И полуполомљене
Фотеље
Којима су попустили
Федери
Итисон прастари
Миш-боје
Штафелаје
Без слика
И слике
Наопако окренуте
Према зиду
И ормаре
Беле са крилима
И стилски сто
Клавир
И чивилук
Реквизите из представе
Расходоване
Звучњаке комада два
(Како рече спремачица Ружица)
И струњаче
На којима се не вежба
Јер су пуне прашине
Затим столице
Несигурне превртачице
Завариване
Па опет поломљене
Врло проблематичне
Јер их има свуда
Као да нестају
И беже
Али ми их сустижемо
Јер смо пописивачи
Пописујемо званичне документе
Али не пописујемо
Људе
То ради друга комисија
Она која се тајно састаје

Па како им буде

Јелена Протић-Петронијевић


Ljuba Obradović - pesma koleginici u čast

JELENA

Na putu u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene.

Jelena slama svog jelena!
Po šipražju misli se cepaju,
dolinama mirisi šetaju,
izgledi čarima mame…

Eh, njen lik je podsticaj,
za igre skrivanja,
u vremenu koje beži.
Njen lik je uteha,
za sve propuštene
prilike i neprilike.

Jelena uvek dočeka
svog jelena, ako poželi.
I po vrletima duha,
pliva u sopstvenom znoju,
a nada se sreći i spokoju.

Svest je ono za čim se žudi,
slast se lakše probudi,
ali  potok je uvek nov,
kao rov za rat!

Eh, da mi je znati,
zašto se pati za Jelenom,
koja umara jelana,
a u bezizlaz je
i sama saterana?

I da mi je znati,
kud vodi taj put,
tajanstven i krt,
kojim korača Jelena?

A na putu tom,
kao u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene!

(C) Ljubodrag Obradović



Mihajlo Pantić, Lidija Užarević i Jelena Protić - Petronijević

U narodnoj biblioteci u Smederevu, 07.10.2010. godine, u okviru stalnog programa *KNJIŽEVNI ČETVRTAK* realizova je promocija knjige Miomira Harija Ristovića *IZMEDJU MOJIH KROVOVA*. U knjizi čiji je izdavač Kulturni centar Kruševac sadržano je gotovo celokupno dostupno pesničko delo Miomira Harija Ristovića. Na promociji, pred prepunom čitaonicom biblioteke, učestvovali su: Goran Djordjević, Ljubiša Bata Djidić, Ljubodrag Obradović, Nebojša Lapčević i Sofija Grba.

Promociju su zajednički  organizovali Kulturni Centar Kruševac i Narodna Biblioteka Smederevo i tako nagovestili početak saradnje ove dve ustanove u kulturi, koja će se nastaviti prezentacijom književnog časopisa *MONS AUREUS* Narodne Biblioteke Smederevo u Kruševcu.

ČEŽNJA POEZIJE NIKOLE STOJANOVIĆA

Biti tako mlad, tek punuletan, a pevati kao  "otmeni Dučić, melanholični Dis, virtuozni Laza, slovenski Jesenjin, iskreni Rakić i drugi majstori stiha" - kao što u recenziji napisa Milanka Milosvljević-Milosavljević, stvarno je uzlet koji se u poeziji postiže retko, a eto Nikola Stojanović, je već sa drugom svojom knjigom poezije "DODIRI ČEŽNJE" dotakao te visine, u koje se mnogi nikada ne vinu...

Pisaće jednom Nikola i modernu i postmodernu poeziju, svi pesnici se jednom oprobaju u svim poznatim stilovima *pesničenja*, ali rima je ono božansko što muzu poezije uzdiše u raj i pesnike i čitaoce čini ushićenim dok se tope u lepoti kojom urimljeni stihovi zrače. Zato Nikoli i želim da rimu uvek ima u vidokrugu i da je strpljivo neguje i kad ga modernistički vetrovi ponesu...

Kažu da je teško dobar kritičar biti, da je to ozbiljan i težak zanat koji podrazumeva ogromno predznanje i poznavanje svetskog književnog stvaralašva, zato ja kritički sud prepuštam Milanki i Veljku, ali sam dovoljno hrabar da iznesem svoju subjektivnu imresiju da je Nikola odlično započeo svoj pesnički put, jer se po jutru dan poznaje... Biće što biti mora. Ako je neko već sa osamnaest,  kao  "otmeni Dučić, melanholični Dis, virtuozni Laza, slovenski Jesenjin, iskreni Rakić", sa trideset godina biće samo svoj... biće origanalan, a sinteza svetskog pesništva, biće poznati Nikola Stojanović...

Meni je drago što je Kulturni centar Kruševac izdavač ove knjige i na taj način mala podrška Nikoli u njegovom uzletu u pesničke vrhove... A Vama poštovani posetioci želim lepo veče uz Nikolinu poeziju, jer poezija, bar na tren, menja svet!

Ko zrikavac ponoćni,
leluja misao ko vazduhom strela;
milovaće te ljubavnici moćni,
samo neće klipan kog si volela.

Tešiš se sada
nadom da će bolje biti,
a znaš, zbog istine se propada,
ali istina se ne da skriti.

Lepo je imati velike misli,
želeti plavo nebo i ptice
i stajati dugo na kiši,
krijući suzne oči i lice.

Ali nije lepo kada glasno,
lažeš  saputnika preostalog
i nudiš mu previše strasno,
nešto što je već nestalo.

Ko zrikavac ponoćni
leluja seta obalom tela:
pomrli su svi ljubavnici moćni,
umreće i klipan kog si volela.

(C) Ljubodrag Obradović