А да у је у свету све труло и да нешто треба мењати, јасно је свима који шетају животом ускраћени и за минимум који омогућује достојанство... Зато је и наслов који је Никола М. Гигић одабрао за своју другу књигу поезије *СЕДЕЉКА НА НОЖУ*, тако добро одабран, да одслика оно што аутора онеспокојава и мучи, па ја слободно могу да кажем, да је само тај наслов довољан сваком читаоцу коју књигу има у руци, да се замисли над тајном живота, макар између корица не било поезије и других порука...

Али далеко од тога, у књизи су лепо запаковане одличне песме аутора, које плене јасноћом мисли и порука. Ја ћу доношење суда о дометима и квалитету Николине поезије препустити Јелени и Милоју, јер су за то свакако компететни и надарени, а мени преостаје да кажем неколико речи о о последњем од шест циклуса у књизи, о *ПОЧЕТКУ ДУШЕ* илити Николиној Љубавној поезији, која је по мени прекрасна.

Ето, и то је Никола, који зна да се у животу увек воли оно што је чежња, оно апсолутно извориште љубави, чему на путу реалног остварења увек стоје разне сциле и харидбе, које треба пребродити односно потопити... А Никола је на правом путу, да закорачи на врх планине са које је поглед на пропланаке у низини тако јасан, да се зреле јагоде поезије коју доноси, могу омирисати...

Мени је драго што је такав Никола, који своју поезију објављује и на сајту PoezijaSCG, са нама вечерас и надам се да ће својом поезијом оплеменити душе свих који воле поезију...

Љубодраг Обрадовић, 18.01.2012. - Бела Сала КЦК