,
али се не могу сложити,
ни помирити са тим.
Знам ја,
да се за љубав не моли,
не клечи, не пузи, али ето
ја клечим, пузим и молим…

Јер има нешто у мени,
што је јаче од разума,
што не пази
на догађаје и последице…
Има нешто у мени
што си пробудила
и што не жели да умре…
Има нешто…
Неки делић твој
је у мени пробудио срећу
и то нешто се бори.

Ја те могу избрисати из сећања,
ја те могу потиснути
у тамне дубине моје душе,
али то нешто, што си посејала,
увек ће се пробудити
кад ти осети близину,
кад прођеш поред мене
и погледаш ме, питајући се
“зашто те тако мутно гледам”.

Знам ја,
да ти не мислиш као ја
и да ниси свесна
мојих патњи
и мојих ужаса.
Знам ја да си убеђена
да брбљам много,
да ћу другу пронаћи
и тебе се по злу сећати,
али веруј ми, није тако.

Има нешто,
што то неће допустити,
неки делић моје савести,
која је испливала
на површину…
Има нешто,
што ни буре ни ветрови
не могу избрисати,
ни уништити.
То нешто,
је моја љубав!

© Љубодраг Обрадовић


 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *