НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
увек нас нада покреће,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно живот наш се креће.

Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Воз у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

 Моја драга у том возу,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са перона поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мраз да стеже.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било теже.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих...
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одманућу само руком,
ко остане нек се весели.

На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси...

© Љубодраг Обрадовић