Писати или причати о књизи са чијих вам се страница смеше не само најзначајнији глумци које Србија има на почетку 21. века, већ и људи са којима сте интересно и интимно увезани, на овом месту чини ме поприлично нервозним. Ипак, спремајући се за ову изузетну прилику која се преда мном указала, као и сваки заинтересовани читалац... и више него заинтересован, одредио сам питања, поставио хипотетички оквир, све у нескривеној жељи да о књизи на достојан начин говорим. И гле – хтео не хтео, свесно или не, књига ме је увукла у њену форму и одатле у њено задовољство. С једне стране, дакле, мислим на овај исповедни тон којим се вама обраћам, а који је директна последица исповедног тона књиге И тако ... (Село гори, а баба се чешља) Радоша Бајића, објављене 2011. године, у издању „Гласа цркве“ и „Контраст студија“ и с благословом Њговог преосвештенства Епископа Шабачког Господина Лаврентија. С друге стране, призвао сам у сећање ванредни подухват Ролана Барта посвећен задовољству читања и тако и названом: Задовољство у тексту. На самом почетку Барт каже: „Ако са задовољством читам ову реченицу, ову повест или ову реч, то је зато што су оне биле писане у задовољству (...) Тада је створен један простор насладе.“ Једноставно речено, читајући књигу која је вечерас пред нама – ја сам се нашао у простору насладе.

Уобичајено је да када се говори о овој књизи да се истакне чињеница да је она проистекла из солилоквија лика Радашина у ТВ серији Село гори, а баба се чешља, премијерно приказиване од 2007. до 2011. године на националној телевизији: ЈС РТС, да би по завршетку серијала одмах кренула у репризе и поново у ударном термину телевизијског програма. Иако су ови подаци верујем свима познати, чини ми се да је то неопходно да се понови и истакне. Одавно једна серија није стекла толику популарност и имала толики успех.

Међутим, ја се нећу бавити феноменом ове серије на начин ТВ критичара и историчара, нити сам на крају крајева за то и позван, већ ћу указати на чињеницу да књига И тако... стоји сама за себе, независно од ТВ серије и потпуно равноправно са њом. Можда је и надилази.

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 09.03.2012. године у оквиру пројекта “Пут ка врху”, Привредна комора Војводине, Факултет техничких наука из Новог Сада и агенција Медиа Инвент из Новог Сада, у сарадњи са Регионалном привредном комором из Крушевца, доделили су признања “Капетан Миша Анастасијевић” за 2011-ту годину.

Међу награђенима је и Љубодраг Обрадовић, директор Културног центра Крушевац, који је награђен за афирмацију културног стваралаштва, што је изузетно признање и за сам Културни центар Крушевац, који се поноси учешћем у организацији и реализацијом преко 1.000 различитих културних догађаја годишње (драмских, музичких, ликовних, књижевних, филмских...)