СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ

Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
а таласи полако жеље односе.
Никако да загазимо у исту реку,
и схватимо шта таласи доносе.

Све мислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, спотакнемо се опет,
проклетство од нас не бежи.

Истине нам полако вену,
заблуде су све веће и веће,
а још чувамо успомену,
на прохујале дане среће.

Још гајимо у срцу спокој,
стихови доносе души мир.
Мислимо: Свако има сан свој!
Љубав још увек покреће свемир!

Да, љубав је та слатка тајна,
која свету опстанак доноси
и увек новим животом,
ништавилу краја пркоси.

Да, све реке ка ушћу теку
и однеће једном и нас,
ако не зајазимо реку
и у души пронађемо спас.