foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА

У Галерији Милића од Мачве "КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ" у организацији Културног центра Крушевац16.12.2011. године у Крушевцу, одржано је традиционално "ДРУЖЕЉУБЉЕ ЗА МИЛИЋА". О значају Милића од Мачве говорили су Живорад Милановић Маки (који је предао галерији два рада које су насликали полазници школе за таленте галерије Маки за време манифестације "НОЋ МУЗЕЈА") и Љубиша Бата Ђидић, а програм је осмислио и надахнуто водио Небојша Лапчевић. У програму су учешће узели песници: Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драгослава Гуњић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Никола Стојановић..., афористичар Ивко Михајловић, као и квартет музичара из хотела Рубин које је предводио Момчило Накић. За техничку реализацију програма старао се Марко Вишњић. Програму су присуствовали бројни поштоваоци дела Милића од Мачве.

Милић од Мачве































































ДРУЖЕЉУБЉЕ ЗА МИЛИЋА - ПЕТАК 16.12.2011 у 19:00
ГАЛЕРИЈА МИЛИЋА ОД МАЧВЕ *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*
КРУШЕВАЦ - ЦАРА ЛАЗАРА 8


Милић Станковић - Милић од Мачве

Милић од Мачве (Белотић, 30. октобар 1934 — Београд, 8. децембар 2000) је био један од најпознатијих српских сликара 20-тог века.

Милићево право име било је Милић Станковић али је широј јавности више познат под својим уметничким псеудонимом Милић од Мачве, значења да је пореклом из Мачве, области у северозападној Србији чији је највећи град Шабац.

Средњошколско образовање је завршио у Шабачкој гимназији. Дипломирао је на Академији ликовних уметности (данас, Факултет ликовних уметности) 1959. године. Након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Члан је УЛУС од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка). Био је један од 13 чланова друштва „Медијала“, основаног 1956. (или 1958.[тражи се извор од 09. 2009.]) године. Чланови групе били су: Оља Ивањицки, Миро Главуртић, Владимир Величковић, Коста Брадић, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Милић од Мачве, Владан Радовановић, Урош Тошковић, Милован Видак, Синиша Вуковић и Светозар Самуровић.

На његовим сликама доминирају лебдећи балвани по којима је нарочито познат, затим ужарене лопте и санте леда. Његови узори у сликарству били су Бош, Бројгел, Иван Генералић и Салвадор Дали, а за његово сликарство би се могло рећи да је својствена мешавина фигуративног надреализма и наивне уметности. Осим сликања бавио се и архитектуром (пројектовао је и саградио три атељеа), вајарством и писањем поезије.

Имао је специфичан стил одевања: црни плашт сличан мантији, црну беретку и штап налик на владичански.

Деведестих година 20-тог века иступао је у јавности као заступник Српске аутохтонистичке школе која сматра да су Срби најстарији народ на свету. Веровао је у Теслино тајно оружје и помињао га у виду претње "ако само једна бомба падне на Београд..."[1]. Био је противник Српске академије наука и уметности и предлагао да се неким академицима одузму докторске титуле. У неким круговима важио је за једног од највећих српских родољуба.

Граду Крушевцу оставио је око 130 слика, углавном уља на платну, уз неколико акварела и графика.

Нјегова ћерка је позната мултимедијална уметница Симонида Станковић.

Преминуо је 8. децембра 2000. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

 
ГАЛЕРИЈА МИЛИЋА ОД МАЧВЕ *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*
КРУШЕВАЦ - ЦАРА ЛАЗАРА 8