Дечји центар Пионирски парк, 22.08.2012. године

Лидија Ужаревић и Драган Матејић

КАКО СВЕ ЛЕТИ ! - Љубодраг Обрадовић

Поштовани пријатељи, пријатељи хумора и сатире, како све лети – дани, године, живот! И ово није афоризам - ово је чиста истина. Као да је јуче био 18 фебруар деведестдруге, када смо као установа проходали, а ево већ двадесет година заједно са Вама корачамо ПУТЕВИМА КУЛТУРЕ, свесни да нашом делатношћу у Културном центру Крушевац нећемо променити свет, али свесни и чињенице да сваког дана, нашим програмима, активностима и остварењима, чинимо доста да свакодневни живот буде обојен културом, а самим тим лепши и срећнији.

Наравно, ЗЛАТНА КАЦИГА, међународни фестивал хумора и сатире је најзначајнији програм Културног центра Крушевац чији се сјај издалека види, и онa је већ постала бренд Крушевца. Зато ћемо вас често подсећати на све њене садржаје и све ауторе који са нама сарађују и дају свој допринос да тај сјај са годинама не тамни...

Велики допринос својим активним учешћем у креирању и реализацији ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ дао је и даје, и наш вечерашњи гост Драган Матејић. Хвала му на томе, јер без личног доприноса свих ствараоца из области хумора и сатире, пре свега из Крушевца и околине, ЗЛАТНА КАЦИГА не би била оно што јесте... Користим зато ову прилику да Драгану као осведоченом пријатељу Културног центра Крушевац и Златне Кациге поклоним монографију  *20 ГОДИНА ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ*, додоше у електронском облику, али са надом да ће и тај гест помоћи да Драган не каже да му ништа нисмо поклоноли, а финансијере подстаћи да монографија дочека и штампано издање.

Драган Матејић – промоција 10-те књиге ЗАГУ(Б)ЉЕНИ У НЕВРЕМЕНУ

Зна Драган да афоризмом неће променити свет, како то сањају песници, али ће душу излочкану као путеви у Шиљеговцу, афоризмима испеглати, ко багери крушевачки сеоске путеве, до прве кише… А и то је нешто, покосиће се пшеница и узбрати плодови сељачког рада. Од тог рада и Београд ће да преживи. А Драганови афоризми помоћи ће свима нама да се не изгубимо у невремену, односно да неогуљени до голе душе, гурамо кроз живот.

 Афоризми које Драган испусује тако му дођу као раме за плакање за све остављене на цедилу, гурнуте у вртлоге бујичних потока, за све обесправљене, унижене, експлотисане, за сав народ. Тај шамар који он афоризмима опали оним другима који нису са ове планете, народу дође као мелем на рану и донесе му неки спокој. Јер кад спознаш невољу биће и лека…

А Драган зна да све те невоље које ломе обичног човека, па био он сељак или радник, необразован или интелектуалац, сложи на папир, црно на бело, баш онако бритко, како и треба, да се читалац или слушалац слатко насмеје, јер Драган зна добро да је смех лек.

И зато нам као од шале омогућава да у његовим афоризмима пронађемо све што смо изгубили у животу, па је тако ова књига у ствари шпајз у коме сваког читаоца своја ужина чека.

У ПРВОМ ЛИЦУ

• Ја знам шта будала мисли.
• Све дубље сагледавам живот, а мисли све плиће.
• Родитељи ме извели на прави пут. Између Шиљеговца и Каоника.

ЗАГУ(Б)ЉЕНИ У НЕВРЕМЕНУ

• У великој смо дилеми. Да ли су нам само вође слепи?
• Ударио брат на брата. Са комшијама одавна не говоре.
• Изградите једном ту демократију, па да је продамо!