КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Зато, одиграј тај плес с животом,
  нека те истина заврти смелије…

А кад мечка заигра
на прагу твом,
  знаћеш да врти се чигра,
за лет у космос.

Ако се душа тад узнемири,
што славуј у ноћи песму слаже,
мораћеш и ти да се помириш,
све лепоте једном пролазе.

Ако још виолина засвира
и девојка с чежњом запева
песму која у срце дира…
  Знаћеш, жаљењу места нема.

Док бол у срцу сева,
а филм живота се врти,
знаћеш, то поток жуборећи пева,
а снови су ветру прострти.

Све се сад убрзава
и ништа као некад није.
Још те сан само спашава
и вино ако га попијеш.

Много си хтео,
много започео.
Живот један цео,
сањајући си провео.

А снове остварио ниси.
Ретки их, само остваре.
За старо гвожђе, сад ти си,
а изазови су за нове сањаре.

Сад мечка за тебе игра,
док циганин гудалом гуди.
Сад знаш, живот се лако проигра.
Добро је, да се успут и љуби.

Главно је, да успомене светле
и да ни минут живота ниси проћердао.
Ако се понекад и саплетеш,
кад устанеш, више ти није жао.

Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Зато играј тај плес спокојно,
  нека те истина заврти смелије…

© Љубодраг Обрадовић