^На врх стране

  • 1 КРУГОВИ...
    Лете кругови око мене, на вртешци врти се мој свет. Зашто другима срце зебе и боли их сваки мој успех? ...
  • 2 КРУГОВИ...
    ...Зашто живот свој ритам има, а мој већ ко стари вергл шкрипи? И како даље сам да пливам, кад ми спокој у чемер кипи?...
  • 3 КРУГОВИ...
    ...Сваког дана изазов већи, летим ко пчела на нови цвет! Ко ће мене сад да усрећи, кад немир мој врти цео свет?...
  • 4 КРУГОВИ...
    ...У даљини тутњи олуја, душа ми је струна на ветру. Куд ме носи животна струја, зна ли ико на овом свету?...
  • 5 КРУГОВИ...
    ...А сећање светлост избледи... Кругови се крате и прете. Сад се и моје срце леди, сви који лете, једном слете!
ИН

Уживајте у поезији


ПоезијаИН

Поезија Љубодрага Обрадовића

ХИТ ВИДЕО

ПРЕТРАГА САДРЖАЈА



УЗ или НИЗ МОРАВУ?


Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем,
да успоставим нарушени склад.

Јер, одавно песму нисам написао,
која ће срце спокојним да држи...
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.

Јер, одавно нисам изнад Мораве,
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
 да јој стихом стварам свет изнова.

Јер, одавно ме љубав није понела,
у чаробни свет, који само она тке.
И не видим одавно, излаз из тунела,
иако и превише верујем у снове.

Све наше истине неумитно вену,
заблуде су нам, из дана у дан, веће.
Ја још љубоморно чувам успомену,
на своју младост и те дане среће.

Кад сам у моравским вировима,
конопљу са својима знао киселити...
И сањао, да ће ми после, на прелима,
девојке љубав у живот уселити.

Кад сам у моравским воденицама
брашно од целог зрна пшенице млео
и вoлeо цуру са, бујним плетеницама,
која се памти за живот цео.

Кад сам у вечери топле, летње,
газио спрудом и моравским брзацима.
И знао, да спречити ме нико неће,
да кроз живот пловим на стиховима.

То сећање и сад ме у изазове узноси.
Животно искуство само је обмана!
Живот слабиће, као сабљом коси
и исклеше им у срцу безброј рана.

Све реке, одувек, некуда теку,
односећи са собом наше наде.
Одувек сви газимо исту реку
и живот нам неко, од рођења краде.

А ја још увек у души гајим спокој.
Стихови ми изнова срцу мир доносе.
Свако живи, нек живи сан свој,
а моје мисли, сад су као кап росе.

Ако их рука одмах на папир не разлије,
своју истину и од мене ће скрити.
Као сунце, кад првим зраком росу попије,
тако ни мене, ни мисли, више неће бити.

И куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Ја више не бринем за те ситне детаље,
јер знам, прошлост се не враћа никад!

И куда и како пливати даље,
кад је на сред Мораве укотвљена скела?!
Судбина и мени одговор по голубу шаље:
Животна струја те, низ матицу, већ понела...

© Љубодраг Обрадовић


Песма је изговорена уместо беседе о води 05.09.2015. године на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, а посвећена је песницима и свим сањарима света. 

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player
Copyrigcht © 2013 PoezijaIN