ОСТАТИ ЖИВ - 7.

Сада седи на столици, глава му притисла сто и размишља.... Мисли, мисли... Рат... Рат... Рат... Само једна реч, три слова, а доноси толико патње, бола, толико суза, толико суровости, одузетих живота, односи толико среће, свет завија у црно. Рат и сама помисао шта ће донети својом реком, незаустављивом бујицом која гута све пред собом, најежи му кожу.

Сваки делић разума и способности људских бића за смисленим животом срушиће се у прах и пепео. Сва људска бића постају лутке, које невидљива рука из даљине покреће и окреће по апсурдним правилима моћи. А зашто? За хирове неког лудака, који је умислио да влада светом? А није сам, има их мало, али мисле да су одабрани да скроје судбину света по свом ћефу. 

Да рат је то, преда мном смрт! Погинућу. па шта? Кога ће дирнути? Његове најмилије и никог више. И брзо ће ме заборавити сви који су ме знали. Жена ће другог пронаћи... Да, рат је проблем са безброј непознатих. Тешко да се размишљањем може решити главни циљ: ОСТАТИ ЖИВ!

Али размишља даље, мисли о свему, врти филмове прошлог и будућег, меша их, али мрак је, мркли мрак. Нема идеја које ће га разбити, које ће га осветлети... Сан му склопи уморне капке и однесе га из кошмарног света на јави у свет кошмара у сновима... Који је тежи?

***

БОМБАРДОВАЊЕ - 8.