Далибор Ђокић, Јелена Ђорђевић, Горан Минић и Вељко Стамболија


Љубодраг Обрадовић


Ана Бербаков

U maloj sali Kruševačkog pozorišta, 10.decembra 2009. godine, održana je promocija knjige Ljubodraga Obradovića *ŽIVETI SLOBODNO*. Promociju su organizovali Kulturni centar Kruševac, Kruševačko pozorište i KUD *VUK KARADŽIĆ* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice. Pogledajte detalje u slikama, prikaz knjige Veljka Stambolije i skraćeni sinopsis večeri.

Ovako je počelo - Košanin svira *Kondorov let*

 

Publika


Lidija Užarević i Predrag Ćirić - voditelji programa i Ljuba Obradović

ИДЕМО У БОЈ - 9.

Војници, који су се одазвали на позив за мобилизацију, добише оружје још истог дана, заједно са наредбом да крену ка Бугарској граници на претпостављени фронт. Маринко то прими с нелагодом, али охрабри га тежина добро познате пушке. Осети се некако сигуран! Нико му ништа не може. Проблем је само што немамо довољно муниције. Умири га Бора, који му исприча разговор између капетана и поручниковог кураира. Наиме потребне количине муниције, по плану, добиће у Нишу.

Тачно  у 12:00 сати, сунце прокрчи пут рушевине авионима рањених облака и провири, прво стидљиво, па онда привучено ужасом разарања и смрти, изрони цело и окупа град новом надом. "Бог је уз нас", помислише војници - њих 120, сврстани у 2 колоне у пространом дворишту. "Ево шаље нам сунце! Можда шаље и њима? Не, ово је наше сунце, за нас се рађа, нас да води у нови живот." Пуна наде и сигурна у себе, колона полако крену низ брежуљк, смрзнутим путем, између мразом ољуштених стабала. Школа оста, празна и тиха, окупана  мирисима дима и алкохола, да чека децу, своје ђаке, сунце да јој врате, учионоце проветре и свежином испуне сводове и донесу, ону свечану атмосверу, пуну дечје граје.

Колона кривуда у даљини црна, тоне нестварно у маглу, јер је сунце, несрећно због указаног призора, побегло са бојишта, да не гледа сву сраноту и бестидност моћних, над немоћнима. Колона кривуда, старим стазама, које су вредни ратари, журећу на рад у долину, данима табанали и добро угазили. Колана потања, искричаво-сабласна и пробија лед магле ка граду Крушевцу. Чује се нема песма од уплашених погледа сељака, којима сузе у уморним очима гасе задњу наду у победу. Колона се удави у магли. Последњи човек - тачка, стопи се у сивило сумора у алеји од изгребаних и поцепаних стабала, којима ратни вихор, поцепао столети ред и поредак, поцепао мир. У позадини оста село, Капиџија, авенија људских душа, да лепрша на априлском мразу, немоћна за било шта друго. Осташе, стари и деца, сви немоћни за отпор, за пркос. Осташе да живе од месечевих бајки и сања у рану зору, кад се на сат пада у заборав и кратко одмор, који доноси лажну будућност без рата!

Златна кацига 2018. – Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милији Вуковићу

Савет Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“ једногласно је одлучио да награда за животно дело на 26. Фестивалу припадне Драгиши Павловићу- Расинском, док ће титулу Витеза од Чарапаније – Сер Харди, понети првак крушевачког глумишта, Милија Вуковић.

Драгиша Павловић Расински био је и једини кандидат предложен од стране Уметничког већа Фестивала за награду за животно дело, а у образложењу је наведено да му се ово признање додељује за немерљив допринос Фестивалу кроз своје културно ангажовање и чак једанаест награда освојених на Фестивалу. Подсећамо да су Драгишу Павловића Расинског за ово престижну награду предложили и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и неформално удружење ЧАК – Чарапански афористички клуб. Текст предлога прочитајте на линку или на крају овог текста, а у наставку послушајте:

Аудио запис програма ВЕСЕЛО ВЕЧЕ – Драгиша Павловић Расински

 

Видео запис програма ВЕСЕЛО ВЕЧЕ – Драгиша Павловић Расински

Од пет предлога Уметничког већа Фестивала, Савет, коме је председавала заменица градоначелнице, Весна Лазаревић, одлучио је да титулу „Витез од чарапаније- Сер Харди“ понесе Милија Вуковић, првак Крушевачког позоришта, који је, како се наводи у образложењу, име Крушевца витешки проносио широм наше земље и света.