11.11.2010. godine u 19:00 u Beloj sali Kck održana je promocija dve pesničke knjige Vladana Rakića: FRAGMENTI VREMENA i U SVETLO UPISAN. O knjigama su govorili Milica Jeftimijević - Lilić i Zoran Djurić, stihove je čitao sam autor, a celu koncepciju promocije je osmislila i vodila Lidija Užarević, urednik KCK. Bilo je to lepo i nadahnuto pesničko veče, propraćeno odličnom muzikom.
Milica Jeftimijević i Vladan Rakić
Program je vodila Lidija Užarević

Na promociju stvaralaštva Vladana Rakića došao je Ljubiša Bata Djidić








ПИШУЋИ МИСАО, МИСЛЕЋИ ЊЕН ПЕВ
Фрагмент I
(Сварогу - владару Васионе)
И ми Свога за се' имамо.
Дошао је међу нас
Да снесе свој пламен.
У дело се претворио.
Дело обукао
Па као дело хода.
У колевци од груди
Дете просневно носи.
Дете од воде, земље, ватре
И ваздуха занутрено
И Љубављу повијено.
Жеља му је одузимање Јер давање је створове Сувише размекшало Па не умеју да узимају смерно. Грабеж их у томе спутава. Сунце им је голи усуд А грабежљиве звери милостиња. Пев је дететов У мисао дародавну утопљен У сунце к'о јутро у дан усправљен У Бога јединог уденут ... Јер, Бог реч израђа и ослобађа И смех пушта да би тугу земну Поросио утолио и покосио. У превазилажењу себе Је сва мудрост и спас - чу се Његов испешњени глас Који и рику И животиње надјача. Пев рођеног Певача! Пев је Његов божанско оруђе А смисао је Надљуђе! Цео је смисао у целину земље усађен. И док извијао је живота оду Враћају се бића у природу. А знање им је природе и земље дар Знање је света Надвладар. Знање у памет када уђе Најгласније је и најмоћније Надљуђе и Светољуђе. Само оно напред води и тера И Човека ствара и од звера. Знање и као праведност и врлина Самлевена је из Људскости млина. Знање је и певање среће Која брегове отвара А планете покреће! Човек са знањем Се и над провалијом Као на ужету креће И не зна шта је то подизања суша. Он знањем свемир моћни куша А свемир му је Бесмртна Душа. Надзнање је човеково победно стање -Вечни склад и свега свлад. Надзнање је и вечни рад И вечита знојна мука Која се Вером и Трудом Да обухватити око струка. А Вера је Утроба Срца Срца што ликује-не грца. Јер, Вера је и највећа нада Овде, свуда, увек к'о сада ... Али за то је потребно још хаоса И Хелиоса по себи и свуда. Само тако се тврдну и камене -стамене се права муда! А из хаоса се победна Галаксија рађа Хаос свих планетних ширења И космичких астралних свађа ... .......... Тамни остатак се још зове Човек. Пропешачио је и уста своја И смрт трансверзалну зелену своју Да би се настанио и наставио Да би се умирања водено најео Да би песму коса у светлу нашао Склупчану под непце Великих Кола... И урлик се измолио Из среће и разданог бола... Он се наставио Изнадљудно се заставио Јер, сувише су спори ови векови Што се вуку испод сенки и тамнине И сувише су мокре и силне Његовог духа Самнине. Кроз Самнине и Пламтине ноћи Он је наумио к'о конац кроз иглу проћи. Знање је као знамен Знање је вечности камен! Са знањем под руку Он пева и лута Суверено к'о мисао изнад Апсолута. 
Владан Ракић

Pa izvolite - Život i kultura idu ruku pod ruku!