01.05.2012. године на Багдали одржан је традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* !!! За ову прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни културно-уметнички програм, који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић. У програму су учествовали песници: Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Спасоје Ж. Миловановић и Ратомир Рале Дамјановић!!! Наравно посебно запажен наступ имао је Рале Дамјановић који је посебно познат по казивању *Мостарских киша* Пере Зупца...
На самом почетку присутне грађане, који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ - Миленко Михајловић. Првомојском уранку присуствовали су између осталих и Владимир Тасић, председник градског одбора СПС-а Крушевац, Драган Јовановић - градоначелник Крушевца, Синиша Максимовић - заменик председника скупштине града Крушевца и што је за ову годину карактеристично и представници и чланови бројних крушевачких политичких партија.
На самом почетку присутне грађане, који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ - Миленко Михајловић. Првомојском уранку присуствовали су између осталих и Владимир Тасић, председник градског одбора СПС-а Крушевац, Драган Јовановић - градоначелник Крушевца, Синиша Максимовић - заменик председника скупштине града Крушевца и што је за ову годину карактеристично и представници и чланови бројних крушевачких политичких партија.
Јелена Ђорђевић је водила и осмислила овогодишњи уранак
Миленко Михајловић - председник Већа савеза самосталног
синдиката Крушевац
Владимир Тасић са Ралетом Дамјановићем и сарадницима
Мића Живановић
БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.
Ма да су бар трешње као прошле године,
као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.
© Мића Живановић
Љубодраг Обрадовић
ПРОЛАЗ
Пролаз за људе честите,
направите молим!
Моћне данас сви штите,
а нико их срцем не воли.
Како савест испеглати,
кад је срећа већ прохујла?
Како, кад се живот крати,
и нестаје, ко пчела одзујала.
Пролаз за замах света,
све је што сада желим.
То што моћнима смета,
мене данас само весели.
Своја наде свако има,
будућност увек дође.
Ко хлеб гладнима отима,
не може никад да прође!
Моја су очекивања талог,
свет и даље новац врти.
Нада, заклопљен је каталог,
у ком се и шут нешто прти.
Пролаз за људе честите,
направите! И такви постоје.
Њих данас богови штите,
а моћни тек ће да их се боје.
© Љубодраг Обрадовић
