НУЛА

Шта то може човек, шта то можеш сад ти? 
Постоје дражи баш у сваком питању.
Бити човек ил опасна звер остати ?
Остарео си давно у том скитању.

Зашто све, на крају оде у нулу;
Осећаји, љубав, туга и срећа?
За лепоту, годинама зидаш кулу,
 у њој узалуд сањаш вечна прoлeћа.

На крају ипак,  све се у нулу преточи;
 Истина, разум, савест, знање и лова...
Онда ти нека сенка падне на очи 

и преостане ти живот пун фолова. 
Ноћна мора у душу заувек бане.
Осушена лоза, срцу кида гране!

© Љубодраг Обрадовић