У галерији Беле сале КЦК 24.10.2012. године у 19:00 одржана је изложба слика *СЛИКАМО ЗА КЦК*,  коју је отворила Маја Олић, уредница КЦК, а затим је у 19:30 у Белој сали КЦК одржан незабораван поетско-музички програм *ВЕЧЕ СА ВИОЛЕТОМ АЛЕКСИЋ*. У поетско музичком програму који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, представљено је песничко стваралаштво Виолете Aлексић, а у програму су учествовали и њене колеге песници Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Тања Милојевић и музичар Мики Петровић.

U POEZIJI JE TO TAKO - stihovi te dirnu, il te ne dodirnu!

Oduvek je bilo pesnika koji su savršeno znali da se pesmom ne može promeniti svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim svojim bićem su verovali da je to ipak moguće i ta vera i nada ih je u životu vodila i pokretala na velika pregnuća i stvaralaštvo... Violeta svakako spada u tu grupu odabranih pesnika koji žive za umetnost, pa otvoreno i kaže VIVA LA ARTE, u uvodnoj reči svoje knjge poezije *NEGDE U MOJOJ PESMI* !

Jer činjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim čarima, ponese  i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i sam život onaj sanjani i samim tim prihvatljiv!

Ja lično, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiše samo jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predložila da pročitam neke od pesama Violete Aleksić i pripremim se za učešće u ovoj promociji, nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se čari isčitavanja i isčekivanja koji će me vetar iz njih poneti. Večeras znam da je Violeta pesnik...

Jer u poeziji je to tako, stihovi il te dirnu, il te ne dodirnu!!! Što se mene tiče, priznajem, poezija Violete Salkice Aleksić, je prostrujala mojim venama i svrstala me u obožavace koji će rado iščitavati njene stihove i otvoriti vrata sajta PoezijaSCG, čiji sam ja vlasnik i urednik, za lepotu i sjaj koji iz Violetine poezije zrači.

U to ime želim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja zrači iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, što joj i ja najiskrenije želim! ŽIVELA UMETNOST!!!

*Одувек је било песника који су савршено знали да се песмом не може променити свет, али то себи никад нису хтели да признају и свим својим бићем су веровали да је то ипак могуће и та вера и нада их је у животу водила и покретала на велика прегнућа и стваралаштво... Виолета свакако спада у ту групу одабраних песника који живе за уметност...*

Ове речи  сам изговорио 28.07.2011. године у прекрасном амбијенту познатог крушевачког ресторана *КОЛИБА* када је одржано Поетско-Музичко вече *НЕГДЕ У МОЈОЈ ПЕСМИ* песникиње Виолете Салкице Алексић... Тада сам први пут срео Виолету и одмах заволео... њену поезију... Те вечери за музику је бринуо Мики Петровић, познати крушевачки музички уметник... а о књизи су говорили песници: Спале, познатији по оном Ж. (са тачком), Ђурђа, коју многи најрадије зову Наша Ђурђа и наравно ја! То вече заједнички су организовали Културни центар Крушевац и Ресторан *КОЛИБА*, а све је осмислила и надахнуто реализовала Јелена Ђорђевић - организатор КЦК...

Вечерас је све исто, само је амбијент други... И друга је књига која се промовише...

Књига Вилете Алексић *ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК*, која тако експресно излази пред читаоце, само је знак да је у Виолетином крхком бићу скоцкан потенцијал песникиње која песмом жели да промени тај живот, који је такав какав јесте и који тако брзо бежи, да је право време да се поезијом заузда, умири и постане свима леп и доступан... Јер чињеница је да поезија у себи има снагу да оне који у њу верују и препусте се њеним чарима, понесе  и узнесе у један бољи, сањани свет, у којем је и сам живот онај сањани чудан момак, прави принц и самим тим прихватљив!

Ја лично, одувек сам веровао да је неко песник, ако напише само једну праву песму! А Виолета је написала море песама и учинила их доступним широј читалачкој публици. Ова књига је објављена у 1000 примерака, а многе песме доступне су и на интернету, који све више постаје излог поезије. Сви који завире у саму књигу или у ту јавну читаоницу знаће, пред Виолетом је сјајна будућност, у којој ће да копка по својим и светским тајнама, са циљем да обогати и себе и све нас топлином коју само поезија доноси. Јер ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК и све нас често провоза својом  клацкалицом између понора и сјаја вечности, коју поезија обећава....