ПЕВАЈ САД
Певај сад, о оном што свако зна.
Све пролази, све се мења.
Певај сад, сан је само сан,
стварност је увек сурова.
Певај сад, кад ниси више млад,
о свету својих утопија. Певај ти.
Твоје жеље су прошлост,
сад други прелазе мост.
Други сад, желе да граде свој свет
и мисле то није грех, као и ти некад.
Певај сад, кад многа срца слама јад,
а друга, због тога обасјава сјај. Певај ти.
Почетак је увек леп, од идеала мало слеп,
а онда уследи тужни расплет
и у круг се све заврти.
Певај сад, дуг је пут преко реке,
а почетак изазов.
Али зашто рушити стари, за мост нов.
Певај сад, проста је истина,
све пролази, све се мења.
Само камење, све памти
и кад ужарено у ватри пламти.
Певај сад, своју истину свако има
и кад права у облацима се губи. Певај ти.
Онај, ко другом, спокој узима,
свој немир, тиме буди.
Певај сад, све се на крају зна,
кад истина, стихом се изнуди.
Певај сад!
(C) Љубодраг Обрадовић
