^На врх стране

  • 1 КРУГОВИ...
    Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ...
  • 2 КРУГОВИ...
    ...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?...
  • 3 КРУГОВИ...
    ...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?...
  • 4 КРУГОВИ...
    ...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?...
  • 5 КРУГОВИ...
    ...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН

Уживајте у поезији


ПоезијаИН

Поезија Љубодрага Обрадовића

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА

ДРУГИ ПИШУ - ПОБЕДА Крушевац

“Гимназија” славила на ТИН ФЕСТ-у
Одсањан “Сан летње ноћи”


Победници по стручном жирију: представа Гимназије *САН ЛЕТЊЕ НОЋИ*
 
У такмичарском делу четвртог по реду средњошколског Фестивал-театра у Крушевцу, у конкуренцији шест школа, ученици Гимназије по први пут освојили “grand prih” за представу “Сан летње ноћи”, која је понела и низ посебних награда

На овогодишњем ТИН ФЕСТ-у, који се од 4. до 13. априла 2011. одржавао у Белој сали КЦК, учествовали су Медицинска школа са представом "Сумњиво лице", Економско-трговинска школа са представом “Млаћеници и плаћеници”, Техничка школа са “Драгом Јеленом Сергејевном”, Хемијско-технолошка школа представом “Астерикс и Обеликс мећу Србима”, Музичка школа представом “Мало вике око Мике” и Гимназија са представом “Сан летње ноћи”. У вечери проглашења победника (13. априла) приказан је и сценски перформанс КЦК “Hip lowe hop” по тексту и режији Марка Маринковића и кореографији Дарка Вукашиновића.



Hip lowe hop” по тексту и режији Марка Маринковића
и кореографији Дарка Вукашиновића.

Да пређемо на награде. Осим већ наведене победничке представе “Сан летње ноћи” ученика Гимназије, у најужој конкуренцији за прво место биле су и представе “Млаћеници и плаћеници” и “Мало вике око Мике”.


Победници по вршњачком жирију: представа Економско-Трговинске школе
*МЛАЋЕНИЦИ И ПЛАЋЕНИЦИ*

Опширније: Други пишу - ТИН ФЕСТ - Победа


Треће место - ЗАЧАРАНА ПРИНЦЕЗА - О.Ш. Жабаре
 
7. Фестивал позоришног стваралаштва Основних школа града Крушевца - Организатори КПЗ Крушевац, Културни центар Крушевац и Крушевачко позориште

Трочлани жири 7. Фестивала позоришног стваралаштва Основних школа града Крушевца, радио је у саставу: Лидија Ужаревић, Ана Јовановић и Бранислав Недић.

Н а г р а д е - Жири је доделио следеће награде:
  • - Награда за најбољу представу у целини
Номиноване су следеће представе по редоследу извођења:
- ''Ивица и Марица и опака старица'' (О.Ш. ''Доситеј Обрадовић'')
- ''Зачарана принцеза'' (О.Ш. ''Жабаре'' - Жабаре)
- ''Побуна у библиотеци'' (О.Ш. ''Јован Поповић'')
  • Награду за најбољу представу у целини је освојила представа: ''Побуна у Библиотеци'' (О.Ш. ''Јован Поповић'') у режији проф. Драгане Шошкић
  • Награду за освојено друго место додељује се представи: ''Ивица и Марица и опака старица'' (О.Ш. ''Доситеј Обрадовић'')
  • Награду за освојено треће место додељује се представи: ''Зачарана принцеза'' (О.Ш. ''Жабаре'' - Жабаре)

Опширније: ФЕШТ 2011. - Награде


Насловна страна књиге

У Белој сали КЦК, 17.03.2010. године, у организацији Културног центра Крушевац (који је и издавач), одржана је промоција књиге Славољуба Бановића *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*. Промоцију је осмислила и водила Лидија Ужаревић, уредник КЦК, уз асистенцију Јованке Андрић, глумице Крушевачког позоришта, која је заједно са њом читала стихове.

О самој књизи су говорили др Милош Марковић - лектор и коректор књиге и Љубодраг Обрадовић - директор КЦК, за музички тренутак постарала се Тијана Трнавац на клавиру, иначе ученица друге године средње музичке школе у Крушевцу, техничко вођство промоције одрадио је Марко Вишњић, а за фотографисање био је задужен Веркан Гвозденовић.
Све у свему бројна публика је уживала у дивној поезији и музици...

 


Славољуб Бановић - песма за почетак

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ

Како да зауставим реч?
Како да зауздам мисао?
Како да запишем све што хтедох,
а не стигох ти рећи?

Како да ти кажем све,
кад не стижем да ти кажем ништа?

© Славољуб Бановић


Славољуб Бановић

ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО

Малена,
покушао сам,
колико сам знао и умео,
да ти помогнем.
А волео сам те, волео много
и мислио сам да љубављу могу све да решим.
Волим те још увек али ...

Желео сам те,
желео
као што ниједну другу
желео нисам.
И чекао сам те,
чекао данима и ноћима,
у мислима и сновима,
и будан те сањао.
Чекам те и сада
а ти,
увек си бежала.

Трудио сам се да те схватим.
Можда сам и успео?
Покушао сам да те зауставим у твом лутању
пружајући ти сигурност, топлину и љубав.
Знала си да имаш место повратка,
и враћала си се,
Узимала шта си хтела, грчевито, на мах
и опет нестајала.

Да ли је вредело?

© Славољуб Бановић


Јованка Андрић, Славољуб Бановић, Др Милош Марковић
 и Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић - уводно излагање
 
Поштовани посетиоци, пријатељи Славољуба и његове поезије, мени је драго што сам у прилици да Вас поздравим у име издавача ове књиге, Културног центра Крушевац и своје лично име. И одмах да Вам кажем да је ова књига поезије која носи назив *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*, први издавачки пројекат Културног центра Крушевац у 2011. години и да сам ја због тога вечерас срећан! Заслугу за то, што је овај драгуљ песништва вечерас пред нама, поред самог Славољуба Бановића, чији је песнички набој свакако био пресудан, има и Момир Драгићевић, уредник КЦК, који је и уредник ове књиге.

Ја нећу превише говорити о поезији која је у књизи, моја је девиза да ће сама поезија о себи испричати најлепшу песму, али кад се у рукама има један овакав поетски бисер, који је прецизно изаткао један математичар, онда морам цитирати Елеонору Лутхандер, песникињу рођењу у Крушевцу, која данас за поезију живи у Шведској и која је у једном свом тексту написала пар реченица, које би, по мени, могле да осликају једну од суштина Славољубове поезије...

*Као у једначинама или пореским извештајима, свака реч и свака цифра је важна да би резултат био тачан. Он и у поезији примењује сва та правила математике... решава песму као једначину са више непознатих и на крају од једначине прави песму. Свака песма је тачна, решена, даје задовољаство читања, оплемењује и учи. У следу обичних мисли крију се метафоре, велике ловине и златне рибице. Управо те метафоре, су та математичка решења песме које, нас читаоце, љубитеље поезије, чине мудријима и дају нам одговоре... *

И на самом крају овог уводног обраћања, једна моја констација! Славољуб јесте песник који у својим стихова обједињује генијалност песника попут Мајаковског, Јесењина и Превера и наравно Пере Зупца, како то написа рецензент ове књиге др Милентије Ђорђевић, али је и песник који показује математички тачно да је поезија вечна и да њен задатак да мења свет, није тако тежак и неостварив... Јер, како написа Славољуб:

Ако си мој сан,
пусти да те сањам!
Ако си ми јава,
пусти да те волим!
Ако си ми живот,
хајде да живимо!!!

Опширније: Промоција књиге "О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ" - Славољуб Бановић


 

У Белој сали КЦК, 18 марта 2011. године, у организацији Културног центра Крушевац, одржана је промоција издавачке делатности Центра за културу и уметност из Алексинца, на којој су представљене књиге чланова књижeвног клуба Велимир Рајић из Алексинца: Светлане Биорац Матић, Србобрана Матића, Тање Ганић, Милице Дамјанић, Слободанке Живковић, Иване Ђорђевић и др.... Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић - организатор КЦК, о издавачкој делатности Центра за културу и уметност из Алексинца говорио је Иван Матејић, за музички тренутак били су задужени Мића Живановић и проф Далибор Накић, а за звучне, светлосте и остале техничке ефекте и детаље бринули су Бранко Симић, Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић и Ивана Милојевић.

На промоцији су о потенцијалима сарадње Центра за културу и уметност из Алексинца и Културног центра Крушевац говорили директори ових установа Славица Јеленић и Љубодраг Обрадовић, а о актуелностима у савременој поезији свој занимљив еротско-сатирчни приказ изговорио је мр Спасоје Ж. Миловановић. 

 


Светлана Биорац-Матић
 

Јелена Ђорђевић рецитује песму Светлане Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе. Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић


Славица Јеленић и Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић и Славица Јеленић

Опширније: Промоција књига - ОД ИСКРЕ ДО ВАТРЕ - Алексинац 

Na SVETSKI DAN POEZIJE, 21.03.2011. godine, u predivnom ambijentu restorana ETNO KUĆA, a u organizaciji Kulturnog centra Kruševac,  relizovani su u Kruševcu, drugi put zaredom *PESNIČKI SUSRETI*  inspirisani ovim danom! Susrete je osmislila Jelena Protić-Petronijević - urednik KCK, a učešće su uzeli i neki od pesnika sa sajta PoezijaSCG. Bilo je dakle, poezije i muzike (učenici srednje muzičke škole u Kruševcu), a i ića i pića, u režiji restorana ETNO KUĆA.


U *ETNO KUĆI* predivna poezija i etno muzika

Опширније: Svetski dan poezije u "ETNO KUĆI" u Kruševcu 2011.

22.03.2011. године отварањем изложбе карикатура Николе Масловаре у холу Беле Сале КЦК и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче, отпочело је финално одбројавање за ЗЛАТНУ КАЦИГУ 2011, која ће реализовати проглашењем победника и уручивањем награда , 01.04.2011. године, на светски дан шале.

Изложбу карикатура пригодним излагањем о аутору Николи Масловари, отворили су Маја Олић и Милоје Радовић, а о књизи *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче говорили су Вељко Стамболија, Лидија Ужаревић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Ивко Михајловић и чланови драмског студија КЦК...


Љубодраг Обрадовић, Милоје Радовић, Никола Масловара,
Маја Олић (отвара изложбу) и Радоје Савић

Вељко Стамболија, Јован Арсић Јовче и Лидија Ужаревић

Опширније: Изложба карикатура Николе Масловаре и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче - Бела сала...

 


BREZA

Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.

Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima...
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.

A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.

Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine

Данас, 24. марта 2011. године, навршава се тачно 12 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. На данашњи дан, 24. марта 1999. године у 20:00 сати, борбени авиони 19 земаља-чланица НАТО Алијансе, са Америком на челу, без одобрења СБ УН, извршило је агресију на СРЈ, како из њеног ваздушног простора авио-ударима, тако и крстарећим "ТОМАХАВК" пројектилима испаљених са ратних бродова и подморница стационираних у Јадранском мору. Пуних 11 недеља, односно 78 дана, трајала је даноноћна кампања бомбардовања територије СРЈ. На мети агресора биле су болнице, фабрике, друмски и железнички мостови, аеродроми, ПТТ и телевизијски центри, радио-телевизијски предајници, резиденцијални објекти, амбасаде, објекти Минисарства унутрашњих послова и Војске Југославије, али и колоне народа "у збегу", као што је био случај на путу Ђаковица-Пећ, Приштина-Подујево-Куршумлија, или варошке четврти у Алексинцу, Ћуприји и Сурдулици, где ни близу нема, нити је било војних објеката.



Проф Драгиша Милошевић - подсећање на НАТО агресију


24.03.2011. године у организацији Арт клуба СПС-а Крушевац и Културног центра Крушевац, тачно у 12 часова, пред препуном Белом салом КЦК, одржана је академија МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ?

На академији о НАТО агресији говорио је проф Драгиша Милошевић, а песници Ксенија Алексић, Љубиша Ћидић, Спасоје Ж. Миловановић, Живомир Миленковић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић, су стиховима насталим у време агресије подсетили на сву суровост сваког рата.

У пригодном програму учестовали су и ученици Музичке школе у Крушевцу и најмлађи полазници Балетске школе КЦК. Програм су водили Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић, видео презентацију осмислила је и водила Јелена Ивановић , а у техничком тиму који је бринуо о звуку, светлу, фотографији и реализацији, били су Бранко Симић, Марко Вишњић, Мики Прокопенко и Рајна Алексић - Маринковић.

 

Данас, када располажемо комплетним подацима и евиденцијом свега што је агресор порушио, испада да је 85% порушених објеката имало искључиво цивилну намену, односно да је реч о објектима од општег интереса.

Зато се с правом можемо запитати - "SUI PRODEST" -"Чему то служи", односно "Коме то треба", и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему, а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара 1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника, тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као преседан у историји светске дипломатије, где су амерички империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године, нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна: Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.

У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.

Први објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су били мета НАТО - агресора су ЈП "Градска топлана" са 2, и ИМК "14.0ктобар" са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи. Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999. године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.

Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније, тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на Геронтолошки центар и, поново на ИМК "14.0ктобар", а З пројектила на градско насеље "Лазарица", на приватне стамбене објекте у улицима Мише Митровића и Моравској.

Нови, бетонски мост на реци Расини, поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у 01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако да је било и жртава.

Поред насумичног испаљивања убојних пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је, 14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне "Трајал Корпорације", док је 1 пројектил истог типа, завршио у ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.

Најкрвавији удар НАТО - агресора на овим нашим просторима, догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова), у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.

Током 78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица - 62 цивила, 63 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а.

Нека је вечна слава свим недужним жртвама!
Проф Драгиша Милошевић

 

Опширније: ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2011.

У Малом Црнићу од 14 до 22 октобра 2010. године релизоваће се 39 ФЕДРАС - Фестивал драмских аматера села Србије, на коме ће ове године у званичној конкуренцији наступити 11 драмских дружина из Србије. Саму манифестацију коју прате и други садржаји подржава и Министарство културе Републике Србије.


Званични плакат 39 ФЕДРАСА

На 39 ФЕДРАСУ у Малом Црнићу, по први пут појавиће се и Културни центар Крушевац са изложбом слика са своје ликовне колоније *СЛИКАМО ЗА КЦК*. Изложбу слика отвориће млада ликовна уметница Марија Стојадиновић.
Погледајте неколико слика са овогодишње ликовне колоније.










Опширније: 39 ФЕДРАС - Сликамо за КЦК 2010.

14. октобра 2010. године у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац и Града Крушевца, одржана је свечана акдемија *У СЛАВУ СЛОБОДЕ* поводом 14 и 15 октобра, дана када је Крушевац ослобођен у I и II светском рату.

На академији за коју је сценарио написао Мидраг Динуловић, а коју је режирала Лидија Ужаревић учествовали су: глумци крушевачког позоришта:  Никола Пантовић и Предраг Миленковић, Хор *СРПКИЊЕ*  и солиста Радивоје Симић и вокални солиста Сандра Петровић. Програм су водили Лидија Ужаревић и Александар Грашић.

Градоначелник Крушевца Мр Десимир Павловић говори на академији

Даме и господо, Поштовани пријатељи, Драги гости,

Чини ми част и велико задовољство што имам прилику да вас, у име Града Крушевца поздравим и да вам честитам Дан ослобођења града у првом и другом светском рату.

Поздрављам људе из привреде, културе, просвете, здравства, спорта, јавних радника из града и округа, представнике бораца, представнике војске и полиције. Ова академија нас окупља у славу слободе. Наш народ и овај град, посебно, су свесни значаја и суштине слободе за сваког од нас, за нацију и државу.

Крушевац има дугу, богату и бурну историју. У духовној вертикали српског народа има посебно место. Зидан и рушен изнова обнављан данас је досегао границе модерног града. И у овим тешким и бременитим временима успешно одолева разним искушењима. Дели судбину српског простора, а народ у њему судбину српског народа.

Данас живимо у времену великих друштвених и привредних промена. Велика светска криза није мимоишла ни нашу земљу. После свих недаћа, промена, рата и великих последица кризе, сваког дана се чине помаци на боље. Народ овог краја увек је знао да нађе излазе и крене путем привредног, друштвеног и духовног развоја.

И поред великих последица кризе Град Крушевац стрпљиво и стабилно корак по корак иде напред. Из дана у дан, из месеца у месец мења се лице града. Данас када постоје проблеми у развоју потребан је пожртвован рад на изградњи модерног града и државе и оптимистички поглед на будућност. Потпуно смо свесни проблема и одговорности која је пред нама у овом тренутку. Покренули  смо својом активношћу развој града, успешно исправљамо грешке пролости, зауставили смо негативне трендове и склонили град са ивице понора.

Променили смо однос према проблемима, врло смо рестриктивни према трошковима, а подстицајни према инвестирању и развоју. Увели смо субвенције према пољопривреди и запошљавању, повећали издвајања за развој, социјалу и спорт, остварили смо одличну сарадњу са Владом Србије, смањили администрацију. И поред економске кризе резултати су очигледни. Радили смо много и у протеклих годину дана урадили смо много. Још много посла  нас чека. Радићемо одговорно и бићемо солидарни.

14. и 15. октобар су дани ослобођења, односно дани слободе. Највећи идеал живота појединаца, државе и нације је  слобода. Кроз историју стално смо се борили за слободу и поднели велике жртве. Хвала свима онима који су за слободу и мир дали своје животе.

Данас желим да упутим поруку мира: да се никада и никоме рат не деси, већ само развој и благостање. Наша је обавеза да чувамо мир и у слободи развијамо град и државу.


Градоначелник Крушевца Мр Десимир Павловић


Водитељски пар: Лидија Ужаревић и Александар Грашић


Хор Српкиње

Опширније: У СЛАВУ СЛОБОДЕ у Првом и Дргом светском рату

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player
Copyrigcht © 2013 PoezijaIN