СРЕЋАН 8 МАРТ – БОГИЊА

Loading


Љубодраг Обрадовић – аутор књиге љубавне поезије *БОГИЊА*

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић

У Белој сали КЦК у Крушевцу одржана је 07.03.2012. године промоција четврте књиге поезије Љубодрага Обрадовића “БОГИЊА”. Програм је конципиран уочи 8 марта као спој поезије и музике у коме су као рецитатори наступили чланови КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и сарадници из КЦК. Била је ово неубичајена промоција једне књиге поезије у којој су се стихови и певали.


Сандра Петровић


Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић


Сандра Петровић


Топлица Павловић


Драган Тодосијевић


Оливера Миловановић


Мића Живановић


Бранко Симић


Мића Живановић


Светлана Ђурђевић


Ксенија Алексић


Раде Џинић


Јелена Ђорђевић и Лидија Ужаревић


Никола Стојановић


Томислав Милетић


Маја Олић


Рајна Алексић-Маринковић


Слађана Обрадовић


Љиља Панић


Јелена Вељковић


Јелена Ђорђевић


Лидија Ужаревић


Јелена Ђорђевић


Борисав Благојевић


Љубодраг Обрадовић

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена,
илузија…
У њој истине нема,
само снови
за живот неки нови,
нестварни,
лавиринт који
у нама сија…

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба…

Поезија је спас,
за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!.

Поезија је ваздух,
који н;едостаје,
који сам живот даје…
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
сво зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива…

Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…

Поезија, ех, снови,
илузија, опсена…
Поезија, ех,
живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати
и све наде у јаву
стихом допрема…

Поезија…
ТИ и ЈА!!!

© Љубодраг Обрадовић

КРИТИКЕ књиге БОГИЊА – Б. Благојевић, В. Тасић и Е. Лутхандер

О поезији БОГИЊИ – Спасоје Ж. Миловановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *