Аутор Ljubodrag Obradović

01.05.2012. године на Багдали одржан је традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* !!! За ову прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни културно-уметнички програм, који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић. У програму су учествовали песници: Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Спасоје Ж. Миловановић и Ратомир Рале Дамјановић!!! Наравно посебно запажен наступ имао је Рале Дамјановић који је посебно познат по казивању *Мостарских киша* Пере Зупца...

На самом почетку присутне грађане, који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ - Миленко Михајловић. Првомојском уранку присуствовали су између осталих и Владимир Тасић, председник градског одбора СПС-а Крушевац, Драган Јовановић - градоначелник Крушевца, Синиша Максимовић - заменик председника скупштине града Крушевца и што је за ову годину карактеристично и представници и чланови бројних крушевачких политичких партија.


Јелена Ђорђевић је водила и осмислила овогодишњи уранак


Миленко Михајловић - председник Већа савеза самосталног
синдиката Крушевац


Владимир Тасић са Ралетом Дамјановићем и сарадницима


Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

                                       
Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља. 

Ма да су бар трешње као прошле године,
као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.


© Мића Живановић 



Љубодраг Обрадовић

ПРОЛАЗ

Пролаз  за људе честите,
направите молим!
Моћне данас сви штите,
а нико их срцем не воли.

Како савест испеглати,
кад је срећа већ прохујла?
Како, кад се живот крати,
и нестаје, ко пчела одзујала.

Пролаз за замах света,
све је што сада желим.
То што моћнима смета,
мене данас само весели.

Своја наде свако има,
будућност увек дође.
Ко хлеб гладнима отима,
не може никад да прође!

Моја су очекивања талог,
свет и даље новац врти.
Нада, заклопљен је каталог,
у ком се и шут нешто прти.

Пролаз за људе честите,
направите! И такви постоје.
Њих данас богови штите,
а моћни тек ће да их се боје.

© Љубодраг Обрадовић
Опширније: ПРВОМАЈСКИ УРАНАК НА БАГДАЛИ 2012.
Аутор Ljubodrag Obradović

Трећег дана Сајма књига и издаваштва Расинског округа, 13.10.2012. године у Клубу КЦК одржан је *ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК*, који је и ове године побудио велико интересовање песника из Прокупља, Параћина, Ћуприје, Треботина, Кобиља и наравно Крушевца. Циљ и овог песничког маратона био је ширење идеје поезије и пре свега сусрети и дружење песника. Жири који је радио у саставу Борисав Благојевић - председник, Јелена Протић-Петронијевић, Вељко Стамболија, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић је и ове године имао тежак задатак да од одличних изабере најбоље песме. Колико је у томе успео судићете Ви кад прочитате све песме које су се такмичиле и време својим протеком... Дакле једногласним одлукама жирија победила је Светлана Ђурђевић са песмом ЖУДЊА, други је био Саша Милетић - песма БАГРЕМ, а трећи Милош Стојиљковић - песма ПЕВАМ. Захвалнице су добили Слободан Ценц (ОПРОСТИ МИ), Дајана Цветковић (НОЋ СА...) и Рада Милојевић (СТРУЈИ ВРЕМЕ).
 

Светлана Ђурђевић је победила  својом песмом

ЖУДЊА


...и нек ме нема
у осмеху твоме
зачаурене страхом
обложене очајем
нек не будем ни тема
сећању ниједноме

...и нек ме нема
у уздаху твоме
избраздане сумњом
заслепљене сујетом
нек не будем ни сена
праштању исконскоме

...и нек ме нема
у јецају твоме
обневиделе чежњом
отупеле жељом
нек не будем ни пена
таласу изгубљеноме

...и нек ме нема
у радости твојој
оковане сетом
одбачене грехом
нек не будем ни хтење
тражењу проклетоме

ал^ нек ме има
у чекању твоме
у зеници твојој...
надању обојеном слутњом
утиснутом на лицу твоме
неугаслом жудњом

© Светлана Ђурђевић
Опширније: ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК 2012. - Сајам књига
Аутор Ljubodrag Obradović
У Белој сали КЦК је 10. 12.2012. године  у организацији Културног центар Крушевац одржано поетско вече *ПЕСНИЧКИ РУКОПИС РАДМИЛЕ ЛАЗИЋ*. За све присутне, а било их је заиста доста, било је то ново искуство у представљању поезије. Поред ауторке наступили су и Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић, Јелена Ђорђевић, Лидија Ужаревић, Ирина Миљковић и Саша Милетић.

Многи који се разумеју у поетско стваралаштво код нас у Србији, кажу да је Радмила Лазић једна од најпознатијих српских песникиња. То поткрепљују чињеницом да је Радмила добила бројне и познате награде попут: Награде Милан Ракић, Награде Десанка Максимовић, Награде Васко Попа, Дисове награда итд... (То изрече и Јелена ПП у свом слову о песникињи). Ја се изреченом придружујем и додајем да је Радмила Лазић најбоља српска песникиња чије сам ја стихове читао. Она нам у својој поезији поклања сву слободу света и *оно нешто* посебно, што читаоца узноси у неки нови свет, који је тако стваран, да се може омирисати, да се може са ваздухом удисати, да се може живети... Ако је неко успео да својом поезијом мења свет, онда је то свакако Радмила...

Добро је за нас Крушевљaне да је Радмила по рођењу Крушевљанка, па се и ми можемо поносити њеним поетским стваралаштвом и из њега црпети занос да наставимо свој рад на представљању поетског стваралаштва крушевачких поетеса и песника широм Србије и целог света где се разуме српски језик, користићи за ту мисију све доступне могућности и начине, (а најдоступнији су нам свакако ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, часопис Културног центра Крушевац и Интернет сајт поезија.срб). Ја ћу за Радмилу вечерас изговорити једну моју песму са надом да ће јој се допасти. (Написао Љубодраг Обрадовић)


Радмила Лазић

ТАКВЕ ПЕСМЕ ПИШЕМ


Требало би да имам новог љубавника,
овог да се ратосиљам
као конзерве којој је истекао рок употребе.
требало би брза кола да возим
кроз прозор коса да ми вијори
као код какве розамунде
што на коњу језди.
такве песме пишем.

требало би до подне да спавам,
да се излежавам на широком кревету
као полегло жито по "мајчици" земљи.
требало би да не марим за време;
да не каскам, да не журим.
да испијам дан за даном, до дна - наискап!
ноћ по ноћ, као цигарету за цигаретом.
па, опушке - под потпетицу!
речи на жар. врућицу у песме.
такве песме пишем.

требало би уску хаљину да носим.
рамена крзном да огрћем.
на високе штикле да се пењем.
да се нафракам и накинђурим,
као божићна јелка - да ме не препозна ни рођена мајка.
требало би да сам ведра, насмејана, заводљива.
да певам и плешем до три изјутра.
да сам свесна својих женских дражи
кад ми какав пастув приђе.
такве песме пишем.

требало би да ме не дотичу
жаоке, бодље, бумбара и оса.
марамицом као кап зноја са чела
да обришем сваку бору, бригу.
требало би да имам довољно лове
за кирију, порез и још приде.
лова добро дође кад понестане осталога.
кад затуре се пољупци, кад исцуре речи.
с ловом могу дисати на кредит!

требало би тело своје да сунчам
на каквој стени,
далеко до докова суноврата.
требало би из земље апатије
у земљу жеља да емигрирам,
све да желим ничег да се одричем.
требало би у миришљавој пени да се купам
жилет вени да примичем.
такве песме пишем.

(Радмила Лазић, Такве песме пишем, из збирке Дороти Паркер блуз, Просвета, 2003)

Опширније: РАДМИЛА ЛАЗИЋ У КРУШЕВЦУ KCK 2012.
Аутор Ljubodrag Obradović

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 09.03.2012. године у оквиру пројекта “Пут ка врху”, у организацији Привредне коморе Војводине, Факултета техничких наука из Новог Сада и агенције Медиа Инвент из Новог Сада, а у сарадњи са Регионалном привредном комором и Културним центром Крушевац из Крушевца, додељена су признања “Капетан Миша Анастасијевић” за 2011-ту годину.

Међу награђенима била је и Невена Божовић, студент Музичке академије у Звечану, која је добила признање за остварене међународне успехе у музичкој уметности... Ових дана Невена се бори за још једно престижно признање *ПРВИ ГЛАС СРБИЈЕ* на ТВ ПРВОЈ... Није ли то прави доказ да је признање “Капетан Миша Анастасијевић” дошло у праве руке и да је њен “Пут ка врху” започео управо тог дана када је својим певањем одушевила присутну публику у Белој сали КЦК у Лазаревом Крушевцу...



Невена Божовић пева у Белој сали КЦК
Опширније: Невена Божовић у Белој сали КЦК - 09.03.2012.
Аутор Ljubodrag Obradović

Кажу да је 13-ти дан у месецу баксузни дан, али није тако мислио и Мирослав Мића Живановић, када је за промоцију своје прве књиге поезије *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* одабрао баш 13.12.2012. године и Белу салу КЦК. И није погрешио, јер је вече било изузетно и исплатило је труд и време које је аутор уложио у осмишљавање и припрему ове промоције која ће се памтити.. Комбинација поезије (која је у ствари музика душе) и музике (која је поезија душе), коју је на прави начин одабрао, говорио и певао Мића Живановић, погођена је тако да сачува заувек ово вече у сећању бројне публике, која је испунила Белу салу Културног центра Крушевац до последњег места.

Да вече буде изузетно припомогли су и Мићини пријатељи (и пријатељице): Јелена Ђорђевић (која је говорила поезију и поетски брод ненаметљиво довела до луке); затим бројни виртоузи који су музиком обојили вече: Марија Вујић, Александар Васић, Бранко Симић, Радмила Бајић, Милан Милетић и Оркестар РТК и наравно један песник (да Мића не буде сам на ветру), то јест ја  - Љубодраг Обрадовић.

Мића је испунио још једно обећање са плаката, о књизи није говорио нико! Све било је музика и наравно поезија...


У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА - Мића Живановић и Јелена Ђорђевић

Ниси ми ништа,
ни сестра ни жена,
ни пријатељ ни брат,
случајно сам те срео,
сазнао пар ситница
и потпуно се сплео,
па месечарим као скитница
између сна и јаве.

Ма који то ђаво дрема
у мраку твојих зеница,
па ми неда мира?

Не излазиш ми из главе,
иако те нема данима,
па се понекад запитам,
да ли те уопште занима
јесам ли жив и шта радим,
док празни солитери дремају
у јези подмукле тишине и мрака?

Сам сам данима,
а нећу у склоништа
и нека ми опросте
јунаци са бојишта,
што усред овог јада
помислих на твој осмех
с краја прошле јесени
и желим да те нађем.

© Мића Живановић



ВРТЕШКА


Лете кругови око тебе,
на вртешци врти се твој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки твој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а твој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливаш,
кад ти спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летиш ко пчела на нови цвет!
Ко ће тебе сад да усрећи,
кад немир твој, врти цео свет?

Језа ти се уз кичму пење.
Сам себи постајеш досадан.
Јаш само један акорд песме,
и у кревет, поћи ћеш поспан.

Бар у сну себи да откријеш,
свету тајну и схватиш копчу,
којом свест хоће да убије
савест што намиче ти омчу.

Бар у сну себи да дочараш,
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањаш
за нову љубав, вечну чежњу.

У даљини тутњи олуја,
душа ти је струна на ветру.
Куд те носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом,
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост твоја светлост!

А сећање светлост избледи...
Кругови се крате и прете.
Сад се и твоје срце леди,
сви који лете, једном слете!

© Љубодраг Обрадовић



Јелена Ђорђевић


Марија Вујић



БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

Ма да су бар трешње као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш
и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.

© Мића Живановић
Опширније: У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА - Мића Живановић - БЕЛА САЛА КЦК 2012.