СЕЋАЊА - 6.

Јутро! Сунце тек изашло из зеленила давно олисталог дрвећа на Јастребцу. Пролеће је, мај месец. Славуји се вратили, па се радују сваком, старом, познатом грму. Земља влажна од пре неки дан палих киша, па облаци паре, полако ношени једва приметним поветарцем, лете небу, да сазидају велике облаке и врате се на земљу преточени у пљусак. Њиве одавно пооране, већ се зелене од постиглог за копаље кукуруза. Велика долина, што се шири неравномерно, с обе стране, после јаких киша надошле Треботинске реке, онако шарена од изукрштаних међа и парцела, таласаста, пошкропљена понеким стаблом, пресијава се на сунцу. Час поглед упије ливада, час њива пшенице, онда млад, свеж, кукуруз, па јабучњак и опет поново трава, пшеница, кукуруз, стабла јабука, најлепши ћилим са свим бојама , тако вешто изаткан. Долина расте, равна, расте на све стране, све до првих кућа на брежуљку и ту стане, укроћена! Брежуљак исечен  путићима, украшен кућама, весео, свестан победе, гледа доле, реку и ћилим и уздише, желећи да он заблиста  онако сјајан. Утеши се кад виде људе који весело, пробуђени петловима, хитају у колонама у долину на рад, да би се увече  опет вратили брежуљку, у своје домове. И ево првих радника, носе мотике, нове, подигнуте високо изнад глава, сунцу да их угреје и окали миловањем својих зрака. Њиве их дочекују радосне, меке, податне, жељне њиховог пријатељства, гладне њиховог рада. Рад почне, земља запева, жито брже нарасте и сви су весели. Највише газде, најмање надничари! Маринко, један од надничара, радио је цео дан на туђем имању, заједно са власником. Сунце на средини своје дневне путање, стало да гледа живот испод себе и точи топлоту у голо тело. Газда потражио хлад, а Маринко копа! Тужан је као и подуспарени кукуруз, али кад се мора, мора се. Ручак није добио. За вечеру, само чорба од брашна, без масноће.  Једе само хлеб. Газда, пакосно, а грабежљиво промрмља:
"Слабо си копао данас, имаћеш само пола наднице!"
Маринко испусти хлеб из руке и скочи бесан:
"Зар само 2 килограма брашна, а копао сам од 6 до 8" изусти, а гром његових песница муњевито се сручи на газду. Освести га сплачином за свој ручак.
"А сад, дај оно пиле из форуне и дај 50 килограма брашна. Одавно ти мени закидаш. Ако некоме писнеш, заклаћу те ко врапца. Је си ли разумео?"

БОГИЊА

Око тебе врти се свет...
Младост, љубав и прилике...
Ти напросто убијаш
сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони,
сви шампиони,
и нада у да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…

На промоцији првог броја Часописа за поезију - ПоезијаСРБ  28.03.2014. године у Белој сали КЦК коју је организовало Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ као издавач у сарадњи са Културним центром Крушевац Љубодраг Обрадовић уредник часописа је рекао: "Часопис за поезију ПоезијаСРБ носи у себи жељу свих својих стваралаца (песника), да за поколења која долазе, испишу све тајне својих душа, са надом да оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и страсно што тајно клија и тако страсно жели на ваздух, може бар малчице мењати свет... Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак да се точак поетског заноса не може зауставити...

Некад, не тако давно, поезију је писао само мали број образованих људи и жена, јер је и образованих (писмених) било мало. Данас је број образованих порастао, па је и број оних који у поезији траже спас од свакодневних чемера и немира порастао. Дакле, закуцао је час да поезију пишу сви... И поезија је све боља, лепша, моћнија! Управо зато, чврсто верујући да судбину поезије имамо у својим рукама и главама, покренут је овај часопис да од заборава чува снове песника и сачува их за сродне душе у будућности. Много је путева у животу којима нисмо кренули! Пут којим сада корачамо поплочан је поезијом..."

У промоцији су учествовали:  др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија, Јелена Протић-Петронијевић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Драган Тодосијевић, Снежана Јовановић, Небојша Милосављевић,Милена Чомагић, Сандра Миладиновић, Даница Рајковић, Драган Матејић, Саша Милетић, Живомир Миленковић, Бранко Ћировић, Миодраг Трајановић, Живота Трифуновић и Градимир Карајовић.  Промоцију коју је  водила Јелена Ћорђевић осмислио је Љубодраг Обрадовић - уредник часописа, а музички су је обојили: Момчило и Далибор Накић и Драгица Калас, Мића Живановић и Сандра Миладиновић, за технику је бринуо Марко Вишњић, а снимак за You Tube (I deo - II deo) је снимио и поставио Славиша Паунковић. 

Заједничка слика учесника промоције за успомену

Промоција првог броја Часописа за пезију ПоезијаСРБ - I део

Промоција првог броја Часописа за пезију ПоезијаСРБ - II део