Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.
Ма да су бар трешње као прошле године,
као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.
ТАКВЕ ПЕСМЕ ПИШЕМ
Требало би да имам новог љубавника,
овог да се ратосиљам
као конзерве којој је истекао рок употребе.
требало би брза кола да возим
кроз прозор коса да ми вијори
као код какве розамунде
што на коњу језди.
такве песме пишем.
требало би до подне да спавам,
да се излежавам на широком кревету
као полегло жито по "мајчици" земљи.
требало би да не марим за време;
да не каскам, да не журим.
да испијам дан за даном, до дна - наискап!
ноћ по ноћ, као цигарету за цигаретом.
па, опушке - под потпетицу!
речи на жар. врућицу у песме.
такве песме пишем.
требало би уску хаљину да носим.
рамена крзном да огрћем.
на високе штикле да се пењем.
да се нафракам и накинђурим,
као божићна јелка - да ме не препозна ни рођена мајка.
требало би да сам ведра, насмејана, заводљива.
да певам и плешем до три изјутра.
да сам свесна својих женских дражи
кад ми какав пастув приђе.
такве песме пишем.
требало би да ме не дотичу
жаоке, бодље, бумбара и оса.
марамицом као кап зноја са чела
да обришем сваку бору, бригу.
требало би да имам довољно лове
за кирију, порез и још приде.
лова добро дође кад понестане осталога.
кад затуре се пољупци, кад исцуре речи.
с ловом могу дисати на кредит!
требало би тело своје да сунчам
на каквој стени,
далеко до докова суноврата.
требало би из земље апатије
у земљу жеља да емигрирам,
све да желим ничег да се одричем.
требало би у миришљавој пени да се купам
жилет вени да примичем.
такве песме пишем.
(Радмила Лазић, Такве песме пишем, из збирке Дороти Паркер блуз, Просвета, 2003)
У Белој сали КЦК у Крушевцу, 09.03.2012. године у оквиру пројекта “Пут ка врху”, у организацији Привредне коморе Војводине, Факултета техничких наука из Новог Сада и агенције Медиа Инвент из Новог Сада, а у сарадњи са Регионалном привредном комором и Културним центром Крушевац из Крушевца, додељена су признања “Капетан Миша Анастасијевић” за 2011-ту годину.
Међу награђенима била је и Невена Божовић, студент Музичке академије у Звечану, која је добила признање за остварене међународне успехе у музичкој уметности... Ових дана Невена се бори за још једно престижно признање *ПРВИ ГЛАС СРБИЈЕ* на ТВ ПРВОЈ... Није ли то прави доказ да је признање “Капетан Миша Анастасијевић” дошло у праве руке и да је њен “Пут ка врху” започео управо тог дана када је својим певањем одушевила присутну публику у Белој сали КЦК у Лазаревом Крушевцу...
Опширније: У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА - Мића Живановић - БЕЛА САЛА КЦК 2012.