Ви сте овде: Home
ПОРТАЛ ПоезијаСРБ
Ових дана је моја књига ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО била предмет пажње шире читалачке јавности. Представљена је на два сајма књига: крушевачком и београдском и у новини Rasina PRESS у броју 78. Наравно на крушевачком Сајму књига и издаваштва књига је посебно предствљена и ја сам одлучио да вам овде поклоним видео запис песме ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО по којој је књига и добила име. Иначе, песма је посвећена Јовану Дашићу, који је сам на свом мотору прокрстарио Европом. (Љубодраг Обрадовић)
Ljubodrag Obradović predstavio svoju najnoviju zbirku pesama
CRNO ILI CRVENO, PITANJE JE SAD
Ljubodrag Obradović dobija Vidovdansku pohvalu grada Kruševca
CRNO ILI CRVENO, PITANJE JE SAD
Ljubodrag Obradović dobija Vidovdansku pohvalu grada Kruševca
U Kruševačkom pozorištu predstavljena je sedma knjiga Ljubodraga Obradovića „Crno ili crveno“. Program su osmislili i vodili Svetlana Đurđević i autor. O stavaralaštvu Ljubodraga Obradovića govorio je Borisav Bora Blagojević, pesnik iz Ćuprije, a pročitani su i izvodi iz recenzija Dragojla Jovića, pesnika iz Kruševca i Radenka Bjelanovića, pesnika iz Kragujevca. Za zabavno muzički program postarao se Mića Živanović, a Ljubinu poeziju govorili su njegovi prijatelji, saradnici, pesnici, ukupno njih 31, a pročitane su 33 pesme.
POŽELIM DA GA SKLOPIM
Poželim da ga sklopim
ne bih li tako
uspjela da vratim onaj dan,
da ti ne dozvolim da pogriješiš,
da te ohrabrim da se ne sputaš.
Da vratim sunce na umorno nebo
i postavim ptičije horove
na obližnje grmlje,
pa da uz zvuke himne
imaš snage da me zaustaviš,
da me ne izgubiš.
Da u tvom naručju slušam njen huk,
tužnu sevdalinku
o ljubavnicima iz vremena
kad se Grozdanin kikot još čuo.
Da koračam polako lisnim sagovima
i da u kori platana urežem tvoje ime
s pečatom vlastitog srca.
Da vratim vrijeme, grješnika starog,
da me opet svjetlost budi
vrišteći na me kroz murvinu krošnju.
Da ti priznam koliko te volim
i da ću zauvijek ostati tvoja,
samo tvoja,
ma koliko me otimali drugi.
Poželim da ga sklopim
i vratim onaj dan
u kojem sam nestala s tvojih ulica,
iz tvojih planova.
Dan nakon kojeg sam se skrivala
u besmislu postojanja
bez tvoje nježnosti.
Poželim da ga sklopim
ne bih li tako uspjela
da vratim onaj dan
u kome sam ti potpuno pripala,
da me svojom zoveš
i da smo jedno do kraja vremena.
Poželim da ga sklopim,
ali te onda ne bih vidjela
onakvog kakvog te želim,
vedrog, nasmijanog, sretnog,
okupanog tvojim kišama
i mirisima purpurnih đula.
Ne bih vidjela ruke
koje mi pružaš sa željom
da prepletenih prstiju trajemo k'o stijenje.
Ne bih vidjela ni suze tvoje
što se s vodama stopiše,
ni ruševine na duši tvojoj.
Poželim da ga sklopim,
ali neću, da ne ugasim iskru,
ni sjenu u njemu,
da ne ugasim tebe.
(C) Arijana Hinić
Kruševac, 06.12.2016.
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек балон одмах полети
у неки виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!
Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том балону,
али укрцати се мораш.
Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.
Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.
Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.
Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.
Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно...
Црно или црвено,
црвено или црно?...
© Љубодраг Обрадовић
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек балон одмах полети
у неки виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!
Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том балону,
али укрцати се мораш.
Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.
Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.
Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.
Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.
Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно...
Црно или црвено,
црвено или црно?...
© Љубодраг Обрадовић
Данас је посебан дан за Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ, односно за мене, Љубодрага Oбрадовића, као песника и председника удружења! Данас сам добио Видовданску похвалу града Крушевац за поетско стваралаштво и афирмацију крушевачке културе.
ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР
Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи
Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
На јави снови често изгоре
Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била
Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је љубљен бити
Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
Ако ти смета светлост
Сачекај да сунце зађе
Добро је пронаћи мир
Кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже
Добро је паметан бити
Мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и оно што не даш
Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови
Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Маштања сад ти краду
А без илузија све је пусто
Добро је живети
И кад живот губи чар
Своје јаде од свих скрити
Пронаћи срећу у себи бар
Добро је бити добар...
© Љубодраг Обрадовић
Na prestižnom Festivalu poezije u organizaciji Verbumlandi Art, REGIONE LAZIO, La voce dei Poeti 2019 u Rimu, Ljubodrag Obradović je za pesmu JASNOĆA dobio drugu nagradu. Nagradu mu je uručio saradnik Festivala Borisav Bora Blagojević na promociji knjige CRNO ILI CRVENO, 19.06.2019. godine u Kruševačkom pozorištu. Čujte nagradjenu pesmu JASNOĆA i kako je izgledalo uričivanje nagrade! A u nastavku pročitajte nagredjenu pesmu i prevod pesme na Italijanski jezik koji je uradila Mirjana Dobrila, jedan od organizatora Festivala poezije.
Borisav Bora Blagojević uručuje nagradu Ljubodragu Obradoviću
Ljubodrag Obradović govori pesmu
JASNOĆA
Pokošenim livadama šetam i sam pokošen životom.
Vetar sam, zdrobljen kosturima drveća.
Mrav sam, a splav me nosi, tuđom rukom vođen,
u carstva nepoznatih strahota.
Lud sam skoro i sit događaja lažnih, u svetu lažnom,
gde podlaci ližu čizme podlacima i dobro prolaze.
Gde poštene kičme i kad iskrivljene mole,
šut u zadnjicu dobiju i ništa više.
Sit sam života, a seno tako zanosno miriše
i pitanja nova nameće.
Smisao? Da li ga ima? Život ima draži? Ciljevi postoje?
Nadaj se, nadaj, poštena dušo.
I dođi, pohvali se, kad budeš čuo,
da tvoja sorta i tvoje bratstvo, nasmejani šetaju.
Jom Webplayer - Search
In order to view this object you need Flash Player 9+ support!
Оригинално песничко стваралаштво...
Сарадња са Књижевним клубовима...
Издавачка делатност...
Ширење поезије...
Дружење песника...