МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ - КОПАОНИК 2013.

Објављено 02 септембар 2023 | Аутор Ljubodrag Obradović | Штампа | Ел. пошта | Погодака: 50

MOLITVE NA JEZERU - KOPAONIK 2013 Datum: - 04. October 2013. g. @ 23:12:11 CEST

Љубoдраг Обрадовић и Живорад Милановић Маки

СЛИКАРСКА

Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.

Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад нећеш наћи.

Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искриш чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жудиш.

Да сложиш дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесеш.
Светом да луташ и да га спасеш,
од будућности зле, без адресе.

Не куни доносиоца вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ћеш поново у сну срести,
иако ти снег већ косом веје.

Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме
однесе месец, звезде док опија.

Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.

Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Ту истину тек ћеш да осетиш,
кад судбина безизлаз ти исплете.

© Љубодраг Обрадовић

Сликару Живораду Милановићу Макију

У оквиру *Уметничке насеобине МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ*, која се већ пету годину заредом реализује по идеји Живорада Милановића Макија, овог пута у идиличном окружењу планине Копаоник, у вили Рубина из Крушевца 24.09.2013. године, одржано је поетско-музичко вече у организацији Културног центра Крушевац, у коме су се као свестрани уметници исказали скоро сви присутни песници, сликари, музичари... Централно место на овом поетско-музичко-ликовном перформансу припало је уметности, која је у пуном сјају заблистала на копаничком небу и у срцима присутних уметника... Своју поезију говорили су и Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Дејан Ристић, Горан Минић, Сандра Миладиновић..., своје афоризме казивали су: Ивко Михајловић и Дејан Ристић, за музику су се постарали Бранко Симић, Сандра Миладиновић, Мића Живановић..., а у извођењу програма активно су учествовали и бројни сликари. Све госте поздравио је Живорад Милановић Маки - домаћин *Уметничке насеобине МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ*, а програм је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК. Тако су сви актери овог догађаја међу сликама свесрдно допринели да сам догађај постане део незаборава. Погледајте слике и уживајте...

Слика настала на колонији МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ

Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Бранко Симић,
Живорад Милановић Маки и Горан Минић

Мића Живановић

ЧЕРГА

Кренула је черга са наше пољане,
окићена кола, циганчићи боси,
ко зна где ће стићи док зора не сване,
ко зна где их ноћас јужни ветар носи.

И месец ко фењер кренуо за њима,
полако се шуња као кад уходе,
поклонише песму уснулим пољима
засташе у зору поред неке воде.

Оставише кола испод старог моста,
подаље од коња привезаше мечке,
засвираше као да имају госта,
а обала поста ко дворане Бечке.

Од пламена ватре крошње у врбаку
изгледаше ко раскошни балкони,
месец ко палилеј сијаше у мраку,
а звезде око њега као лампиони.

И река је текла као да не хаје
за комшије нове и ноћну игранку,
а ноћ ко збуњена застала крај реке
па полако тече ка своме уранку.

Почиње да свиће и месец полако
кренуо низ реку да буди врбаке
дечица већ будна ножицама босим
пошла за месецом да јуре брзаке.

Дошли смо до краја ил тек на почетак
све је тихо, мирно, ко пред неку мису
ко зна ког ће трена скупити иметак
и кренути тамо где још били нису.

© Мића Живановић

Сандра Миладиновић

СЛИКАРКА СА БРОДА

Kаква је то мелодија којом шуми лишће,
која бодри наду што бије из груди,
опија лагано кo’ љубављу биће….
Каква је то радост ко’ најслађе пиће?!

Полако се прикрада преко наших чула,
једна нова срећа, виолине струна…
сликарке са брода, што и песме пише….
а, делује строгo и када тихо дише….

Шушти под стопалом, шара нам по стаклу,
и изнова ствара сасвим нове сенке…
За руку баш често грубо помилује…
Какав је то загрљај прошлости далеке!?

Грациозно хода и очи јој видим….
Сунце ми заклања док са њим шурује!
Али, мудрица то је што под кожу уђе,
па изнова заволиш њеног даха струје!

Ето, на прагу је!

Вељко Стамболија

ДОБРО ЈЕ ИМАТИ КУЋУ

Добро је имати кућу
И на кући кров
Штити од кише

Добро је имати кућу
И кућне зидове
Штити од зиме и хладноће

Добро је имати кућу
И на кући врата
Штите од промаје

Добро је имати кућу
И на кући прозоре
Штите од самоће и мрака

Добро је имати кућу
И на кући кућни број
Да знаш гдје ти је адреса

Добро је имати кућу
И у кући претке
Да знаш гдје ти је огњиште

Добро је имати кућу
И у кући потомке
Да знаш гдје ти је дом

Добро је имати кућу
И око куће пријатеље
Да знаш гдје ти је завичај

Добро је имати кућу
И далеко од куће непријатеље
Да знаш гдје ти је отаџбина

© Вељко Стамболија