ИЗВОР

чудно игра извор на сунцу
брзаци јуре у сабласна јутра
пропадну зраци бистрине
у маглу без дна
па црна коб судбине
споји ноћ и дан

а лепотица чека
ноћ доплива
постајемо река
она и ја
нестајемо
мислити престајемо
ох сине мој
светлост кујемо
муњу сејемо
и клице
што жељено лице
на ваздух доносе

осванемо на пропланку
она и ја
гласници пролећа
крадљивци уживања
наша тајна је ноћ
ми чезнемо за њом
ноћ живи за нас
на уранку још једном
одемо у магласту долину
оставимо планину
она и ја
гласници пакла
крадљивци среће

кад петлови светло ускрате
и сунце гадно довуку
ми плачемо за ноћ
ох ноћ да нам врате
страст да се распали
срца да бију
вода да тече
руке по јабукама да се крију
и точе радост
искру живота да пале
да ласте одлете
у грчевите пределе среће
срце да пева
душа да снева
тела да дрхте
светлост да сине
и никад да се не угаси
и ја њу младу
до гроба да красим

и отац на крају
дете

ох сине
сине мој измаштани
у вулкану очевог греха
ти си звезда невина
пуна смеха и плача
тело што јача
и да растеш сине мој скривени
а ја нека задњи бедник постанем
само да осванем
крај тебе
сина мога

их сине мој
ти си циљ сваког
и Бога

и ја маштам о теби
и дању док минуте бројим
и ноћу док тело знојим
и кад спавам и кад сањам
сваког трена
пролазног живота

сине мој измаштани
ти да заблисташ
из ових уживања
иначе пакао краси све
дани што долазе су рај
ако се ти насмешиш
а ничега нема
живота нема
све је беда
не дођеш ли ти
синчићу мили

и узалуд смо планину рили
она и ја - гласници пакла
и узалуд смо тајне открили
она и ја - делић живота беднога
у ком ти не певаш сузама
срећу што доносе

чудно игра извор на сунцу
брзаци јуре у сабласна јутра

© Љубодраг Обрадовић