ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ
Кренути путем плавим, непознатим,
небеског свода, слободе и мира,
у скученој празнини, дахом незнатним,
дозволи тренутку да ти срце дира.
Плашљиве ти очи замаглише пут,
којој истини да верујеш сада,
пада на твоја леђа тај себичан прут,
верујеш ли да постоји нада.
Огољене кости труну у дубини,
гладне живота кога више нема,
препусти све својој судбини,
и веруј да ти нешто лепо спрема.
Отров избаци што те љутим чини,
нека славуј твој донесе ти мир,
полети високо ка висини,
јер све ће једном прогутати вир.
Испијај полако сваку кап живота,
удахни дубоко сваки дан што дође,
откриј себи да постоји лепота,
није ни она вечна, брзо ће да прође.
Док гори тишина у недрима твојим,
блиставу сузу из ока ослободи,
свако свој пут кроји,
само пусти да те живот води.
© Саша Збиљић
Опширније: СА ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ ПРИСТУПИТЕ - Слободан Ценц 2013.
*Срби из Републике Српске Крајине четири године су релативно успјешно чували границе своје младе државе коју су изгубили без праве борбе, тако рећи, без испаљеног метка, за само два дана. Историја је пуна куриозитета, али овакав још није забиљежен...* У само две реченице, на самом почетку ове књиге приказа, Вељко је пред нас, као на длан изнео сву коб судбине једног народа који је протеран са својих вековних огњишта и омогућио нам да у трену наслутимо све тегоба које је у том изгнанству српски народ морао да проживи, а и данас живи... А у самој књизи показао нам је сву снагу тог народа који је уз све невоље, које су га пратиле и које га прате, успео да оживи крајишку књижевност, свестан да само *раскошно расцвјетавање промрзлих крајишних цвјетова* даје наду да спас од заборава у писању лежи... Јер свако свој *КРСТ ОД ЛЕДА* мора носити...
У Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац, је 26.04.2013. године одржана промоција књиге Вељка Стамболије *ПРЕЧАНСКЕ ЕЛЕГИЈЕ*. О књизи и Вељковом стваралаштву су говорили: Мићо Јелић Грновић, Љубодраг Обрадовић, Јелена Протић-Петронијевић (која је и водила и заједно са Вељком и осмислила ову промоцију) и Љубица Петковић, делове из књиге читала je и надахнуто казивала Вељкову поезију Лидаја Ужаревић, а за технику, музику и фотографије су се постарали Бранко Симић и Веркан Гвозденовић.