14.02.2013. године у Коњуху одржана је друга манифестацја *ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА* коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац, КПЗ Крушевац, КУД Герасим Вујић, ОШ Брана Павловић и ЗЗ Калемар из Коњуха.
Идеја за ову ову манифестацију која се организује Светом Трифину у част у Коњуху, срцу калемарства града Крушевца, дуго је тињала код мештана Коњуха, а до релизације је дошло после састанка у Културном центру Крушевац свих актера манифестације. Само име *ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА* изнедрио је крушевачки дечји песник Момир Драгићевић, у присуству Радована Томашевића и Љубодрага Обрадовића, а прихватили су га и мештани Коњиха.
Стихове су прпорили чланови Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић и Никола Стојановић; чланови КК станоје Мијатовић из Коњуха: Звонко Гилић, Зорица Марић, Братислав Бата Спасојевић и Славко Величковић.
Идеја за ову ову манифестацију која се организује Светом Трифину у част у Коњуху, срцу калемарства града Крушевца, дуго је тињала код мештана Коњуха, а до релизације је дошло после састанка у Културном центру Крушевац свих актера манифестације. Само име *ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА* изнедрио је крушевачки дечји песник Момир Драгићевић, у присуству Радована Томашевића и Љубодрага Обрадовића, а прихватили су га и мештани Коњиха.
Стихове су прпорили чланови Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ*: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић и Никола Стојановић; чланови КК станоје Мијатовић из Коњуха: Звонко Гилић, Зорица Марић, Братислав Бата Спасојевић и Славко Величковић.
Песничка прпорења у Коњуху
ПРВОМАЈСКА
Кренули смо уз брдо,
путем од клесаног камења.
Смехом да заклонимо понор.
Утеху да тражимо за промашена хтења.
Своје заблуде и празнине,
узносимо на врх планине,
да их лакше бацимо у дубине душе
и побегнемо од истина које гуше.
Кренули смо уз брдо,
путем од клесаног камења.
Смехом да заклонимо понор.
Утеху да тражимо за промашена хтења.
Своје заблуде и празнине,
узносимо на врх планине,
да их лакше бацимо у дубине душе
и побегнемо од истина које гуше.
Са годинама које пролазе,
схватамо да је пролазно све.
Сваки трен свој идеал има:
неко је ту да даје, други да узима.
Ми смо ту све да издржимо.
И кад разум сумње намеће,
ми смо ту да се дружимо
и песмом бодримо пролеће.
Попели смо се на брдо,
путем од клесаног камења.
Сад знамо: "Тек кад осети тврдо,
човек пожели савест да мења".
© Љубодраг Обрадовић
