Поводом 1.априла, Светског дана шале, у биоскопу „Крушевац“, 01.04.2022. године одржано је завршно вече Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“, на коме су додељене награде и признања. Организатор манифестације је Културни центар Крушевац, а покровитељ Град Крушевац. Ове године Фестивал “Златна кацига” је прославио свој јубилеј – тридесет година постојања. Завршно вече и уручивање награда одржани су, традиционално, првог априла, на Светски дан шале и рођендан највећег српског комичара свих времена Крушевљанина Миодрага Петровића Чкаље

Завршно вече Фестивала је отворила директор Културног центра Виолета Капларевић

Након директорке Културног центра, публици се обратила градоначелник Јасмина Палуровић
Поводом три деценије постојања, тема овогодишњег Фестивала је управо ЈУБИЛЕЈ. Пуних тридесет година Крушевац окупља духовите људе из читавог света који својим радовима у форми карикатура, афоризама, песама, прича покушавају да реше енигму шале и хумора и приближе их јавности.
Ове године, 225 аутора из 46 земаља света послало је 453 карикатуре, 20 прича, 23 песме и 715 афоризама. О квалитету радова у писаној форми одлучивали су Александар Стојадиновић, Саша Милетић и Братислав Костадинов. Жири за ликовну форму чинили су Дарко Дрљевић, Саша Димитријевић и Бранислав Миљковић.
Јубиларну Златну кацигу за причу „Јубилеј орангутана“по одлуци стручног жирија, добио је Драгиша Павловић Расински из Крушевца за причу ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА.
ЈУБИЛЕЈ ОРАНГУТАНА
Пошто је сачекао да присутни орангутани заузму своја седећа и висећа места на гранама џиновског дрвећа манграве, председавајући орангутан Ајмун викну са врха највишег дрвета:
- Браћо мајмуни! Као што знате, окупили смо се да прославимо милион миленијума од постанка наше врсте. Прашумом Борнеа проломио се френетичан аплауз, који је дуго одзвањао кањонима реке Брунеја.
Пошто је сачекао да аплауз престане, Ајмун упита: - Да ли смо сви ту?
- Јесмо - одговори његова заменица Бајмунка. Недостаје једино Вајмун, има данас представу у једном циркусу у оближњем граду.
- Шта?! - дрекну председавајући Ајмун. - Зар данас, на овај највећи празник у историји мајмунологије, он ради? И уопште, зна ли тај несрећник куда то води. Он као да није чуо за Дарвина и његову теорију да је рад од мајмуна створио човека.
- Ма нема бојазни од тога - добацио је неко из масе - данас је обрнуто, људи се претварају у мајмуне.
Пошто утиша настали жагор и смех, Ајмун се обрати Гајмуну, најбржем орангутану у чопору:
- Отрчи до тог циркуса и реци том глупом Вајмуну да сместа напусти посао. И обавезно да се вакцинише против ковида, можда су га људи заразили. Гајмун је само климнуо главом, а затим скочио са дрвета и нестао у прашуми.
У моменту када је председавајући Ајмун намеравао да настави своје обраћање скупу, зачуо се глас Дајмуна, орангутана који је у свакој прилици имао супротно мишљење од вође чопора Ајмуна.
- Извини, буразеру, али ја се не слажем са том глупошћу да је рад од мајмуна створио човека. То су приче за мале мајмунчиће. Ајмун је заустио да му реплицира, али је Дајмун наставио: - И зашто, поред толико других животиња, да се баш мајмун претвори у то ужасно створење као што је човек. Ево во највише ради, па није постао човек.
- Зато, драги мој Дајмуне, што је једино мајмун могао бити толики мајмун да постане човек. Време је да то, у интересу јачања јединства нашег чопора, шватите и ви из опозиције, који упорно тврдите да је човека створио некакав Бог. Настао је дуготрајан заглушујући аплауз. Неки орангутани попадаше на земљу, заборавивши да им руке служе и за држање за гране дрвећа, а не само за аплаудирање. - Дакле - наставио је Ајмун пошто се аплауз прими рио - присуствујемо величанственој прослави, какву овај јубилеј и заслужује.
Аплауз који је поново настао, прекинуо је продоран глас Дајмуна: - Јесте, али ви га мало претерујете са тим прославама. Прослављате и веома безначајне догађаје. Нарочито кад су у питању нека отварања. Још мало па ћете почети да прослављате и свечано отварање кокосовог ораха. Смех неколицине орангутана брзо је нађачан звиждањем и урла њем већине присутних, у знак протеста.
Мир! - викну Ајмун. - Браћо мајмуни, молим за озбиљност! Не будимо људи, мајку му! Настала је тишина. Чуо се још само покоји врисак орангутанчића, који су се мајмунисали по крошњама дрвећа.
- Драго ми је - наставио је вођа чопора Ајмун - што данашњој манифестацији присуствује и велики број наших мајмунчића.
- А било би их далеко више да због ваше небрит'нису отишли у друге крајеве прашуме, трбухом за
бананом, или што би људи рекли, трбухом за крухом.
Ајмун се направи као да га није чуо, па настави:
- Убудуће морамо посветити још више пажње нашим младима.
- Па посветите, господине Ајмуне, ви сте на власти у овом чопору-поново је добацио Дајмун.
- И хоћемо - узвратио му је Ајмун. - Ако нам национални приход буде порастао колико смо планирали, зауставићемо одлазак наших младих у инопрашумство. Унапредићемо услове одрастања наше мајмунчади. Планирамо да ускоро уведемо предшколско, а касније и школско образовање.
- То сте ви обећавали и за време предизборне кампање, али нисте ништа урадили - поново се зачуо Дајмун.
- А ви? - упитао је Ајмун и погледао около по орангутанима, као да ово питање поставља у име свих њих.
- Шта сте ви учинили док сте владали нашим чопором? Ништа. Само сте крали и пљачкали нашу заједницу. Богатили сте се на рачун јадних орангутана, који су се патили за кору банане.
- Море, сви сте ви лопови! - раздра се из масе очигледно припит орангутан Ђајмун.
- Изгледа, Ђајмуне, опет си пронашао и конзумирао оне опијајуће прашумске плодове - уз осмех га прекори Ајмун.
Ђајмун замуца да каже нешто, али га Ајмун прекину љутито: - Доста, пијандуро! Виси ту и ћути!
Таман кад је Ајмун намеравао да настави говор, испред њега дотрча Гајмун, сав задихан и уплашен.
- Шта је било?! - зачуђено га упита Ајмун. - Јеси ли ишао у циркус??
Гајмун се само тресао и уплашено гледао, час у Ајмуна, час у остале орангутане. - Па говори шта ти се десило, аман мајмуне! - викнуо је Ајмун.
Гајмун је једва изустио:
Постао је човек!
Уместо да наставе са прославом свог величанственог јубилеја, запрепашћени и уплашени орангутани се разиђоше својим гранама.
Драгиша Павловић Расински - Шифра ,,Тамиш"