ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ
|
ВИДЕО ГАЛЕРИЈА
-
Ljubodrag Obradović - Boginja
85111 Views
-
Promocija časopisa PoezijaSRB broj 1. u Ćupriji
99183 Views
-
Ljubodrag Obradović - Dobro je biti dobar
80526 Views
-
Natalija Balevic
79246 Views
-
Mama-Radojka Živković - Ana i Marija Stojaković
156973 Views
-
KRUGOVI - Ljubodrag Obradović
1053429 Views
-
SONJA - Mića Živanović
57377 Views
-
Mile Djurić - Ti si najlepša
86997 Views
-
Sandra Petrović - Kabare KCK
84499 Views
-
Hristos Voskrese - Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR
63646 Views
ХИТ ВИДЕО
ПРЕТРАГА САДРЖАЈА
У Клубу КЦК je 12.06.2013. године у 20:00 часова, у организацији Културног центра Крушевац, а у оквиру Видовдана 2013, одржано ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ. Стихове Ђуре Јакшића, Алексе Шантића, Милана Ракића, Милутина Бојића, Десанке Максимовић и Душана Васиљева говорили су: Петроније Пеца Радовановић, Јелена Ђорђевић, Никола Стојановић, Иван Благојевић, Бојана Петровић, Марко Вучковић и Милена Раденковић. У музичком делу програма наступила је Етно група ЛАЗАРИЦЕ коју води диригент Живка Петровић. Програм су осмислили и уредили: Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК и Јелена Протић-Петронијевић уредник КЦК. Програму је присуствовао и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић.
Етно група ЛАЗАРИЦЕ
Петроније Пеца Радовановић
Опширније: И САМО ДОТЛЕ, ДО ТОГ КАМЕНА... - Родољубива поезија у КЦК 2013.
У Клубу КЦК је 21.05.2013. године одржана промоција четврте књиге Виолете Алексић *КАДА СЕ ХРАБРОСТ ОДРОБИЈА*. Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, а гости су били и Мирослав Пиле Живановић члан познате групе Алиса, као и Мирослав Мића Живановић, познати крушевачки певач и песник. Једном речју вече за уживање...
Јелена Ђорђевић и Виолета Алексић
НАЈ МОЈЕ
Буди ми сад нешто,
било шта ми буди.
И дај да осетим
да сам нешто,
да сам неком,
оно нешто...
Уради,
спретно и вешто,
буди ми,
све ми буди нешто,
моје...
И без грешке,
и са грешком.
Грешке смо измислили,
грешке не постоје...
Буди ми нешто,
нешто, нај моје...
© Виолета Алексић
Мића Живановић и Виолета Алексић
Опширније: Виолета Алексић - КАДА СЕ ХРАБРОСТ ОДРОБИЈА 2013.
Још једно вече одабране поезије за пробране посетиоце. У Белој сали КЦК 20.05.2013. године одржано је занимљиво поетско вече на коме је Милоје Дончић представио своју нову књигу *ЗВЕЗДОСЛЕП* и имао свог специјалног госта Жарка Кољибабића са књигом *НАША РАСПЕЋА*. Тако је, ето постављен још један шаблон, за представљање књига, познатији као "два у један". О обе књиге је говорио Милош Ристић, а Вељко Стамболија је написао критику за књигу *ЗВЕЗДОСЛЕП* Милоја Дончића. Вече је водила Јелена Протић-Петронијевић, а за музички тренутак се побринуо солиста РТС-а Раде Џинић.
(Милоје Дончић, ЗВЕЗДОСЛЕП, Лестве, Косовска Митровица, 2012)
Милош Ристић: ПОЕЗИЈА МИЛОЈА ДОНЧИЋА И ЗВЕЗДОСЛЕПЦИ
Може се рећи да је ово поезија о књижевним наградама и поезија о писцима и писању, још више о књижевном свету и пробисвету, поезија о животу писаца и животу писања за макету и плакету. Поезија која неумољиво наставља ону традицију стварану и достварану у песмама Војислава Илића. ЗВЕЗДОСЛЕП је књига пре свега сатирична и у њој Дончића видимо пре свега као сатиричног песника, ретко другачијег а понекад хуморног.
Фотеље, пера, мантије - све оно међу томе што није доследно свом позиву Дончић је извргао руглу бескомпромисно и число, јасно и гласно. Читава једна песма о песницима, књижевност о књижевности, бесконачна студија која се граничи са теоријом књижевности, историјом књижевности и књижевном критиком. Материјал значајан за науку о књижевности, свакако.
И добро је да постоји оваква поезија, која се обазире на књижевне конкурсе и на књижевне награде, јер и тим, књижевним судијама, треба неко да суди. Понекад се лирско у томе губи, оно чисто лирско, али то је и неминован пут за остварење сатиричног. Дончић презире читаву једну, нову, цивилизацију, која живи да би јела, и једе да би пила, и да се окористимо песниковим речима, ,,духовне малолетнике''.
Песме му личе на скице, а све песме као да имају једно лице. То лице није лепо и намерно је слепо, да би исказало похлепни свет, народ за позу, вољу за џеп, и могло би се рећи да Дончић ризикује, и то доста свесно, да му се замере бројне институције и бројни пингвини на важним местима у култури и шире, чим прочитају, ако иоле читају, ЗВЕЗДОСЛЕП.
Може се рећи да је ово поезија о књижевним наградама и поезија о писцима и писању, још више о књижевном свету и пробисвету, поезија о животу писаца и животу писања за макету и плакету. Поезија која неумољиво наставља ону традицију стварану и достварану у песмама Војислава Илића. ЗВЕЗДОСЛЕП је књига пре свега сатирична и у њој Дончића видимо пре свега као сатиричног песника, ретко другачијег а понекад хуморног.
Фотеље, пера, мантије - све оно међу томе што није доследно свом позиву Дончић је извргао руглу бескомпромисно и число, јасно и гласно. Читава једна песма о песницима, књижевност о књижевности, бесконачна студија која се граничи са теоријом књижевности, историјом књижевности и књижевном критиком. Материјал значајан за науку о књижевности, свакако.
И добро је да постоји оваква поезија, која се обазире на књижевне конкурсе и на књижевне награде, јер и тим, књижевним судијама, треба неко да суди. Понекад се лирско у томе губи, оно чисто лирско, али то је и неминован пут за остварење сатиричног. Дончић презире читаву једну, нову, цивилизацију, која живи да би јела, и једе да би пила, и да се окористимо песниковим речима, ,,духовне малолетнике''.
Песме му личе на скице, а све песме као да имају једно лице. То лице није лепо и намерно је слепо, да би исказало похлепни свет, народ за позу, вољу за џеп, и могло би се рећи да Дончић ризикује, и то доста свесно, да му се замере бројне институције и бројни пингвини на важним местима у култури и шире, чим прочитају, ако иоле читају, ЗВЕЗДОСЛЕП.
Милош Ристић 19.5.2013. Крушевац, 14h - 15h
Милош Ристић: ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ
( Жарко Кољибабић, НАША РАСПЕЋА, Бесједа, Бања Лука, 2012 )
Христос није распет,
Распели сте га ви . . .
Књига Жарка Кољибабића носи помало ироничан наслов ,,Наша распећа''. У распону од ироничности до скромности он означава људску, наизглед малу судбину. Такође и судбину једног народа међу народностима. Народа који је изгубио и свој нар и свој род. Књига озбиљна у свом предмету, тужна и саркастична у свом тону. Песник, човек, носи у себи читав један век. Од другог светског рата до Голог отока, од Голог отока до недавних ратова - ето шта је све успело стати у ову књигу и шта се све из ње може ишчитавати и учитавати у њу. Од усташких злочинаца до Брозових злочинаца. Од убијања до протеривања човека из човека. Поједине песме, мислим на оне о Голом отоку, веома успешно кореспондирају са бисером српске прозе, романом ТРЕН, ДВА (2), Антонија Исаковића, из 1982.године, и ја бих свакако препоручио студентима књижевности да се пре почетка читања овог романа, преко њих упознају и приближе голооточкој тематици. Говорим о песмама које опевавају догађања у Титовом политичком логору, песмама ,,Крвави шпалир'' и, нарочито, песми ,,Голи Оток'' :
Та динстинкција, разликовање и подела, на ,,другаре'' и ,,другове'', основна је дистинкција артикулације онога времена у овим песмама. Другари су ти који се друже, ,,другови'' - они који муче. Идеализаторима оне државе и титоистима треба испоставити ове песме Жарка Кољибабића како би увидели да је та слободарска партизанска земља била слободарска земља са концентрационим логором и палетом различитих нивоа и вештина мучења спровођених у њему, од којих је Жарко Кољибабић опевао Киблу, у истоименој песми. НАША РАСПЕЋА су и књига о другом светском рату али и књига о природи и завичају. Жарко свугде налази природу али слабо где природу у човеку или је налази али као природу бестијалну, изопачену и злу. Спој модерне форме и традиционалних тема спроведен је у садржај на тај начин да ми Кољибабића можемо назвати песником модерног сензибилитета и песником традиционалним истовремено, новим и старинским песником, јер обе квалификације иманентне су његовом поетском језгру. Неодољиво је лепа песма ,,Вучко'' и могла би се правити паралела са песмом ,,Кад вук силази'' крушевачког песника Небојше Лапчевића (погледати моју критику: ПРЕЛАЗАК КИПА СЛОБОДЕ НА БАГДАЛУ, www.konkursiregiona.net). Било би интересантно спровести упоредну анализу и видети на које су начине и са каквим коначним исходом њих двојица реализовали ту хесеовску идеју и тему. У песмама посвећеним природи и завичају присутна је извесна количина туге, сете и меланхолије. За опустелим селима. За нестајањем места, људи и народа. Каткад, занимљиво је, и филозофско, навођење читаоца самим редоследом песама. Песник или песничка књига, прво даје песму ,,Коза''. А затим песму ,,Чобаница''. И онда, када је припремио терен, и увео вас у оба појма појединачно, правитељ ове књиге их спаја у једно, у следећој песми, ,,Козе и чобаница''. Песма ,,Коза'' несумњиво је најјача песма ове књиге. Толико тога она носи у себи. Различитост аспеката којима је призмована коза задивљује. Шта све она може значити, као појединачна коза, и као коза уопште, и друга значења која Кољибабић уводи у песму. Понекад та слика вазноси еротски принцип и односи песму у неке друге димензије, али добро, у томе и јесте њена снага, што нема задатог и устаљеног оквира. Српска места, реке, занимања, род, ближњи - оно је што заокупира овог песника. Пре свега - српски идентитет - о чему често говори и сам назив песме - ИСПОД ПОНИЖЕНЕ ШАЈКАЧЕ. Оно што је карактеристично за Кољибабића јесте његов посебан однос према жени, пун саосећања и бриге, дат у песмама, правим одама жени, ,,Чобаница'', чак и ,,Бабађевојка'' (иако у помало комичној визији), и посебно у песмама-сликама рата и силовања. Књига НАША РАСПЕЋА је књига о болу једног народа у свим његовим видовима, живим и мртвим, материјалним, просторним и временским. О путничком народу, народу који је приморан да стално путује, да се премешта, сели, бежи, и иде, негде, негде где не зна куд, бесмислено одбацујући усуд небеског народа који му је додељен и предодређен, баш као што Кољибабић пева у песми ,,Српски опанак'' :
( Жарко Кољибабић, НАША РАСПЕЋА, Бесједа, Бања Лука, 2012 )
Христос није распет,
Распели сте га ви . . .
Књига Жарка Кољибабића носи помало ироничан наслов ,,Наша распећа''. У распону од ироничности до скромности он означава људску, наизглед малу судбину. Такође и судбину једног народа међу народностима. Народа који је изгубио и свој нар и свој род. Књига озбиљна у свом предмету, тужна и саркастична у свом тону. Песник, човек, носи у себи читав један век. Од другог светског рата до Голог отока, од Голог отока до недавних ратова - ето шта је све успело стати у ову књигу и шта се све из ње може ишчитавати и учитавати у њу. Од усташких злочинаца до Брозових злочинаца. Од убијања до протеривања човека из човека. Поједине песме, мислим на оне о Голом отоку, веома успешно кореспондирају са бисером српске прозе, романом ТРЕН, ДВА (2), Антонија Исаковића, из 1982.године, и ја бих свакако препоручио студентима књижевности да се пре почетка читања овог романа, преко њих упознају и приближе голооточкој тематици. Говорим о песмама које опевавају догађања у Титовом политичком логору, песмама ,,Крвави шпалир'' и, нарочито, песми ,,Голи Оток'' :
Тамо ђе су бараке једна
Другој близу и далеко
Град са педесет хиљада робова
Град који нема ни улице ни
Тргове
Град који нема судове судије
Умјесто судова мучионице
Град без продавница пијаца
Робе кантара купаца
Само вријеме
Редари по милости каплара
Слушали како смрт коси и
Воду носи острвом
Дар другарима о другова.
(стр. 91-92)Другој близу и далеко
Град са педесет хиљада робова
Град који нема ни улице ни
Тргове
Град који нема судове судије
Умјесто судова мучионице
Град без продавница пијаца
Робе кантара купаца
Само вријеме
Редари по милости каплара
Слушали како смрт коси и
Воду носи острвом
Дар другарима о другова.
Та динстинкција, разликовање и подела, на ,,другаре'' и ,,другове'', основна је дистинкција артикулације онога времена у овим песмама. Другари су ти који се друже, ,,другови'' - они који муче. Идеализаторима оне државе и титоистима треба испоставити ове песме Жарка Кољибабића како би увидели да је та слободарска партизанска земља била слободарска земља са концентрационим логором и палетом различитих нивоа и вештина мучења спровођених у њему, од којих је Жарко Кољибабић опевао Киблу, у истоименој песми. НАША РАСПЕЋА су и књига о другом светском рату али и књига о природи и завичају. Жарко свугде налази природу али слабо где природу у човеку или је налази али као природу бестијалну, изопачену и злу. Спој модерне форме и традиционалних тема спроведен је у садржај на тај начин да ми Кољибабића можемо назвати песником модерног сензибилитета и песником традиционалним истовремено, новим и старинским песником, јер обе квалификације иманентне су његовом поетском језгру. Неодољиво је лепа песма ,,Вучко'' и могла би се правити паралела са песмом ,,Кад вук силази'' крушевачког песника Небојше Лапчевића (погледати моју критику: ПРЕЛАЗАК КИПА СЛОБОДЕ НА БАГДАЛУ, www.konkursiregiona.net). Било би интересантно спровести упоредну анализу и видети на које су начине и са каквим коначним исходом њих двојица реализовали ту хесеовску идеју и тему. У песмама посвећеним природи и завичају присутна је извесна количина туге, сете и меланхолије. За опустелим селима. За нестајањем места, људи и народа. Каткад, занимљиво је, и филозофско, навођење читаоца самим редоследом песама. Песник или песничка књига, прво даје песму ,,Коза''. А затим песму ,,Чобаница''. И онда, када је припремио терен, и увео вас у оба појма појединачно, правитељ ове књиге их спаја у једно, у следећој песми, ,,Козе и чобаница''. Песма ,,Коза'' несумњиво је најјача песма ове књиге. Толико тога она носи у себи. Различитост аспеката којима је призмована коза задивљује. Шта све она може значити, као појединачна коза, и као коза уопште, и друга значења која Кољибабић уводи у песму. Понекад та слика вазноси еротски принцип и односи песму у неке друге димензије, али добро, у томе и јесте њена снага, што нема задатог и устаљеног оквира. Српска места, реке, занимања, род, ближњи - оно је што заокупира овог песника. Пре свега - српски идентитет - о чему често говори и сам назив песме - ИСПОД ПОНИЖЕНЕ ШАЈКАЧЕ. Оно што је карактеристично за Кољибабића јесте његов посебан однос према жени, пун саосећања и бриге, дат у песмама, правим одама жени, ,,Чобаница'', чак и ,,Бабађевојка'' (иако у помало комичној визији), и посебно у песмама-сликама рата и силовања. Књига НАША РАСПЕЋА је књига о болу једног народа у свим његовим видовима, живим и мртвим, материјалним, просторним и временским. О путничком народу, народу који је приморан да стално путује, да се премешта, сели, бежи, и иде, негде, негде где не зна куд, бесмислено одбацујући усуд небеског народа који му је додељен и предодређен, баш као што Кољибабић пева у песми ,,Српски опанак'' :
Мајко Србијо
Вратише те у доба султанлука
Вријеме сепета коца и конопца
Шта у Европи тражиш шта налазиш
Ђе ти је Призрен Книн Мостар и Будва
Док на бувљаку и нашем сјећању чуваш
Своја путовања заједно
У тијелу гамади
Дајем све у овој јесени Господњој
Да ме твоја сјенка са путовања
Пристигне и оснажи
Да знам како ми је у овом времену у
Коме нијесмо за путовање.
Вратише те у доба султанлука
Вријеме сепета коца и конопца
Шта у Европи тражиш шта налазиш
Ђе ти је Призрен Книн Мостар и Будва
Док на бувљаку и нашем сјећању чуваш
Своја путовања заједно
У тијелу гамади
Дајем све у овој јесени Господњој
Да ме твоја сјенка са путовања
Пристигне и оснажи
Да знам како ми је у овом времену у
Коме нијесмо за путовање.
Милош Ристић 16.5.2013. Крушевац
АЛИ СВЕ НИЈЕМО МИМО МЕНЕ ИДЕ
Поред мене дођу
поред мене прођу
Нити да ме хране
Нити да ме глођу.
Где иду речи те,
И што какве, хватају ли сне?
Ја над њима,
Закона не имам,
Од вишњега поруке још примам,
Несвесно, словесно, тесно.
После режим бесно.
Кад не знам куда ћу,
Лево или десно?
И шта сам рек'о
И шта сам порек'о
Гордост ли прорек'о
Губост живу стек'о
Неће рећи неко.
Неће рећи неко...
© Милош Ристић
Поред мене дођу
поред мене прођу
Нити да ме хране
Нити да ме глођу.
Где иду речи те,
И што какве, хватају ли сне?
Ја над њима,
Закона не имам,
Од вишњега поруке још примам,
Несвесно, словесно, тесно.
После режим бесно.
Кад не знам куда ћу,
Лево или десно?
И шта сам рек'о
И шта сам порек'о
Гордост ли прорек'о
Губост живу стек'о
Неће рећи неко.
Неће рећи неко...
© Милош Ристић
АМАНЕТ
то што нишаниш у мене
ја сам се играо као к'о мали
једино
болест ниједну
нисам прележао
и што сам лежао
под себе сам жене
метао
да ме не жуља паперје снова
ако ме пустиш
на задушни дан
свећу ти палим
сигурно
а и не мораш
децом сам земљу децио
и кад год ми се хтело
ракијом сам воћном
Месец мирисао
а ону песму
што сам смислио
и није битно
како ће се завршити
Опширније: АМАНЕТ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - Спасоје Ж. Миловановћ
Поводом 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша у организацији Културног центра Крушевац је 14.03.2013. године у Крушевачком позоришту одржана свечана академија. О животу и делу Петра II Петровића Његоша говорио је др Велибор Лазаревић, а своју беседу о Његошу изговорио је и др Павле Бубања. На академији су уручене и награде ученицима средњих школа који су били најбољи на конкурсу Културног центра Крушевац на тему „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“. Награде је уручио председник скупштине Града Крушевца Дејан Срдић. Директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић је уручио специјалне повеље школама које су учествовале на конкурсу и појединцима који су допринели да академија успе. Програм у коме су учествовали глумци Крушевачког позоришта и хор *Лазарице* водили су Јелена Ђорђевић и Пеца Радовановић.
Директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић говори
Директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић говори
У белој сали КЦК, 05.03.2013. годуне, офржана је промоција нове књиге Јелене Протић-Петронијевић *СА ОБЕ СТРАНЕ ОБЛАКА*. О књизи је говорио Верољуб Вукашиновић, а песме су читали: Зора Митровић (на енглеском), Јелена Ђорђевић, Марко Вучковић и Лидија Ужеревић, која је заједно са ауторком књиге и водила ово поетско вече.
Јелена Протић-Петронијевић
Опширније: С ОБЕ СТРАНЕ ОБЛАКА - Јелена Протић-Петронијевић 2013.
У основној школи *ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ* у Мудраковцу, у организацији Културног центра Крушевац, догодио се 21.02.2012. године *ЛЕТ СА АЛЕКСАНДРОМ*, поетски програм за најмлађе ученике ове школе у коме је песникиња за децу Александра Лукић присутне малишане убедила да је лет у свет дечјих снова и те како реалан са њеном поезијом. Наравно Александра је имала и госте: младу певачицу Валентину Кузмановић и песника Љубодрага Обрадовића.
Млада и супер талетована песникиња за децу, која је свој раскошни таленат за писање поезије, али и контакт са младима у казивању, већ доказала освајањем првог места на фестивалу песника за децу *БУЛКА* у Кули са песмом *ДВА СУНЦА*, (први пут у 18 година фестивала признање је припало једној песникињи) одржала је свој поетски час тако успешно, да ће је деца завек упамтити. Оваквим наступима се осваја дечје срце, тако да су Љубивоје Ршумовић, Тоде Николетић, Слободан Станишић... добили наследника, а стваралаштво за децу још једну песникињу која ће деци улепшати свет.
Млада и супер талетована песникиња за децу, која је свој раскошни таленат за писање поезије, али и контакт са младима у казивању, већ доказала освајањем првог места на фестивалу песника за децу *БУЛКА* у Кули са песмом *ДВА СУНЦА*, (први пут у 18 година фестивала признање је припало једној песникињи) одржала је свој поетски час тако успешно, да ће је деца завек упамтити. Оваквим наступима се осваја дечје срце, тако да су Љубивоје Ршумовић, Тоде Николетић, Слободан Станишић... добили наследника, а стваралаштво за децу још једну песникињу која ће деци улепшати свет.
Лет са поезијом Александре Лукић ...
Љубодраг Обрадовић
Рајна Алексић, уредник КЦК је реализовала овај одлично посећени програм
Директор школе *ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ* у Мудраковцу Томислав Збиљић
У оквиру обележавања Светог Саве који је и слава Културног центра Крушевац у Клубу КЦК је 25.01.2013. године одржан Светосавски бал за децу у коме су учешће узеле школе и секције Културног центра. Светосавски бал је осмислила и водила Слађана Обрадовић, уредница КЦК. У оквиру Светосавског бала уручене су и награде за најбоље радове на СВЕТОСАВСКОМ КОНКУРСУ КЦК на тему СВЕТИ САВА – ПРВИ СРПСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ.
Младе полазнице школе плеса КЦК
Заменица директора КЦК Јелена Вељковић уручује награду Невени Бацић,
ученици ОШ Свети Сава Читлук
Свети Сава први српски просветитељ
Мирис тамјана шири се школом,
празничног, снежног и хладног јутра.
Наставници, ђаци, сви седе за столом
и моле се заједно за боље сутра.
Човека који нам је променио животе
сетимо се бар једном у години дана.
Гледамо на зиду у његове очи
и молимо се да се сруши празноверја брана.