foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

foto1

ПоезијаИН

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА

У белој сали Културног центра Крушевац је 24.03.2013. године одржан поетско-музички програм под називом *ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ*. На почетку програма је Горан Радомировић, један од  учесника рата, одржао беседу о борби за слободу Србије, а након тога је минутом ћутања одата пошта свим палим борцима из Војске Србије и Полиције у рату за одбрану Србије.  У програму су учествовали песници: Љубиша Бата Ђидић, Зора Митровић, Небојша Лапчевић, Боривоје Видојковић, Мирко Стојадиновић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Ксенија Алексић; за музику су се постарали Камерни мушки хор *Станислав Бинички* и млада и талентована Валентина Кузмановић. Програм је реализовала је Екипа Културног центар Крушевац у саставу: Љубодраг Обрадовић - уредник, Љиљана Панић-координатор програма КЦК, Јелена Ивановић - дизајнер, и Марко Вишњић, Братислав Пршић и Веркан Гвозденовић: реализатори, и Ксенија Алексић као водитељ.


Горан Радомировић


Љубодраг Обрадовић

ПРОЛЕЋЕ


Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.

И ко то зло да схвати?
Уместо песме славуја,
сад чемер у душама пламти,
ко сламку носи нас олуја.

То силници света,
своје истрошене визије,
хоће да нам наметну.
Ипак, иако смо сви мета,
понос Србије,
 не могу да сретну.

Потоци наши жуборе у нама.
Жеља за слободом и наш понос,
убити се не могу ни бомбама.
Злу и неправди дајемо отказ.

О, како тај врли свет то може?
Уместо да понуде правду и памет,
Србију сад скидају до голе коже
и уводе јој нови, најтежи намет.

Уводе нам опет данак у крви.
Али ми знамо свој пут,
слобода нема цену!
И остаћемо увек први
борци, за мир и спокој,
и за истину поштену.

Пролеће је отпочело грехом,
али ластавице песме донеће.
Сутра под мојом стрехом,
врбе ће олистати цвећем.

(C) Љубодраг Обрадовић
06.04.1999. године


Владимир Тасић
 
...Грађани Крушевца памте блиски сусрет са... милосрдним анђелом. Ниски кровови нашег града његов бришући лет, памте. И мостови, памте све. Бомбе су падале, иако смо се обраћали готово свим европским владама, уједињеним нацијама, да ступе у одбрану мира. У име разума зауставите безумље рата! Зауставите у име културне историје човечанства. а бомбе су падале...

Апеле смо слали у име миротворног Крушевца, домаћина јубиларне генералне скупштине међународне асоцијације градова весника мира. Из града одликованог са два најзначајнија миротворна признања која додељују уједињене нације градовима и народима, који имају своје истинске трагове за историју мира. Бомбе су ипак падале...

Апеловали смо у име града, који близу четрдесет година ради на имплементацији принципа и циљева ун и декларација светске организације и здружених европских држава.

Иако смо бомбардовани, данас после 14 година исто чинимо, као и 1990. године када смо заједно са берлином и антверпеном због оданости миру и сами постали град весник мира. у знак вере у идеале и циљеве повеље ун модерној градској четврти дали име уједињене нације...

(текст Владимира Тасића из књиге *ПОХОД ПАЛОГ АНЂЕЛА*
 коју је објавио Културни центар Крушевац 2009. године)














Љубиша Бата Ђидић

Урадили смо много тога... све у циљу да се не заборави... да кренемо у бољу будућност која припада младима...

...*Нико у духовној Србији ни после много година не може прихватити бомбе као средство људске комуникације. Поготово ако су падале на кровове наших домова у којима смо живели, на мостове којима смо као људи андрићеве нације прелазили обале, на кровове болница у којима смо се лечили, на кровове зграда у којима смо радили... Нико то не може прихватити ни у духовној европи, ни целом свету....

(текст Љубише Ђидића из књиге *ПОХОД ПАЛОГ АНЂЕЛА*
коју је објавио Културни центар Крушевац 2009. године)