ГОВОР АМБАСАДОРА ЈАПАНА У КРУШЕВЦУ
(Галерија Милића од Мачве)

Поштовани господине Јовановићу,
Даме и господо,
 
Добро вече.
Пре свега бих желео да изразим своју дубоку захвалност Културном центру Крушевца и Галерији Милића од Мачве, као и Граду Крушевцу, на овој иницијативи и показаној солидарности са народом Јапана. Верујем да ће ваша подршка дати додатну снагу народу Јапана да превазиђе тешко стање у коме се Јапан нашао након разорног земљотреса и цунамија у марту ове године.
 
Мени је велико задовољство што сам данас заједно са градоначелником Крушевца засадио "Дрво мира и пријатељства''у Пионирском парку, као симбол новог почетка и истрајних пријатељских веза између наших двеју земаља.
 
Драго ми је што ће грађани Крушевца имати прилику да уживају у поезији старог и савременог Јапана, и сазнају више о јапанском песништву, на књижевној вечери "Не пали још светиљку".

Такође, посебно ми је драго што су овом приликом изложене и јапанске графике из осамнаестог и деветнаестог века, део колекције господина Нинка Радосављевића, коме се искрено захваљујем. Ова вредна и јединствена колекција излагана је широм Србије, и један је од доказа културних веза између Јапана и Европе.

Још једном се најлепше захваљујем на подршци и дивном догађају који сте приредили. Са задовољством проглашавам изложбу отвореном. Уживајте!

Амбасадор Јапана у Србији
Тошио Цунозаки

Добродошлица у Галерији Милића од Мачве
Директор Културног центра Крушевац Љубодраг Обрадовић

Ваша екселенцијо - господине амбасадоре, господине градоначелниче, госпођо председнице скупштине, поштовани посетиоци, пријатељи културе, добродошли у галерију Милића од Мачве ... Посебна ми је част, да у уме Културног центра Крушевац, у своје лично име, и наравно у име свих Вас и свих Крушевљана, пожелим добродошлицу његовој екселенцији, амбасадору Јапана Тошиу Цунозакију.

Ваша екселенцијо, господине амбасадоре, добродошли у Град Крушевац, добродошли у Галерију Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ*, која именом симболизује жељу нашег народа да има своју светињу и да је чува и сачува за поколења која долазе ... Добродошли у наша срца, која памте свестрану, несебичну и пријатељску солидарност јапанске царевине и јапанског народа са нашом земљом Србијом.

Данас, када јапанска царевина и јапански народ преживљавају тешке тренутке због земљотреса и великог таласа цунамија, ми осећамо потребу да узвратимо солидарношћу Србије и српског народа и на делу, сваког дана оваквим културним пројектима Вас подржимо у Вашој великој и тешкој борби да последице природне катастрофе отклоните ...

Ваша екселенцијо, господине амбасадоре, просторне даљине најлакше брише култура. Знам да ће сјај Ваше поезије, Ваших графика и Ваше музике, којим ћемо вечерас бити окружени, још вечерас упалити искру, која ће километре који нас деле сагорети и пламен наде унети у наше душе које ће засветлети као сви тац у ноћи.

Тако ће једна од најсветлијих мисија које култура има - да спаја људе различитих вера, нација и идеологија бити испуњена. У то име још једном, добродошли!'!

U Beloj sali KCK u toku je FEŠT 2011 koji i ove godine organizuje KPZ Kruševac, uz prostornu, tehničku i kadrovsku pomoć Kulturnog centra Kruševac i Kruševačkog pozorišta. 18.04.2011. godine, nastupili su učenici Osnovne škole iz Žabara - (...i Trebotina, Male Vrbnice, Velike Vrbnice, Pepeljevca, Meševa...) sa predstavom Tode Nikoletića *ZAČARANA PRINCEZA* u režiji Cice Bacić. Predstava je osvojila publiku koja je do poslednjeg mesta ispunila Belu salu KCK i nagradjena je frenetičnim aplauzima...

 

BREZA

Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.

Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima...
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.

A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.

Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine

Проф Драгиша Милошевић - подсећање на НАТО агресију

24.03.2011. године у организацији Арт клуба СПС-а Крушевац и Културног центра Крушевац, тачно у 12 часова, пред препуном Белом салом КЦК, одржана је академија МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ? На академији о НАТО агресији говорио је проф Драгиша Милошевић, а песници Ксенија Алексић, Љубиша Ћидић, Спасоје Ж. Миловановић, Живомир Миленковић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић, су стиховима насталим у време агресије подсетили на сву суровост сваког рата. У пригодном програму учестовали су и ученици Музичке школе у Крушевцу и најмлађи полазници Балетске школе КЦК. Програм су водили Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић, видео презентацију осмислила је и водила Јелена Ивановић , а у техничком тиму који је бринуо о звуку, светлу, фотографији и реализацији, били су Бранко Симић, Марко Вишњић, Мики Прокопенко и Рајна Алексић - Маринковић.

Данас, када располажемо комплетним подацима и евиденцијом свега што је агресор порушио, испада да је 85% порушених објеката имало искључиво цивилну намену, односно да је реч о објектима од општег интереса.

Зато се с правом можемо запитати - "SUI PRODEST" -"Чему то служи", односно "Коме то треба", и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему, а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара 1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника, тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као преседан у историји светске дипломатије, где су амерички империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године, нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна: Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.

У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.

Први објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су били мета НАТО - агресора су ЈП "Градска топлана" са 2, и ИМК "14.0ктобар" са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи. Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999. године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.

Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније, тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на Геронтолошки центар и, поново на ИМК "14.0ктобар", а З пројектила на градско насеље "Лазарица", на приватне стамбене објекте у улицима Мише Митровића и Моравској.

Нови, бетонски мост на реци Расини, поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у 01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако да је било и жртава.

Поред насумичног испаљивања убојних пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је, 14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне "Трајал Корпорације", док је 1 пројектил истог типа, завршио у ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.

Најкрвавији удар НАТО - агресора на овим нашим просторима, догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова), у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.

Током 78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица - 62 цивила, 63 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а.

Нека је вечна слава свим недужним жртвама!

Проф Драгиша Милошевић

У Белој сали КЦК одиграна је 30.07.2018. године представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Представа је одиграна пред бројном публиком.