ЗЛАТНА КАЦИГА У ХАСКОВУ 2011.

Објављено петак, 15 октобар 2021 18:08 | Аутор Ljubodrag Obradović | Штампа | Ел. пошта | Погодака: 1235

У оквиру сарадње међународног фестивала *ЗЛАТНА КАЦИГА* из Крушевца и - Международен хумористичен конкурс из Хаскова "Хасковски каунь - 2011", делегација Културног центра Крушевац у саставу: Радоје Савић - главни и одговорни уредник КЦК, Момир Драгићевић - уредник дечјег програма КЦК и Миодраг Динуловић - уредник драмског програма КЦК, боравила је у граду Хаскову у Бугарској од 07. до 10.09. 2011. године, где је примљена од градоначелника Хаскова Георги Иванова (Кмет на Община Хасково) и учествовала у бројним програмима.

На ХАСКОВСКОМ КАУНУ 2011 познати крушевачки хумориста Драгиша Павловић Расински добио је другу награду за хумористичку причу.

Пријем делегације из Крушевца код градоначелника Хаскова Георги Иванова

Домаћини крушевачкој делегацији, за сво време боравка у Хаскову били су и: Ана Јорданова - директора дирекције за спорт и културу општине Хасково; Тонка Којчева - директорка региналне библиотеке Хасково; Јанко Митев - директор и главни организатора фестивала ХАСКОВСКИ КАУН и Борко Данев - сликар и карикатуриста из Хаскова.

Програма за празниците на Хасково 2011 (изводи)

Четвъртък / 08.09.2011 г.

12.00 часа – ДКТ „Ив. Димов” Церемония "Почетен гражданин на Хасково"

Петък / 09.09.2011 г.

11.00 часа – Регионална библиотека "Хр. Смирненски"
Среща - разговор с поети от гр. Крушевац, Сърбия

18.30 часа – пред ДКТ "Иван Димов"
Изложба карикатури от Международен хумористичен конкурс "Златна кацига 2011"

19.00 часа – ДКТ "Иван Димов"
"Хасковски каунь - 2011" - Международен хумористичен конкурс

Изложба карикатура са Златне кациге 2011 на тргу
испред Хасковског позоришта

Мирис божура осетио се и у Хаскову
Тонка Којчева - директорка Регионалне библиотеке „Христо Смирненски“

Гостовање Златне кациге у Бугарској

На половини пута између Софије и Истанбула налази се бугарски град Хасково. Вероватно зато што су сви главни европски путеви према Цариграду водили туда, Хасково има богату и бурну историју. И Оријент Експрес Агате Кристи имао је исту маршуту.

Утицај европске културе на развој града је видљив. Широки булевари, безброј пешачких зона, тргова пуних зеленила, пријатних ресторана, лепих бутика и кафића – одишу атмосфером европских метропола. Са оближњег узвишења градом доминира статуа Свете Богородице, висока 31 метар. Ушла је у Гинисову књигу рекорда.

Топло јесење преподне. Осећа се свежина опраних улица. На око четиристо километара јужно од нашег града клима је битно другачија. Шеталишта су пуна људи. Кратки рукави, летње хаљине. Деца се безбрижно играју по пространим трговима. Празничка атмосфера. Спонтаност и мир се осећају на сваком кораку. Људи су насмејани, пријатни и срдачни. Журимо на пријем код кмета, односно председника Општине Хасково, Ђорђа Иванова.

На огромном тргу, поред раскошне фонтане, постављена је бина на којој се непрестано изводе програми током читавог дана у време прославе града. Сагласно богатој историји и дугој традицији установе културе су смештене у зграде изузетне лепоте и старе архитектуре. Град са преко сто хиљада становника културу и уметност ставља у први план.

А да би све било у знаку поштовања, пре свега стваралаштва у области хумора и сатире, указала се част ,,Златној кациги'' да по трећи пут буде гост на данима прославе града. Кажу да се на највећи празник зову најважнији гости. Жеља им је да се њихов фестивал хумора и сатире ,,Хасковски каун'' трајно повеже са ,,Златном кацигом'', као најзначајнијим српским међународним фестивалом те врсте.

Изложбу карикатура 19. конкурса Златне кациге отворио је Радоје Савић, уредник Златне кациге, уз присуство Ане Јорданове, директорке за образовање, културу, младе и спорт, на тераси прелепог позоришта. Само тог дана, после отварања, изложбу је видело неколико стотина људи. По отварању изложбе одржано је завршно вече бугарског фестивала хумора и сатире ,,Хасковски каун''. Уз веома лепо осмишљен уметнички програм, који је надахнуто водио драмски уметник Јанко Митев, додељене су награде фестивала.

У оквиру нашег гостовања у Бугарској, Народна библиотека из Хаскова организовала је *Среща - разговор с поети от гр. Крушевац, Сърбия* и промоцију књиге Момира Драгићевића ,,Слаткотека''. Преведене песме на бугарски језик надахнуто је говорио Миодраг Динуловић. Наступ Моме Драгићевића у оделу посластичара изазвао је праве овације на веома посећеној промоцији.

У делегацији Крушевца, која је добила позив од председника (кмета) Општине Хасково били су представници Културног центра: Момир Драгићевић, песник и уредник дечјег програма, Миодраг Динуловић, редитељ и уредник драмског програма и Радоје Савић, уредник Златне кациге и главни и одговорни уредник Културног центра.

Култура једног народа не сме бити затворена у сопствене атаре. Она има смисла само ако се прожима са културом других народа и других средина. У тој разноврсности и размени она богати себе и друге, налазећи меру сопствене вредности. Сарадњом Хасковског Кауна и Златне кациге, повезују се два фестивала, два града, две државе, два народа, две културе. У време великих глобалних криза, свака сарадња између два народа је драгоцена. Поред Бугарске и града Хаскова, Златна кацига је добила позиве да гостује и у Румунији, Црној Гори, Македонији, Италији и Француској. За сада, смо били у прилици да посетимо Црну Гору и Италију, а надамо се бољим временима и сарадњи са фестивалима хумора и сатире у Румунији, Француској и Македонији...

Септембар 2011 Радоје Савић

ДРУГИ ПИШУ - ПОБЕДА КРУШЕВАЦ

“Zlatna kaciga” gost festivala “Haskovski kaun” u Bugarskoj

Na srpskom i bugarskom smeh je isti

Predstavnici festivala “Zlatna kaciga” bili su u Haskovu na Međunarodnom festivalu humora “Haskovski kaun” u Bugarskoj. U takmičarskoj konkurenciji Dragiša Pavlović Rasinski je za humorističku prozu osvojio drugu nagradu, a Momir Dragićević promovisao knjigu pesama za decu “Slatkoteka”

Tročlana ekipa Kulturnog centra Kruševac, Radoje Savić, predsednik festivala “Zlatna kaciga”, Miodrag Dinulović urednik dramskog programa KCK i Momir Dragićević, urednik dečjeg programa KCK odazvali su se pozivu iz Haskova, i bili u ovom bugarskom gradu od 7. do 10. septembra tokom obeležavanja dana grada i tokom Festivala humora “Haskovski kaun”. Na ovaj način nastavlja se priča o čvršćem povezivanju kruševačkog i haskovskog festivala, s obzirom na to da su Bugari bili specijalni gosti poslednje “Kacige”, a Kruševljani već tri puta bili u Bugarskoj, i tako unazad, i napred u konkretniju saradnju.

Pohvala domaćinima

Radoje Savić ne krije oduševljenje gostoprimstvom na koje su naišli kao i samim Haskovom, gradom bogate i burne istorije.

- U vreme proslave grada, u Haskovu otvaraju novoizgrađene objekte, i prisustvovali smo otvarawu jednog šedrvana, u stvari jednog prelepog vodoskoka, onda otvaranju fudbalskih igrališta sa veštačkom travom za mali fudbal, staza kroz novoformirane parkove. Oni na primer imaju park od 17 kilometara, i njihove pešačke zone su duge više kilometara, i to su oaze zelenila. Ono što je mene impresioniralo je što u kafićima ne sede samo mladi, nego ljudi svih uzrasta, i oni stari što kod nas teško mogu da se vide. Uopšte gostoprimstvo na koje smo naišli je nešto neopisivo i to nisam sreo, a primio nas je i Georgi Ivanov, predsednik Opštine. Zanimljivo je da oni dobro znaju našu istoriju, jezik, i sve aktuelno što se kod nas dogadja. Mi smo bili baš kada proslavljaju Dan grada, a u stvari to je Bogorodičin dan i Haskovo je Bogorodičin grad, i oni to proslavljaju sedam dana, i u okviru toga svakog dana se organizuje neki program. Ove godine mi, Kruševljani smo učestvovali u nekim od programa. Prvi je bio promocija knjige “Slatkoteka” Momira Dragićevića, drugi je bila izložba najboljih karikatura sa poslednje “Zlatne kacige”, a u zvaničnom, takmičarskom delu festivala, drugu nagradu za prozu dobio je Dragiša Pavlović Rasinski. Festival u Haskovu koji se održava poslednjih 12 godina, sličan je našem, i oni imaju konkurs za humorističku pesmu, priču i karikaturu - kaže Savić.

U vezi sa tim, i sličnostima, jer je to ono što spaja, je i namera da se do naredne 20. jubilarne “Zlatne kacige" u Kruševcu završi dvojezična knjiga haskovskih i kruševačkih pesnika, kao i da se priredi i prevede na bugarskom publikacija o dosadašnjim “Kacigama”, i na srpskom ona o najvećim dometima “Haskovskog kauna”.

Promocija “Slatkokete”

Drugi član kruševačke ekspedicije Momir Dragićević prenosi nam utiske: - Stvarno sam impresioniran onim što sam video. Grad odiše kulturom i istorijom svojom, i ono što je vidno oni čuvaju svoju istoriju i jako im je stalo do svoje istorije... Grad je sav u fontanama i parkovima, saobraćaj je izmešten i osećate se kao da ste u nekoj vazdušnoj banji. Posebno me je impresioniralo što ljudi izlaze na svoje trgove, uveče šetaju i stari i mladi. Imao sam promociju knjige u regionalnoj biblioteci “Hristo Smirnenski”, i bilo je i dece i odraslih. Prevod stihova je išao mnogo ranije, ja sam preveden u časopisima “Drugarče” još od 2005. godine, a prevedene su i neke moje pesme za pevanje.

Dragićević kaže da je bugarska publika bez zadrške prihvatila pesme za decu, kako je bilo i u Lazarevcu, u kome je neposredno nakon Haskova Dragićević promovisao zbirku “Slatkoteka” na Dečjem festivalu humora i satire.

Da podignemo kriterijum kulturnih događanja

Miodrag Dinulović, treći član kruševačke delegacije u Haskovu, bio je tamo u prilici da interpretira našu poeziju na bugarskom jeziku, i zbog toga, jer je pre desetak godina boravio u Gabrovu dok je režirao “Ožalošćenu porodicu”.

- Ova poseta je meni kao stvaraocu bitna jer sam video da bugarsko volontersko stvaralaštvo u kulturi, da ne kažem amatersko, vrlo zastupljeno i na visokom nivou je i predstavlja okosnicu njihove kulturne ponude. Od viđenog kod nas možemo da primenimo, prvo to da podignemo kriterijume u izboru sadržaja. U Haskovu je amaterizam na najvišoj mogućoj razini… jer svaštarenje, tipa “Štap i kanap” su samo srpska praksa. Sa druge strane iskustva vezana za saradnju lokalne samouprave i stvaralaštva su dragocena, i to treba da prenesemo i ovde. U Haskovu imaju tri orkestra, duvački, narodni i simfonijski, i kompletno su na plati gradske uprave, a radi se o orkestrima koji mogu da zastupaju kulturu Haskova na bilo kojoj tački Bugarske ili Evrope. Za njih nema problema šta će da prikažu u okviru ponude kulturnih sadržaja, za otvaranje svog festivala - kaže i poručuje Dinulović.

Izgleda da je i na srpskom i bugarskom jedino smeh isti, a sve ostalo se mnogo razlikuje.

Sлободан Cенц