foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА

 


„I MI imamo Bermudski  trougao, BRE“

Ova je priča, zahvalnost svoj deci majke Srbije i šire za puno razumevanje i usvajanje klauzula o propozicijama nerazumevanja i konfuzija i sprovođenje istih. A tema, ljubavni trougao.


Zaista je priča sjajna. Pozorište volim ali ne u svojoj kući, tako da ću vam sa slašću ispričati zgodu. Ma sve to, dragi moji, ne bi bilo interesantno, da se nije desilo na Dan zaljubljenih. Elem, pesnikinja slavna pesme kao leptiriće publici je slala. Mnogima su iste zavrtele mozak. Po najviše se primio admiral broda. Vrlo markantan pedesetogodišnjak, jareće bradice, pomalo proćelav, sa uvek spremljenim češljićem u džepu. Zanesen lepotom izgubi se jadan, zaboravi na svoju pratnju, pred kojom, ponudi pesnikinji slavnoj večernju zabavu. Pesnikinja prista, obli ga milina, pozvaće ga ona, oh kakva brzina. Dugo bi još on u oblacima bio da mu nije pratnja, g-đica Perla, sunula vodu po sred čela. A ogledala nigde u blizini...a i publike dosta...kakva sramota... Ali to joj nije bilo dosta. Pesnikinju slavnu za rukav povuče i predstavi se vrlo važna:

„Da se zna: ja sam Crvena Perla, estradna dama visokog, novokomponovanog ranga. Svojim likom i delom uzdahe otimam. Meni ne trebaju pesme umne jer ja imam grudi bujne! Ja uživam dok se druge stide jer svi dolaze da me vide! Meni ne trebaju reči snažne jer su samo sise važne! Dekolte mi čuda stvara, sva mi vrata pootvara. Da se zna. Ja sam spremna za ulazak u Jevropu. Vidiš kako sam se naoružala?“

Pesnikinja bi u šoku, al odluči da tome važnost ne daje te ode bez reči kući. Ništa strašno, zar ne? Ne bi bilo da je to sve. Nastavak sledi: prolazili su dani, a pesnikinja se ne javlja admiralu broda...U očaj samo što nije pao kada se oglasi ona. Od sreće je zapevao:

„Sve pare da vrate i kamate plate ne bi bilo sreće kao ovo veče i da me nazove Anđelina Džoli rek’o bih joj, rek’o, da me glava boli.“

Опширније: „I MI imamo Bermudski trougao, BRE“ -  Svetlana Pollak i Sanja Petrović

Na konferenciji za štampu održanoj 13.10.2008. godine u prelepom prostoru galerije Milića od Mačve *KOSOVO - PRVI PRAG SRBIJE* u Kruševcu, predstavnici Kulturnog centra Kruševac su najavili da će se 14.10.2008. godine u 15.00 časova na simboličan način promocijom knjige *MAJKA SRBIJA I MAJKA GRČKA* likovne vrednosti galerije učiniti dostupnim javnosti.


Jelena Veljković, Ana Jovanović, Ljubodrag Obradović,
Ljubiša Djidić i Radoje Savić

Očekuje se da će promociji prisustvovati potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Ivica Dačić, ambasador grčkeH.E. Mr Christos Panagopoulos, kao i gradonačelnik Grada Kruševca Dragan Azdejković i drugi gosti.

 

Опширније: Majka Srbija i majka Grčka - KCK 

 

Данас, 4.10.2020. године, одлучио сам да на сајту www.poezija.in  који пише о мени, мом стваралашту и мом животу, придодам и део из рада у Културном центру Крушевац у периоду од 2008. до 2013. године, када сам био директор ове установе, односно главни и одговорни уредник КЦК. Тај део мог живота и рада мени је посебно значајан, јер сам професионалан рад у култури одувек желео. Зато ћу са сајта Културног центра Крушевац (који сам ја тада обликовао, попуњавао садржајима и одржавао) преузети садржаје и поставити их овде, на мом сајту. Чиним то, да био освежио сећања и помогао посетиоцима мог сајта да се упознају и са тим делом мог живота и моје креације. Надам се да ће ми ови садржаји послужити и за штампање монографије "КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КРУШЕВАЦ 2008. - 2013." За почетак објављујем ове моје напомене и моју биографију, која је и сада на сајту www.kck.org.rs, али сам је допунио само новим чињеницама о мом стваралаштву. Наравно, ту је и Водич кроз КЦК , који ће Вам помоћи да сагледате шта се то све ради у Културном центру Крушевац и зашто нам је тада мото био - ЖИВОТ И КУЛТУРА ИДУ РУКУ ПОД РУКУ!

 Љубодраг Обрадовић

 Љубодраг Обрадовић је рођен 1954. године у Треботину, где и данас живи. Завршио Економски факултет у Нишу. Радио у Крушевац Промету, ТП Крушевцу, Пореској управи Србије - филијала у Крушевцу. Био је директор Културног центра Крушевац од 2008 - 2012. године.

Подпредседник је КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, где и данас учествује у креирању, уређивању и извођењу програма. Идејни је творац фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - *ФЕДРАРО* и Сусрета Песника у Треботину - *СУПЕС*. Објавио је до сада седам књига и то: књиге поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА , БОГИЊА, КРУГОВИ и ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ (II издање) и књигу УКРОТИТИ ЕТАР (која садржи записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе...). Песме су му превођене на енглески, шведски, немачки, италијански и бугарски и објављиване у бројним часописима и заједничким књигама у земљи и иностранству, као и на бројним интернет порталима...

Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, које је основано 17.09.2012. године и главни је и одговорни уредник Часописа за поезију - ПоезијаСРБ који издаје ово удружење. Власник је и уредник сајтова: поезија.срб и www.poezijascg.com (као и сајтова који су из ПоезијеСЦГ проистекли: www.poezija.rs ; www.poezija.in и www.fedraro.poezijascg.com), као и сајта о фестивалу ФЕДРАРО федраро.срб.

Мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Опширније: На почетку...

06.11.2008. godine u galeriji Milića od Mačve *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE* u Kruševcu, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac održano je veče poezije na kome su se predstavili pesnici iz Aleksinca i Kruševca.

Iz Aleksinca su nastupili članovi književnog kluba *VELIMIR RAJIĆ* : Svetlana Biorac - Matić, Aleksandra Pavlović - Teda, Miroslav Zdravković - Miroslavski i Dragan Pavlović, a iz Kruševca pesnici: Ljubiša Djidić, Ljubodrag Obradović, Veljko Stambolija, Jelena Protić - Petronijević, Nebojša Lapčević, Spasoje Ž. Milovanović, Tomislav Simić, Tomislav Miletić i Života Trifunović.

Da doživljaj bude potpun, doprineli su i aforističari Ivko Mihajlović iz Kruševca i Srbobran Matić iz Aleksinca, kao i Hor *SRPKINJE* iz Kruševca. Sve u svemu jedno izuzetno veče za prisutne pesnike i mnogobrojnu publiku u galeriji Milića od Mačve. Osetite delić atmosvere.


Pesnici iz Aleksinca i Kruševca - Učesnici pesničkih susreta u galeriji
Milića od Mačve *KOSOVO - PRVI PRAG SRBIJE* u Kruševcu

Опширније: Veče poezije u galeriji Milića od Mačve 06.11.2008.


19.02.2015. године, Треботин

Како случајност врти свет! Јуче је Културни центар Крушевац прославио свој 23 рођендан и ја сам био на свечаној академији која је тим поводом приређена у Белој сали КЦК, а моја супруга је случајно пронашла недељник ГРАД број 406 од 19.02.1010. године у коме сам ја за 18-ти рођендан ове установе дао интервју новинару Слободану Ценцу. Морам Вам признати да је носталгија прострујала мојим дамарима, па сам одлучио да и Вас подсетим каква је атмосвера била те 2010-те године кад је Културни центар Крушевац постао пунолетан.

Нека ово буде моја честитка менаџменту и свим запосленима Културног центра Крушевац за 23 рођендан!

Љубодраг Обрадовић

Други пишу - ГРАД бр. 406 од 19.02.2010


„Пунолетство“ КЦК, повод за разговор са директором Љубодрагом Обрадовићем

Није „смиље и кадифа“ али помаже ентузијазам

Културни центар Крушевац, настао спајањем Дома омладине и Крушевац филма, обележио је јуче (18.02.2010. године) 18 година рада, посебним програмом и бројним гостима. „Прилажемо“ интервју са првим човеком куће

 Бележећи историју онога што чини пут којим долазимо до данашњег Културног центра Крушевац, наводимо да је Крушевац од 1944. имао два биоскопа „Европу“ и „Таково“, а предузеће за приказивање филмова од 1954. Данас има биоскопе „Европа“ и „Крушевац“. Од 1983. године у Крушевацу се оснива Дом омладине и пионира „Младост“, који временом узраста и постаје стециште јавног и културног живота, са дванаест уметничких радионица, организује трибине, округле столове, позоришне, оперске и балетске представе, концерте, диско вечери, модне ревије и маскенбале. Златно доба. Осамнаестог фебруара 1992. године долази до фузије Дома омладине и Крушевац филма у Културни центар Крушевац, који на неки начин почиње из почетка, али на добрим основама, о чему сведочи јуче дочекан и прослављен осамнаести рођендан КЦК. 

Причамо са директором Љубодрагом Обрадовићем.   

Опширније: ИЗ ИСТОРИЈЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ - Награде СЛОВО ЉУБВЕ и 18. ФЕБРУАР...